Opadanje moći Pentagona i NATO-a: Kako spasti Ameriku od same Amerike

Američka vojna nadmoć bila je centralni faktor na kome se održavao zapadni "međunarodni poredak zasnovan na pravilima". Štaviše, smatralo se da je Pentagon sposoban da u isto vreme vodi vojne operacije protiv najmanje dva protivnika na Bliskom istoku, Centralnoj Aziji, u Africi...

Ali, sa početkom ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini sve se promenilo. Moć Pentagona i NATO-a sada se i kod zapadnih vojnih analitičara sve češće dovodi u pitanje.

Ideja o dva velika rata u isto vreme odražavala je samopouzdanje SAD u sopstvenu tehnološku superiornost. Međutim, sada je u pitanju i budućnost NATO-a, koji je kao udarna vojna pesnica Zapada uživao reputaciju nesalomljive vojne sile.

Naš izbor

Da li će biti pregovora o miru u Ukrajini: Putin protiv alfa mužjaka zvanog Tramp 2.0

Drugim rečima: može li NATO da preživi ukoliko izgubi u sukobu sa Rusijom? Kako primećuje brazilski vojni i geopolitički analitičar Lukas Lejroz na sajtu "Fondacija strateške kulture", Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini 2022. promenila je iz temelja odnos snaga u Evropi i svetu i razotkrila slabosti zapadne vojne mašinerije.

Zapravo, nastavlja Lejroz, oružane snage Rusije pokazale su efikasnost u sukobu sa Zapadom, uništavajući materijalne i ljudske resurse NATO-a na ukrajinskom ratištu.

Takođe, vojna saradnja Rusije i Kine iz korena menja globalnu stratešku vojnu ravnotežu. Sukob u Ukrajini je do kraja ogolio ranjivost Pentagona, koji se preterano oslanjao na prisustvo u Evropi. Ovo je ograničilo sposobnost SAD da projektuju moć na druge prostore, kao što je Azijsko-pacifički region,  gde je glavni vojni igrač Kina, kao i na Bliski istok, u kome je došlo do uspona Irana i islamskih snaga otpora.

Da li će to otrezniti vojne stratege Pentagona, koji su proteklih godina na sve promene u svetu reagovali sa beskrajnom arogancijom, u stilu: "Mi i dalje ostajemo najjači u svetu"? 

Mit o nepobedivosti Zapada

Percepcija američke vojne moći se do sada zasnivala na ideji superiorne tehnologije i globalnoj mreži zapadnih saveza. Međutim, realnost na savremenim bojnim poljima pokazala je da se rat ne može da se dobije samo tehnologijom.

Kako zaključuje brazilski analitičar, savremeno ratovanje zahteva pažljivo planiranje i upravljanje vojnim resursima, a to je upravo ono što su američke oružane snage u međuvremenu izgubile.

Pentagon se trenutno suočava sa ratom na dva ratišta: u Ukrajini i u Zapadnoj Aziji. Eskaliraju i vojne napetosti sa Kinom. Zapadna strategija, koja se ranije zasnivala na ideji o vojnoj nepobedivosti Vašingtona, naglo se suočava sa radikalnom promenom geopolitičke realnosti. Stvarnost uopšte nije onakva kako se decenijama verovalo za Zapadu.  

Tu je i pojava moćnih aktera kao što su Iran i Severna Koreja. Sve to ukazuje da je ideja brze i lake pobede, u koju je verovao Zapad, sve udaljenija od stvarnosti.

"NATO, koji je verovao u američku vojnu superiornost, sada rizikuje strateški neuspeh, a pokušaj da se ratuje na nekoliko frontova postaje ne samo neodrživ, već i kontraproduktivan", zaključuje Lejroz.

Drugim rečima: SAD će, pre ili kasnije, morati da priznaju realnost multipolarnog sveta. Ono što se nekada pokazivalo kao strateška izvesnost, a to je nepobedivost Zapada, sada se pokazuje kao gorka zabluda, koja bi mogla da ima kobne posledice, zaključuje Lejroz. 

Zašto Rusija odbacuje sve predloge o "zamrzavanju" konflikta u Ukrajini

Vratimo se "mirovnim predlozima" Trampovog tima za Ukrajinu. Nedavno je ruski ministar diplomatije (ponovo) odbacio predloge Trampovog tima o "miru u Ukrajini".

Reč je o tome da se predlozi nove američke administracije svode na puko zamrzavanje konflikta. Takvi pozivi, piše bivši britanski obaveštajac Alister Kruk, promašuju poentu: Rusija odbija sve ideje o zamrzavanju sukoba u Ukrajini, o trenutnom prekidu vatre ili upućivanju mirovnih snaga, koje, zapravo, predstavljaju samo ideje o nastavku rata u neko po Zapad povoljnije vreme.

Odnosno, Rusija želi da postigne trajni mir u Ukrajini i Evropi. Ukoliko ne dođe do takvog sporazuma, Rusija će nastaviti da uništava NATO snage, i po cenu eskalacije sa Pentagonom, pa čak i nuklearne. Pitanje je zato, nastavlja Kruk, da li je mir između SAD i Rusije uopšte moguć?

Uostalom, sve geopolitičke ideje dominantne u SAD su ideje iz 70-ih godina prošlog veka, koje je formulisao američki strateg Zbignjev Bžežinski. Bžežinski, poreklom Poljak, oboleo od rusofobije, ubedio je predsednika Džimija Kartera da se u borbi protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu osloni na džihadiste.

"Ishod rata u Avganistanu je kasnije lažno prikazan kao pobeda SAD, a nečem sličnom smo svedoci danas u Siriji", dodaje Kruk. 

Da li će Tramp moći da proguta "američki ponos"?

Po sličnom obrascu SAD su nastupale i u Ukrajini. Bžežinski je tvrdio da Amerika treba da iskoristi drevne kulturne i jezičke složenosti u Ukrajini, kao što je ranije učinila u Avganistanu, kako bi formirala još jednu kariku u antiruskom lancu.

Kijev, podstaknut američkim obaveštajnim službama, počeo je da populariše očiglednu laž da se "Evropa završava u Ukrajini", jer su Ukrajinci Evropljani i Germani, a da "iza Ukrajine leže neevropski Sloveni". Ukrajina se lažno predstavljala kao Zapad, Rusija je proglašena za jednako fiktivni Istok.

I EU je prihvatila lažni narativ da se Ukrajina, koja je "stvorena na bazi evropskih vrednosti", brani od "zlih Rusa", koji su "Azijci", dodaje britanski obaveštajac.

Jasno je šta se upravo dešava: Ukrajinu Zapad nastoji da sačuva kao stub takozvanih evropskih vrednosti.

Sada se, nakon što su Trampovi izaslanici otišli iz Moskve praznih ruku, postavlja samo jedno pitanje: da li će novi američki predsednik moći da proguta "američki ponos". Odnosno, da li će Tramp uspeti da spase SAD od trećeg svetskog rata? Ili, kako ovo pitanje Alister Kruk: da li će Tramp moći da spase Ameriku od same Amerike?