Avganistanci koji su pobegli iz zemlje uz američku pomoć nakon haotičnog povlačenja SAD iz Avganistana i dalje su nasukani u trećim zemljama, neki u zatvorskim ustanovama, a mnogi bez jasnih izgleda za preseljenje, pokazuju nova dokumenta u koja je "Gardijan" imao uvid.
Sadaf Dust, advokat i menadžer programa za ljudska prava u Abolicionističkom zakonskom centru, rekao je za "Gardijan" da dokumenta pokazuju da su evakuisani Avganistanci sa zahtevima za ulazak u SAD na čekanju bili "pritvoreni, držani ili na drugi način primorani da ostanu u limbu" u najmanje 36 zemalja.
Iz dokumenata nije jasno koliko od 36 zemalja smeštaju evakuisane u objekte za zadržavanje; advokati kažu da znaju za pet objekata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Nemačkoj, Kataru i takozvanom "Kosovu". Od aprila 2023. godine, evidencija pokazuje da je 2.834 Avganistanaca sa američkim zahtevima na čekanju bilo u Kataru, 1.256 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, 259 na "Kosovu" i još desetine u drugim zemljama.
Portparol Stejt departmenta napisao je u izjavi za list da napori američke vlade da presele Avganistance koji ispunjavaju uslove traju od 2021. Dok zvaničnici obrađuju slučajeve, podnosiocima zahteva je "dozvoljeno da budu prisutni na platformama trećih zemalja uz dozvolu domaćina zemlja", rekao je portparol, a SAD pokrivaju troškove. Portparol je dodao da su SAD izdale više od 33.000 specijalnih imigrantskih viza za Avganistance u fiskalnoj 2024.
Više od 1,6 miliona ljudi napustilo je Avganistan u haotičnom periodu nakon što su SAD u julu 2021. objavile da će napustiti zemlju posle 20 godina ratovanja. Poslednjih dana povlačenja, američki zvaničnici su koordinisali hitnu evakuaciju oko 120.000 ljudi u desetine zemalja širom sveta.
Više od 190.000 Avganistanaca preseljeno je u Sjedinjene Države od tada, prema rečima portparola Stejt departmenta, ali nedavno objavljeni podaci pokazuju da mnogi od onih koji su "zaglavljeni" u inostranstvu imaju nerešene zahteve za ulazak u SAD iz humanitarnih ili drugih razloga.
Drugi zahtev za javnu evidenciju koji je 2023. godine objavio Američki savet za imigraciju pokazuje da je od januara 2020. do aprila 2022. odobreno samo 114 od 44.785 zahteva za humanitarnu uslovnu slobodu – što omogućava pojedincima u hitnim situacijama da uđu u Sjedinjene Države kada na drugi način ne ispunjavaju uslove – odnosno manje od 0,3 odsto. Zvaničnici takođe trenutno obrađuju više od 20.000 zahteva za "specijalne imigrantske vize" Avganistanaca koji su radili za američku vladu, a odbili su oko 40 odsto, preneo je Rojters.
Malo se zna o tome takozvanim "platformama" gde su neki od njih ostali. Termin se takođe koristi za neformalno označavanje objekata stranih zemalja sa privremenim prisustvom američkog osoblja. Neke od lokacija su improvizovani, vladini stambeni objekti za izbeglice, drugi su u bivšim američkim vojnim bazama.
Zastupnici ljudskih prava ranije su izrazili zabrinutost u vezi sa nekim od ovih lokacija.
Tako je "Hjuman rajts voč" 2023. godine upozorio da je do 2.700 Avganistanaca bilo proizvoljno pritvoreno u logističkom centru u Abu Dabiju gde su bili "zatvoreni više od 15 meseci u skučenim, jadnim uslovima bez nade da će napredak u njihovim slučajevima", kao i da su bili podvrgnuti danonoćnom nadzoru i ograničenju kretanja i da im je uskraćen pristup pravnim savetnicima, posetiocima i novinarima, dok je loša medicinska nega ponekad rezultirala komplikacijama opasnim po život. Nekoliko ljudi je tada rekli istražiteljima za ljudska prava da im nije dozvoljeno da napuste lokaciju.
Druge lokacije nisu bile ništa bolje, sa prijavljenim samoubistvima i štrajkovima glađu Avganistanaca na lokacijama za obradu u Kataru i na "Kosovu". "Platforma" na tzv. Kosovu je dobila nadimak "mali Gvantanamo" jer je onima koji su tamo držani rečeno da će, ako napuste prostorije, njihovi zahtevi za preseljenje u SAD biti odbačeni.
Američki zvaničnici su u prošlosti poricali da su bili prisutni na mestima gde su Avganistanci držani u inostranstvu, ali evidencija pokazuje da su bili umešani u uspostavljanje barem nekih od njih.
Dokumenti uključuju sporazume između SAD i pet zemalja – Katara, Omana, Kuvajta, Italije i Nemačke – u kojima se detaljno navode uslovi za ono što su SAD tada nazivale "privremenim" preseljenjem avganistanskih građana na ove lokacije.
Sporazumima, američki zvaničnici su se obavezali da će doprineti "bezbednosti i udobnosti" Avganistanaca koji se drže u trećim zemljama, uključujući obezbeđivanje obroka, medicinske nege i obrazovnih potreba. Obećali su zemljama domaćinima da će pomoći u održavanju "reda" na lokacijama, uključujući i sprovođenje "zajedničkih" patrola.
Takvi sporazumi je trebalo da budu "kratkoročni", u rasponu od jednog meseca do manje od godinu dana. Ali dokumenta pokazuju da su barem neki formalno produženi, u jednom slučaju – u Kataru – do septembra 2023.
Lejla Ajub, advokat za imigraciju i kodirektor projekta ANAR, grupe za zastupanje koju su osnovale avganistanske Amerikanke kako bi pomogle Avganistanima da se presele u SAD, rekla je za "Gardijan" da hiljade ljudi kojima su obećani putevi do specijalnih viza u zamenu za njihov rad sa SAD ostaju u Avganistanu ili trećim zemljama. Mnogi su, dodala je, postali toliko očajni da su odlučili da se probiju u SAD opasnim rutama kroz Latinsku Ameriku i američko-meksičku granicu. Drugi su se vratili u Avganistan, uprkos rizicima sa kojima se tamo suočavaju.
"Decenije američke spoljne politike direktno su raselile mnoge Avganistance", rekla je ona. "Američki zvaničnici su dali konkretna obećanja da će dati prednost Avganistancima, a mi jednostavno nismo videli da je to obećanje ispunjeno."