"Njujork tajms": Bajden nije ispunio listu želja Zelenskog

Poseta ukrajinskog predsednika Vašingtonu završila se obećanjima o dodatnim milijardama američke pomoći Ukrajini, ali ne i onim što je Vladimir Zelenski najviše želeo - američkim tenkovima, borbenim avionima i preciznim projektilima dugog dometa, piše "Njujork tajms".

Administracija SAD uporno govori da je reč o oružju koje neće slati Ukrajini, ali 10 meseci od početka rata limiti američke podrške Kijevu proširili su se u korist Ukrajine, što je razlog zbog kog Zelenski smatra od Vašingtona može da dobije ono što traži, navodi list.

Ukrajinski predsednik je desetočasovnu posetu Vašingtonu završio sa skoro dve milijarde dolara vrednim oružjem i vojnom opremom, ali i najavom da će Kongres sledeće godine  poslati još skoro 50 milijardi dolara pomoći.

I pored toga što Zelenski nije dobio sve sa svoje liste želja, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da su SAD odlučile da Ukrajini daju sve što joj treba.

"Svaki predsednik ili komandant bi u istim okolnostima želeo da dobije što je više moguće, i to što pre. Mi smo odlučni da ispunimo svoj deo obaveza i pomognemo u tom pogledu", naveo je Kirbi.

On je, ipak, priznao da američki predsednik Džozef Bajden i Zelenski nisu previše razgovarali o svakom zahtevu Kijeva, te da su vodili mnogo dublju diskusiju o situaciji u Ukrajini.

"Budite sigurni da će Ukrajini biti poslato još pomoći. O kojoj pomoći i količini je reč, to ćemo tek da utvrdimo", rekao je portparol Bele kuće na konferenciji za medije.

Američki list ocenjuje da je poseta Zelenskog bila nova demonstracija njegove strategije udvaranja i pritiska na saveznike. Njegova duboka zahvalnost na pomoći koju su SAD poslale, sa sve izraženijim zahtevima za još oružja, iako zna da neće dobiti sve što želi, može da natera Vašington da promeni stav i Ukrajini isporuči dodatne sisteme bez rizika od opasne eskalacije odnosa sa Rusijom. 

Ukrajinski zvaničnici već mesecima ispostavljaju zahteve za oružjem, a savetnik predsednika Ukrajine Mihajlo Podoljak čak je objavio i "Božićnu listu želja", ističe "Njujork tajms".

Bajden je ispunio jednu želju - sistem protivvazdušne odbrane "patriot", ali četiri ostale nije, među kojima su tenkovi i projektili dugog dometa, a list ukazuje da se prihvatanje rizika kada je reč o administraciji u Vašingtonu samo povećavalo kako je rat odmicao.

Međutim, na današnjoj konferenciji za medije ruski predsednik Vladimir Putin umanjio je značaj "patriota", rekavši da će Rusija pronaći način da ga savlada.

"Protivotrov će se uvek naći. Reč je samo o produžavanju sukoba - to je sve", poručio je Putin.

U određenim aspektima, prihvatanje rizika kada je reč o Bajdenovoj administraciji samo je poraslo kako je rat odmicao. Neki sistemi oružanja nisu bili predmet pregovora na početku sukoba, poput HIMARS-a i "patriota", ali od tada su odobreni i na putu su ka bojnom polju ili se već nalaze tamo.

Pojedini američki zvaničnici, međutim, navode da se promenila priroda rata, ali ne i nivo rizika koji Bela kuća toleriše, te da je Vašington odlučio da pošalje "patriot" u trenutku kada je Rusija počela sa kontinuiranim napadima na elektroenergetsku infrastrukturu Ukrajine kako je počela zima.

Američka adminstracija ističe da se oružje koje se, prema trenutnim procenama, ne može slati u Ukrajinu deli u tri kategorije.

Prvu grupu čini oružje poput dalekometnog projektila ATACMS, sa dometom od 305 kilometara, u drugu kategoriju spada oružje poput dronova "MQ-1C Gray Eagle" i "MQ-9 Reaper", a u trećoj su borbeni tenkovi "Abrams" i avioni F-16.

Međutim, Vašington se plaši da bi Ukrajina, ukoliko stvari budu išle loše po nju, mogla da iskoristi projektile za napad na Rusiju, što bi Putina moglo da primora da proširi rat.

Na pitanje o projektilima na zajedničkoj konferenciji sa Zelenskim, Bajden je upozorio da bi slanje oružja moglo da naruši podršku NATO-a Ukrajini.

"Oni ne žele da ratuju sa Rusijom. Oni ne traže treći svetski rat", poručio je američki predsednik.

Sa svakim novim zahtevom Ukrajine za još jednim naprednim oružjem, Sjedinjene Države su pokušavale da procene kako bi Putin mogao da reaguje, ali i kako je Rusija reagovala u prošlosti kada su SAD pomagale svojim saveznicima i partnerima u Evropi, piše "Njujork tajms".

Jedna stvar je najviše uticala na debatu unutar administracije, a to je "uzdržanost Rusije u obuzdavanju rata", međutim američki list ističe da Moskva do sada nije dozvolila da se rat prelije na teritoriju NATO-a.

Istovremeno, zvaničnici u Vašingtonu uporno ponavljaju da nisu uočili ništa što bi ukazivalo na to da je Rusija rešila da napadne teritoriju van Ukrajine i ističu da je najvažnije ne dati Vladimiru Putinu izgovor da proširi rat, te da se time treba voditi kada se razmatra slanje naprednijeg oružja Ukrajini, zaključuje američki list.