Grenland ubira plodove Trampovih ambicija
"Opsesija" Donalda Trampa Grenlandom dovela je najveće svetsko ostrvo u neočekivanu poziciju moći.
Dok je Trampova ponuda za arktičku teritoriju 2019. odbačena kao šala, tajming novoizabranog predsednika ovog puta je bolji - Grenlanđani intenziviraju svoj pritisak za nezavisnost od Danske i u naredna tri meseca održaće opšte izbore.
Grenland možda nije na prodaju. Ali njegova nova pozicija mu daje mogućnost da igra protiv SAD i Danske – dinamika koja bi na kraju mogla dovesti do toga da iz svega izađu kao pobednici.
Geopolitički značaj teritorije raste kako se njen ogromni ledeni pokrivač topi. Smešteno na krajnjem severu između SAD i Evrope, ostrvo je dom američke vojne baze koja nadgleda svemir i otkriva pretnje od raketa, a ima i velike rezerve zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala koji se koriste u elektronskim uređajima. Takođe se očekuje da će u skoroj budućnosti sa topljenjem leda biti ključni deo globalnih pomorskih ruta.
Nova, međunarodno istaknuta uloga Grenlanda jača njegov pokret za nezavisnost, koji je rastao zajedno sa ogorčenjem prema Danskoj. Dok je Kopenhagen kontrolisao Grenland više od tri veka, danska nedela iz kolonijalne ere poslednjih godina sve više izlaze na videlo. Otkrića o danskim lekarima koji su 1960-ih i 1970-ih na Grenlandu forsirali kontrolu rađanja među tinejdžerkama na Grenlandu su objavljena 2022. godine, a Grenlanđani i dalje optužuju Dance za rasnu diskriminaciju.
Predstojeći izbori pružaju Grenlandu priliku da preispita ove veze, pri čemu će nezavisnost skoro sigurno biti u fokusu. Prema trenutnoj upravljačkoj strukturi teritorije, usvojenoj 2009. godine, Grenland kontroliše domaća pitanja, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i pravosuđe, dok Danskoj ustupa pitanja spoljne, monetarne, bezbednosne i ustavne politike. Premijer Mute B. Egede, koji se kandiduje za reizbor, pozvao je Grenland, u govoru na Novu godinu, da skine "okove kolonijalne ere".
Tramp je ovoga sigurno bio svestan.
"Tramp apsolutno kapitalizuje nastojanje Grenlanda za nezavisnost", rekao je "Blumbergu" Džejkob Karsbo, nezavisni savetnik za spoljnu bezbednost i bivši glavni analitičar u Danskoj obaveštajnoj službi. "Lako mogu da vidim scenario da se Grenland udaljava od Danske nakon predstojećih izbora."
Najveća prepreka nezavisnosti teritorije je ekonomska. Danas Grenland dobija oko 600 miliona dolara godišnje od Kopenhagena da plati, između ostalog, svoje zdravstvene i obrazovne sisteme, od kojih su oba besplatna za građane. Od 2021. godine, celokupna privreda ostrva je procenjena na oko 2,4 milijarde dolara. Ako bi Grenland proglasio nezavisnost, morao bi da pronađe nove partnere koji će ga ekonomski podržavati.
Tu bi Tramp mogao da uđe.
"Ako želite da imate kontrolu nad Grenlandom ili da budete bliže SAD, to morate učiniti tako što ćete im ponuditi više novca nego što trenutno dobijaju od Danske kao subvencije", rekao je Peter Vigo Jakobsen, profesor u Centru za ratne studije Univerziteta u Južna Danska i predavač na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu.
"Ako Tramp može da ponudi Grenlandskom narodu bolji dogovor, lako mogu da zamislim da će većina stanovništva proglasiti nezavisnost", dodao je.
Čini se da se dinamika moći već pomera u korist Grenlanda.
Samo dan nakon što je Donald Tramp Mlađi iznenada posetio Nuuku, Danska je pristala da pomogne toj teritoriji u finansiranju novog hidroenergetskog projekta. Prošlog meseca, kada je Tramp proglasio svoje interesovanje za Grenland, danska vlada je predstavila nove investicije za poboljšanje odbrane Arktika.
Tu su i izmena grba Danske, veće učešće Grenlađana u spoljnoj politici, floskule da će "Grenlanđani, i samo oni, odlučivati o budućnosti Grenlanda"...
Ukoliko se otcepi, najočigledniji put za Grenland bi bio da se pridruži drugoj državi putem slobodnog udruživanja, političkog aranžmana u kojem teritorija dobrovoljno ulazi u formalno partnerstvo sa drugom zemljom.
I Kukova i Maršalska ostrva imaju takve ugovore sa SAD, i ako bi Grenland napravio nešto slično, mogao bi da deluje kao nezavisna zemlja i da stekne potpunu kontrolu nad svojim prirodnim resursima, a da i dalje prima finansijsku podršku za javne usluge.