Harold Pinter je jednom rekao da on postoji kao umetnik i pisac, i kao osoba koja se interesuje za politiku. Ponekad se ta dva lica sreću, a ponekad ne. Pinter je svojevremeno odbio da služi vojsku i zbog toga mu je suđeno. Nekoliko decenija kasnije, odbio je i plemićku titulu sera i blagoslov britanske kraljice. Bio je nepokolebljivi protivnik politike Ronalda Regana i Margaret Tačer, za koju je jednom glasao, nazivajući to "najvećom greškom u svom životu".
Umro je 24. decembra 2008, i to kao najveći engleski dramski pisac među savremenicima i kao "savest evroatlantskog sveta".
Njegov život se deli na dva perioda: na onaj u kome je bio apolitični dramski pisac i scenarista, i na drugi, kada je postao politički pisac, u kome je privlačio pažnju zbog svog političkog angažmana.
Zašto je Pintera toliko privlačila politika? Zato što je, u izvesnom trenutku života, shvatio da se "većina političara, prema dokazima koji su nam dostupni, ne zanima za istinu nego za moć i za zadržavanje te moći. Da se zadrži moć, najbitnije je da ljudi ostanu u neznanju, da žive u neznanju istine, čak i istine o svojim vlastitim životima."
Ono što nas okružuje, zaključuje Pinter, jeste "ogromna tapiserija laži, kojim se hranimo."
Politika Sjedinjenih Država, tvrdio je Pinter, u međuvremenu se pretvorila u "zversku politiku": "Učili su nas da je Rusija zver, čudovište, ali to su zapravo SAD." Pisac je svojevremeno uporedio američkog predsednika Džordža Buša sa Hitlerom, a razlog za to bio je rat u Iraku.
Banditski akt, delo državnog terorizma
"Kao što baš svaka osoba ovde zna, opravdanje za napad na Irak bilo je da Sadam Husein poseduje veoma opasno naoružanje za masovno uništenje, koje može doleteti do nas za 45 minuta, donoseći sa sobom užasna razaranja. Bili smo uvereni da je to tačno. Nije bilo tačno."
"Rečeno nam je i da Irak ima veze sa Al Kaidom i da deli odgovornost za napad na Njujork 11. septembra 2001." Ništa od svega toga nije bilo tačno, kao što nije tačno ni da Irak predstavlja pretnju po bezbednost celog sveta. Istinska pretnja po bezbednost sveta su Sjedinjene Američke Države.
Počev od 1990, Pinter postaje sve više politički angažovan pisac. Prelomni trenutak u tome bio je rat koji su SAD povele protiv Iraka i koji je završio okupacijom ove zemlje.
"Invazija na Irak je bila banditski čin, besramno delo državnog terorizma," izjavio je Pinter, "koje pokazuje potpuni prezir prema konceptu međunarodnog prava."
Invazija na Irak je bila samovoljna vojna akcija, upozoravao je Pinter u svojim političkim govorima, "inspirisana serijom laži nad lažima i potpunom manipulacijom nad medijima, pa prema tome i javnosti; čin koji je imao za cilj da učvrsti američku vojnu i ekonomsku kontrolu nad Bliskim istokom", pretvarajući se da donosi oslobođenje.
"Moćna tvrdnja za vojnu silu odgovornu za smrt i sakaćenje hiljada i hiljada nevinih ljudi."
"Ne brojimo leševe"
"Doneli smo mučenja, bombe, osiromašeni uranijum, nebrojena nasumična ubistva, jad i bedu, degradaciju i smrt iračkom narodu i nazvali to `donošenjem slobode i demokratije Bliskom istoku", rekao je on.
Sve to zaslužuje samo jedno ime, a to je masovno ubistvo. "Koliko ljudi treba da ubijete dok ne postignete da vas proglase masovnim ubicom i ratnim zločincem? Sto hiljada? Više nego dovoljno, pomislio bih. Prema tome, pravda zahteva da se Buš i Bler izvedu pred Međunarodni krivični sud pravde. Ali, Buš je bio pametan. On nije ratifikovao sporazum o Međunarodnom krivičnom sudu pravde. Prema tome, ako bi se neki američki vojnik našao u škripcu, Buš je pretio da će poslati marince."
Pojedinačne ili masovne smrti ne ulaze u ove kalkulacije. Američka državna sekretarka Medlin Olbrajt je rekla da je smrt 500.000 iračke dece prihvatljiva cena. Na ovakve trivijalnosti niko u Vašingtonu ne obraća pažnju: "Smrt je u ovom kontekstu nebitna. I Buš i Bler stavljaju smrt na `dugo čekanje`," govorio je Pinter. "Najmanje 100.000 Iračana je ubijeno američkim bombama i projektilima, ali ti ljudi nisu vredni pomena. Njihove smrti ne postoje. Nisu čak ni zabeleženi kao mrtvi."
"Ne brojimo leševe", rekao je američki general Tomi Frenks. Treba li bolja potvrda za konstataciju da je politika SAD zaista postala zverska?
Čin američke hipnoze
Istina je potpuno drugačija, zaključuje Pinter. Amerika je počinila užasne zločine u Iraku, kao što ih je činila i širom Latinske Amerike. Zapravo, ova politika se sprovodila i nastavlja da se sprovodi širom sveta, čak i danas, na primer u Ukrajini protiv Rusije.
"SAD su podržale, i u mnogo slučajeva proizvele, svaku desnu vojnu diktaturu u svetu posle kraja Drugog svetskog rata. To se odnosi na Indoneziju, Grčku, Urugvaj, Brazil, Paragvaj, Haiti, Tursku, Filipine, Gvatemalu, El Salvador i, naravno, Čile." Horor koji je Amerika počinila u Čileu 1973, rekao je Pinter, "nikada ne može biti oprošten i nikada se ne može zaboraviti."
Teško je, ili čak nemoguće i pobrojati sve ratove i intervencije koje su SAD počinile posle Drugog svetskog rata. SAD su svega nekoliko godina od svog osnivanja proživele u miru. Pri tome, zločini SAD su bili sistematični, trajni, zli i bezosećajni, ali je samo nekoliko ljudi o njima govorilo. Jedan od njih je, pored Noama Čomskog, bio i Harold Pinter.
Ipak, postoji nešto što treba priznati Americi, dodaje Pinter. "Ona je uvežbala kliničku manipulaciju moći širom sveta maskirajući se u univerzalno dobro. To je sjajan, čak i domišljat, veoma uspešan čin hipnoze."
U stvari, Amerika je "najveći pokretni šou na svetu", ili "brutalan, ravnodušan i bezosećajan trgovac, ispunjen prezirom, koji ujedno može biti i jako bistar." Najprodavanija roba ovog lukavog “trgovca” je zaljubljenost u samog sebe. On je, jednostavno, pobednik, ili se tako predstavlja. "To je sjajan trik. Jezik je zapravo uključen da bi osigurao da misli budu isključene."
Koga briga za kosovske Albance
Pinter je 1999. godine učestovao u demonstracijama protiv agresije NATO-a na Jugoslaviju. Pred više od 6.000 učesnika mirovnog marša, ispred Imperijalnog ratnog muzeja u Londonu, on je tadašnje mirovne pregovore nazvao lažnim, a ovaj rat potpuno neopravdanim. "Sramota me je što sam Britanac", izjavio je tada Pinter, dodajući:
"Kada je bomba eksplodirala u ulici Old Kompton u Londonu, Bler je to opisao kao varvarski čin. Kada kasetne bombe eksplodiraju na srpskim pijacama i seku decu na komade, rečeno nam je da se takav čin preduzima u ime 'rata civilizacije protiv varvarstva'. Bler se očigledno divno zabavlja. Britanija je postala američka pudlica, ali opaka i dementna pudlica."
Pinterove reči optužbe danas su još važnije nego u vreme kada su izrečene: "Akcija NATO-a je u suprotnosti sa poveljom Alijanse i van svih priznatih parametara međunarodnog prava. NATO uništava infrastrukturu suverene države (Srbije), ubija na stotine civila, stvara bedu i pustoš, i nanosi nemerljivu štetu životnoj sredini. Ispod ove demonizacije i histerije krije se plan. To, svakako, nije ono što nam se predstavlja. Ni Klintona ni Blera nije briga za kosovske Albance, uprkos njihovim suzama. Ova akcija je još jedna brutalna i očigledna potvrda američke moći."
Umesto ovih praznih priča, trebalo bi da se najzad suočimo sa istinom. A istina je da ni Klintona ni Blera nije nimalo briga za kosovske Albance. Ova akcija je još jedna očigledna i brutalna potvrda američke moći, koja koristi NATO kao svoj projektil. Njen stvarni cilj je isti kao i danas: da konsoliduje samo jednu stvar - američku dominaciju nad Evropom."
Jagnje na lancu
Ameriku danas nije briga ni za Ukrajince, nad kojima takođe roni krokodilske suze. Zapravo, "Ameriku" nije briga ni za same Amerikance. Ono što danas zovemo "Amerikom" samo je bezdušna i bezosećajna klika koja vlada Vašingtonom i Sjedinjenim Državama, a zapravo želi da zavlada čitavim svetom.
Reči "američki narod" veoma prijatno zvuče, ali one se, naravno, "ne odnose na 40 miliona ljudi koji žive ispod linije siromaštva i na dva miliona muškaraca i žena zatočenih u ogromnom gulagu koji se širi preko čitavih SAD."
Ovakve Sjedinjene Države više se ne zanimaju ni za "sukobe niskog intenziteta". Oni odbijaju i da se pretvaraju. "Amerikanci više ne vide svrhu u tome da budu stidljivi ili možda prevrtljivi. Sada stavljaju svoje karte na sto, otvoreno i bez ikakvog straha."
Međunarodno pravo bilo je pogaženo još u Iraku ili, pre toga, u Jugoslaviji. "Jednostavno ih nije briga za Ujedinjene narode, međunarodno pravo, za nekakav otpor, što oni smatraju sasvim beznačajnim. Takođe, oni imaju svoje jagnje koje se vuče iza njih na lancu, jadnu i lenju Veliku Britaniju."
Dominacija punog spektra nad planetom
Sledeće reči Pinter je izgovorio na ceremoniji dodele Nobelove nagrade 2005. godine: "Rekao sam ranije da je SAD igraju potpuno otvoreno, sa svim kartama na stolu. To je naprosto tako. Zvanična politika Amerike je definisana kao `potpuna dominacija`. To nije moj termin već njihov."
"Dominacija punog sprektra" znači kontrolu nad zemljom, morem, vazduhom i kosmosom, sa svim pripadajućim resursima, od kojih će imati koristi samo šačica ljudi u Vašingtonu. Sjedinjene Države danas zauzimaju 702 vojne baze širom sveta u 132 države. SAD danas žele "dominaciju punog spektra" po svaku cenu i nije ih nimalo briga koja sredstva će korisiti da bi ostvarili svoje ciljeve.
"Hiljade, ako ne i milioni ljudi u SAD su očigledno zgađeni, posramljeni i ljuti zbog postupaka svoje vlade, ali, kako sada stvari stoje, oni nisu nikakva politička sila, ili još nisu. Nestrpljenje, nesigurnost i strah rastu u SAD, kao što vidimo iz dana u dan, i neće se tek tako stišati."
Postoji li danas neki pisac na Zapadu, ili makar u Evropi, koji bi imao hrabrosti da kaže nešto slično, posebno na ceremoniji upriličenoj u njegovu čast, dok prima nagradu u Švedskoj akademiji? Da li se to o čemu govori Pinter zove "moralno osećanje" ili "savest"? Uopšte, šta se desilo sa savešću zapadnog sveta? Šta se desilo sa savešću Amerike?
"Šta se desilo sa našim moralnim osećanjem?", pita se Pinter. "I da li smo ga ikada imali? Šta te reči uopšte znače? Da li se odnose na termin koji se retko koristi ovih dana - savest? Savest, koja se tiče ne samo naših vlastitih dela, nego i naše zajedničke odgovornosti za dela drugih? Da li je sve to mrtvo?"
Ova "laž nad lažima" je danas moćnija nego ranije, u Pinterovo doba. Amerika nema savest. Kako je govorio Pinter, dužnost pisca je da razbije ogledalo i otkrije neprijatnu istinu o svetu koji nas okružuje: "Kada se pogledamo u ogledalo, mislimo da je slika koju vidimo ispravna. Ali pomerimo li se za milimetar, slika se menja. Mi zapravo gledamo u beskrajni niz odraza. Ponekad pisac mora razbiti ogledalo, jer sa druge strane tog ogledala je istina koja zuri u nas."