Da li je članak "Njujork tajmsa" iz 1977. novi dokaz da CIA stoji iza ubistva Kenedija?

Američka administracija nedavno je skinula oznaku tajnosti sa serije dokumenata o ubistvu predsednika SAD Džona Ficdžeralda Kenedija koji, očekivano, nisu uzdrmali zvaničnu verziju da je popularnog 35. predsednika 22. novembra 1963. u Dalasu ubio "usamljeni strelac" Li Harvi Osvald.

Međutim brojni zvaničnici, novinari, istoričari i drugi eksperti odmah su se oglasili, pozivajući se na brojna svedočenja i izjave svedoka i obaveštenih izvora, i poručili da iza Kenedijevog ubistva zapravo stoji Centralna obaveštajna agencija (CIA), što je teorija koja je već decenijama prisutna u američkoj javnosti.

Priču je sada dodatno "začinio" američki aktivista i komentator Džek Posobik koji je iz arhiva "Njujork tajmsa", lista koji podržava zvaničnu verziju da je Kenedija bez ičije pomoći ubio Osvald, "iskopao" članak iz 1977. koji malo remeti tu zvaničnu verziju događaja i koji je i dalje dostupan javnosti.

Profesor rođen u Rusiji koji je izvršio samoubistvo kada je saznao da istražni odbor Predstavničkog doma želi da čuje njegovo svedočenje u vezi sa ubistvom predsednika Kenedija, možda je nekada bio operativac Centralne obaveštajne agencije i osoba od poverenja Lija Harvija Osvalda, preneo je 31. marta 1977. godine "Njujork tajms" izjavu izvora agencije UPI.

Muškarca starog 65 godina pronašla je u radnoj sobi na drugom spratu vile na obali u Palm Biču njegova ćerka Aleksandra.

Njegova smrt je usledila ubrzo nakon što je saznao da ga istražitelj komiteta za atentate Predstavničkog doma traži da svedoči pred komitetom o svojim vezama sa Osvaldom, ubicom gospodina Kenedija, navela je tada agencija.

"Tajming" smrti profesora Džordža de Morenšilda odmah je postalo faktor u zahtevu Predstavničkog odbora da produži svoje istrage o političkim ubistvima.

Predstavnik Ričardson Prejer, demokrata iz Severne Karoline, rekao je da je komitet povezao De Morenšilda sa "novim dokazima" koji ukazuju da je "De Morenšild možda bio bliži Liju Harviju Osvaldu nego što se činilo", naveo je tada "Njujork tajms".

Izvor UPI koji je tri godine istraživao atentat na Kenedija tvrdio je da je De Morenšild, koji je diplomirao međunarodnu trgovinu, geologiju nafte i inženjering, služio kao CIA agent na Haitiju 1963. godine, kada je Kenedi ubijen u Dalasu.

De Morenšild je u objavljenom svedočenju pred Federalnom komisijom koja je istraživala smrt Kenedija negirao da je ikada bio agent bilo koje vlade. Rekao je da su njegova putovanja po svetu bila isključivo poslovna. Međutim, komisija na čelu sa glavnim sudijom Erlom Vorenom, takođe je uzela od njega izjavu koja nikada nije objavljena u javnosti, naveo je list pisanje UPI.

Profesor de Morenšild je u februaru 1977. razgovarao sa holandskim novinarom Vilhelmom Oltmansom, koji je pred odborom za atentate rekao da je profesor imao "šokantno priznanje" da je znao šta će Osvald da uradi.

Prema izveštaju Vorenove komisije, objavljenom u oktobru 1964. godine, De Morenšild i njegova žena upoznali su Osvalda i njegovu suprugu Marinu u Dalasu 1962. godine.

Prejer je rekao da je De Morenšild "bio ključni svedok, na osnovu novih informacija koje je imao".

Kancelarija šerifa okruga Palm Bič saopštila je da nema razloga da se sumnja na bilo šta osim samoubistva, ali je zato bivši predstavnik Virdžinije Tomas Dauning, koji je odustao od predsedavanja biračkom komisijom Predstavničkog doma za atentate, rekao je "neobično da ovi ljudi budu izbrisani pre nego što bilo ko ima priliku da ih intervjuiše", pojasnivši da je mislio na De Morenšilda, i smrt Sema Đankane i Džona Roselija, ličnosti iz podzemlja od kojih je zatraženo da svedoče pred drugim istražnim komisijama Kongresa.