Demokratija na Bretonov način: Ako pobedi AfD, poništićemo izbore

Ako pobedi Alternativa za Nemačku (AfD), u Nemačkoj će se primeniti rumunski scenario. Ali ne onaj s kraja 1989, kada je izvršen državni udar a bračni par Čaušesku streljan, već na onaj koji se odigrao 35 godina kasnije kada je na izborima pobedio onaj koji nije smeo - Kalin Đorđesku. I koji uključuje diskreditaciju Zapadu nepoželjnog pobednika i poništavanje izbora.

Da je Zapad izborima u Rumuniji manipulisao, ali i da je spreman da, zlu ne trebalo, to ponovi u Nemačkoj otvoreno je priznao bivši francuski evropski komesar Tjeri Breton.

"To smo uradili u Rumuniji, i uradićemo to i u Nemačkoj ako bude potrebno", rekao je Breton, prenosi "Ziro hedž".

A "to" podrazumeva da je vrhovni sud u Rumuniji poništio prvi krug predsedničkih izbora u toj zemlji kako bi omogućio ponavljanje izbora. Problem je nastao pošto je Kalin Đorđesku, etiketiran kao ekstremni desničar i simpatizer predsednika RF Vladimira Putina, pobedio u prvom krugu glasanja i tako izazvao zemljotres na rumunskoj i evropskoj političkoj sceni.  Prema kontroverznoj presudi, donetoj bez presedana, odlučeno je da se poništi ceo izborni proces "kako bi se osigurala ispravnost i zakonitost izbornog procesa", jer je navodno uočeno strano, odnosno rusko mešanje.

"Opremljeni smo da primenimo ove zakone kako bismo zaštitili naše demokratije u Evropi", dodao je Breton. 

Potom je usledila baražna vatri u kojoj je Ilon Mask rekao da upravo tako zvuči "zvuči tiranin", dok je Breton optužio prvog čoveka "Tesle" da se meša u unutrašnja pitanja Evrope.

Ali, šta se desilo na izborima u Rumuniji? Ukratko, proevropska Nacionalno-liberalna stranka (PNL) finansirala je TikTok kampanju kako bi pojačala vidljivost svog rivala Đorđeskua, za koga je prethodno procenila da im ne predstavlja konkurenciju. Međutim, kada je počeo da pobeđuje ista stranka je tvrdila da je to - delo Rusije. Zatim su sudovi poništili izbore zbog zabrinutosti u vezi sa "ruskim mešanjem" i "hibridnim napadom".

Dok su zapadni mediji, poput "Vašington posta" i "Politika" nastavili da šire lažne tvrdnje o uticaju Rusije, predstavljajući čak PNL kao žrtvu kojoj je TikTok kampanja "oteta", istraživanje portala snoop.ro razbilo je u param parčad ovaj narativ. Pronašli su i objavili originalne instrukcije PNL-ovog izvođača radova i dokazali da su influenseri pratili njihova uputstva.

Dakle, spornu TikTok kamapnju, koja je dobrim delom zaslužna što se Đorđesku sa jedan procenat podrške popeo na 24 odsto, niko drugi nije finansirao do vladajuće Nacionalne-liberalne stranke koja je podržala poništavanje izbora i hranila priču o ruskom uticaju. Šta više, dokumenta rumunske obaveštajne službe pokazuju da Đorđesku na kampanju nije potrošio ni leju.

A zapravo, pokazalo je istraživanje novinara, kampanja, za koju je rumunska obaveštajna služba tvrdila da je "identična ruskim operacijama u Ukrajini", organizovana je od strane marketinška agencija "Kesington komjunikejšn", koju je angažovala Nacionalna-liberalna stranka i za to platila oko 210.000 dolara. Potom, ova firma je koristila platformu "Fejm ap" za kordinaciju 130 influensera sa preciznim scenarijima i smernicama za poruke pod haštagom #echilibrusiverticalitate ("ravnoteža i doslednost"). Kada su ih novinari suočili s činjenicama, "Kesington" je prvo negirao korišćenje haštaga, ali su kasnije priznali da su kreirali kampanju za PNL ali da je haštag, navodno, promenjen bez njihovog znanja.

Ova otkrića bacaju potpuno novo svetlo na deklasifikovane obaveštajne dokumente - ono što je predstavljeno kao dokaz stranog mešanja zapravo je bila kampanja koju je platila vladajuća stranka. Ista stranka je zatim podržala korišćenje ovih tvrdnji o "stranom mešanju" kako bi njihov kandidat, inače poslednji na listi, dobio novu šansu. I ne samo to, koristila je obaveštajnu službu, pravosuđe i druge institucije kako bi manipulisala izbornim procesima, poništila izbore, diskreditovala političke protivnike i sve to pod izgovorom "zaštite demokratije" i "nacionalne bezbednosti".

Ovaj događaj otvorio je i pitanje da li je prilikom poništavanja izbora rumunska obaveštajna služba znala, a ćutala da je kampanja finansirana od strane Nacionalne-liberalne stranke, što dovodi u pitanje njihov integritet? Ili nije znala, što dovodi u pitanje njihovu kompetenciju? 

Glavni zapadni mediji, koji redovno drže predavanja o pretnjama demokratiji, zažmurili su pred činjenicama i pridružili se prikrivanju jedne od najozbiljnijih zloupotreba obaveštajnih službi u političke svrhe u novijoj istoriji EU.

"Politiko" je, i nakon što su dokazi izašli pred javnost, pisao da je "kampanja vladajuće stranke desnog centra možda bila oteta kako bi koristila kandidatu krajnje desnice", potpuno ignorišući činjenicu da je upravo ta prozapadna, vladajuća stranka platila kampanju na društvenim mrežama koje je kasnije korišćena od strane obaveštajnih službi kao dokaz za rusko mešanje i na kraju - za poništavanje izbora. O "nepropisnoj TikTok propagandnu kampanju" koja "krši nacionalne zakone i ukuzauje na Rusiju kao verovatnog aktera" poželjna je istina i za novinare "Vašington posta". 

Između koga će Rumuni birati na predsedničkim izborima zakazanim za 4. maj još je jednačina sa dve nepoznate. Proevropske partije odlučile su da idu u jednoj koloni i kandiduju Krina Antoneskua, koji se kasnije samosuspendovao. Nepoznato je i to da li će u trci učestvovati Kalin Đorđesku, koji sada ima podršku 40 odsto biračkog tela, jer vodi sudski spor protiv države. Izvesno je samo to da će, ako pobedi, biti krivi Rusi.