"Krvavi rituali", slovenski paganizam, germanski paganizam (oba, naravno, iz neonacističke perspektive), satanizam, kao i izopačena kombinacija svega pomenutog – može se naći u simbolima, praksama i bizarnom semiotičkom bućkurišu notornog ukrajinskog bataljona "Azov".
Dok Kijev progoni pravoslavne sveštenike Ukrajinske pravoslavne crkve, na telegramu sviću snimci koji prikazuju članove Azova - navodno slovenske pagane - kako obavljaju ritual odavanja počasti svojim poginulim članovima uz baklje i lomače, verujući da će tako njihove duše otići u (germansku) Valhalu.
Takođe, svega nekoliko meseci nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, na Jutjub kanalu bivšeg britanskog kraljevskog marinca Krisa Trala osvanuo je snimak pod nazivom: "Bataljon 'Azov' sprovodi okultistički krvavi paganski ritual, kraljevski marinac reaguje" – naslov koji bi u mnogim čitaocima (odnosno gledaocima) sledio krv u žilama.
Snimak prikazuje nekolicinu "azovaca" kako zapevaju okupljeni oko rupe u zemlji, jedan sa (ritualno, verovatno) zasečenom, krvavom podlakticom, nakon čega u rupu postavljaju drvenu statuu drevnog slovenskog vrhovnog boga, gromovnika Peruna.
"Krvavi ritual" zbunjuje zapadnu javnost
Budući da različiti oblici neopaganizma (poput ostalih novih religijskih pokreta) često nemaju jasno definisanu jedinstvenu dogmu, tradiciju, niti razvijen sistem sveštenstva koje bi pridržavanje dogme među vernicima utvrdili, veoma je lako potčiniti, odnosno izvitoperiti "veru" interesima neke grupe, u ovom slučaju "Azova".
Tako, novinar Sajmon Šuster u svojoj video reportaži za "Tajm" još 2019. godine ukazuje kako neonacistička ideologija "Azova" već godinama unazad brine zapadne eksperte za nasilni ekstremizam.
Šefica međunarodne saradnje sa drugim ekstremističkim i neonacističkim grupama Elena Semenkaja, koju su mediji još nazivali "prvom damom 'Azova'", rekla je Šusteru u istom intervjuu da taj bataljon od 2014. godine privlači "ratne avanturiste" i "momke koji veruju da su deo ideološkog puta koji će spasiti budućnost Zapada i bele rase".
Da je sve to potkovano nekim vidom "paganizma" ne treba da čudi, budući da su neki od značajnijih osnivača prvih germanskih, ali i slovenskih neopaganskih pokreta s početka HH veka bili ujedno i pristalice onoga što će prerasti u nacističku ideologiju.
Tu vezu su, naravno, utvrdili nemački nacisti tokom Drugog svetskog rata - pregršt germanskih runa koji se mogao naći među simbolikom SS divizija (uključujući tu i dupliranu runu "sovilo" ("zig") koja predstavlja znak te notorne paravojne organizacije) samo je jedan primer – nakon čega germanski i slovenski paganizam ostaju primamljivi neonacistima praktično do dan-danas.
Takođe nije neobično da (slovenski) neonacisti koji koriste pagansku veru za promovisanje svoje ideologije pozajmljuju germanske (nacističke) paganske simbole, što možemo videti i u samom simbolu bataljona "Azov".
Iako članovi "Azova" tvrde da on predstavlja latinična slova "n" i "i" koja treba da znače „nacionalna ideja“, očito je da je u pitanju nacistički "volfzangel" (Wolfsangel) koji su koristile i mnoge vojne, paravojne i civilne organizacije Trećeg rajha uključujući i SS diviziju "Das Rajh".
Vredi podsetiti da je prethodno simbol "Azova" bio "crno sunce", takođe značajan simbol u nacističkoj "paganskoj" tradiciji.
Pored paganizma i satanizam – jer zašto da ne?
Semiotički bućkuriš koji čini "veru" "azovaca" obogaćen je i satanizmom, za šta ima dosta dokaza – jedan od kojih se mogao naći i na grudima komandanta jedne snajperske jedinice Azova.
"Kosomolskaja pravda", "RIA Novosti" i drugi ruski mediji su još letos izvestili o tome kako su ruske snage u Mariupolju pronašle satanistički oltar, sa sve propratnim simbolima, između dve barake u kojima su boravili pripadnici tog bataljona.
Među ekstremistima koji su iz raznih krajeva sveta sarađivali sa azovom našli su se i pristalice notornog satanističkog "Reda devet uglova".
Američki "Insajder" je još 2019. godine pisao kako je bivši redov Džeret Vilijam Smit, inače pristalica ideologije "Reda devet uglova" i blisko povezane neonacističke organizacije "Atomvafen", koji je optužen za planiranje državnog udara, nameravao da otputuje u Ukrajinu i pridruži se "Azovu".
Britanski neonacista, bivši član "Reda" i osuđeni terorista mogao se u medijima videti u opremi "Azova", dok je finski studentski magazin "Jiliopilaslehti" u oktobru ove godine izvestio kako su se neki od finskih pripadnika "Reda" borili u redovima "azovaca".
Svoje "versko" opredeljenje "azovci" izražavaju i skrnavljenjem hrišćanskih znamenja i zabranom verskih praksi – čak i kada su u pitanju "kolege" ekstremisti.
Vitalij Čornli, član proukrajinske paravojne religijske organizacije Sv. Marije koja je učestvovala u ugnjetavanju civila u Donbasu i koji je prvobitno bio član "Azova", rekao je za "Aldžaziru" 2015. godine kako je taj bataljon napustio zato što je "pun pagana", dodavši da hrišćanskim članovima bataljona nije bilo dozvoljeno da obave svoje dnevne molitve.
"Ne borimo se samo protiv antiruskih, već i antihrišćanskih sila… Nacizam, paganizam, okultizam i satanizam su uvek išli ruku pod ruku", izjavio je šef Republike Krim u septembru ove godine.
Pravi krvavi ritual
Iako će snimci koji se nalaze na početku teksta ostaviti snažan utisak na većinu čitalaca, ne treba dopustiti da oni zasene zverstva za koja se terete članovi "Azova", a koja predstavljaju glavni razlog za osudu tog entiteta.
Bivši ukrajinski diplomata Olga Suharevskaja nedavno je pisala za "RT internešenel" o mnogim nedelima ukrajinskih snaga nad stanovništvom Donbasa u periodu od 2014. godine, gde se neki od najgnusnijih činova pripisuju upravo Azovcima.
Tako, ona ukazuje na ispovest bivšeg zarobljenika Azova Pavela Karakosova iz Marijupolja:
"Mučili su ljude kao što su to činili Amerikanci u zatvoru Gvantanamo – vezali bi ih za dasku licem nagore, stavljali im komad tkanine preko glave i polivali vodom. Čini ti se kao da se daviš. Imao sam mali moždani udar dok su me mučili. Koristili su i metodu 'makaze': lomili su nam prste između dve železničke šine. Ili bi zabadali igle pod nokte."
Mihaila Šubina su, nakon što je odveden u ozloglašenu "Biblioteku" "Azova", bacili u jamu punu leševa, dok mu je tortura strujnim udarom najstrašnije iskustvo koje je doživeo, piše bivši ukrajinski diplomata.
Dokumentovati sve zločine "Azova" bi zahtevalo zaseban tekst, ali je jasno da su izveštaji o zverstvima pripadnika Azova daleko strašniji od snimaka "krvavog rituala" ili baklji i lomača, te ne bi trebalo dozvoliti da oni zasene zločine koji se iza njih kriju.