Prošlog meseca preselio se u večnost, tiho baš kao i "njegov" Tesla – Džo Kini (Joe Kinney) menadžer hotela Njujorker i dugogodišnji član UO Tesla memorijalnog društva iz Njujorka čiji se volonterski rad na popularizaciji lika i dela našeg slavnog naučnika u "obećanoj zemlji" ne može opisati u jednom novinarskom tekstu.
Rođen je 16. decembra 1950. južno od Nešvila, u državi Tenesi, a diplomirao na koledžu u Memfisu. U hotelu Njujorker počeo da radi jula 1996. (možda baš na Teslin rođendan).
Više od dvadeset godina, sve do odlaska u penziju (2017), u njegovoj kancelariji su se čuvale Tesline fotografije nastale u periodu 1933. do 1943. kada je slavni naučnik živeo u Njujorkeru, kao i mnoga pisma, čestitke, telegrami…
Kinijeva kancelarija bila je mesto gde su dolazili brojni novinari i pisci iz čitavog sveta koje je zanimala Teslina sudbina, ali i naši političari, od Božidara Đelića (2007) koji mu je tom prilikom poklonio i potpisao svoju knjigu "Kada će nam biti bolje", pa do Borisa Tadića, koji je početkom septembra 2006. godine, zajedno sa Stjepanom Mesićem, položio venac ispod Tesline spomen-ploče na hotelu Njujorker.
Kini je bio prava riznica znanja o Tesli – još dok je pohađao srednju školu, prvi put je čuo za Teslu kada su učili o struji i pravili Teslin kalem, pa tada postaje njegov doživotni fan. Bio je inženjer koji se specijalizovao za sisteme klimatizacije.
Podržao je predlog Memorijalnog društva Tesla iz Njujorka i pomogao da se na ulaznim vratima Tesline sobe postavi tabla na naš Božić 2009. na kojoj piše "Soba Nikole Tesle", a organizovao je i mali Teslin muzej u lobiju hotela u saradnji sa Tesla naučnom fondacijom iz Filadelfije (TNF). Davne 2001. godine pomogao je da se na hotelskoj fasadi, u 34. ulici, postavi spomen-ploča na kojoj piše da je tu živeo i umro Nikola Tesla.
Na vidnom mestu, u Tesla muzeju u lobiju hotela, stoji uramljena naslovna strana magazina "Tajm" sa Teslinom slikom, objavljena za njegov jubilarni 75. rođendan, kada je proglašen za ličnost godine i kada mu je povodom obeležavanja ovog jubileja američka i svetska javnost odala veliko priznanje za celokupno delo koje je podario čovečanstvu.
Tu je i uramljena fotografija Kralja Petra Drugog i Nikole Tesle, snimljena u hotelu Njujorker 8. jula 1942, kao i slika Tesle sa predstavnicima kompanije "Vestinghaus", koji su ga posetili posle saobraćajnog udesa koji je doživeo 1936. u 80-toj godini života.
Sećajući se šta je Tesla uradio za njihovu kompaniju, odlučili su da mu plaćaju sobu i druge potrepštine do kraja života, a malu apanažu Tesla je dobijao i od izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije.
Zahvaljujući upornosti gospodina Kinija, od aprilu 2009. menadžment hotela je konačno shvatio da reklamiranje ove sobe može da bude dobar marketinški potez. Šaljivim tonom Kini je govorio da ljude koji najčešće odsedaju u Teslinoj sobi može podeliti u tri kategorije: elektro inženjere i tehnološke entuzijaste; one koji su zainteresovani za NLO, putovanje kroz vreme, telepatiju…; i Srbe.
Pričajući o hotelu i njegovim gostima, najčešće je pripovedao da je Njujorker počeo sa radom u januaru 1930, a njegova izgradnja koštala je 20 miliona dolara.
Hotel je imao 43 sprata, dve velike balske dvorane, 10 privatnih salona za večere, 5 restorana i 35 kuvara. "Berber šop" u Njujorkeru bio je najveći na svetu – imao je 42 stolice i 20 manikira. U to vreme, ovaj hotel bio je sinonim za luksuz i prvu klasu.
U njemu su odsedali popularni bejzbol igrač Džo Dimađio, senator Džon Kenedi, kubanski lider Fidel Kastro, kao i bokser Muhamed Ali, koji je spavao u sobi 2549. Sâmo tri godine nakon otvaranja, tu se doselio i Nikola Tesla koji je živeo u spojenim sobama 3327 i 3328. Balsku dvoranu, u predizbornoj trci je koristila senatorka Hilari Klinton; a godinama pre nje, u istoj dvorani, Tesla je slavio svoje rođendane. Brojni novinari dolazili su da ga intervjuišu, uživajući u razgovoru sa njim.
Nikola Lončar, osnivač Tesline naučne fondacije iz Filadelfije (TNS) priseća se saradnje sa Džoom Kinijem i za RT Balkan kaže:
"Iako nije bio član naše fondacije, nesebično nam je pomogao kada smo predložili da postavimo Teslinu bistu, delo akademskog vajara Bojana Mikulića iz Banjaluke, u hotel na Menhetnu gde je Tesla i preminuo. Izašao nam je u susret kada smo počeli da organizujemo međunarodne Tesla konferencije u 'Njujorkeru' 2013. godine. U lobiju hotela, zahvaljujući njemu, i danas u drvenim vitrinama možete videti Tesline šolje za čaj, porcelanske tanjiriće, kao i mnoštvo fotografija i razglednica koje je naučnik dobijao. Kini je bio izuzetna ličnost i inženjer, vrlo stabilan i dobar, a njegov doprinos na popularizaciji Tesle je nemerljiv."
Vladimir Jelenković, dugogodišnji direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, kaže: "Upoznao sam Kinija u hotelu Njujorker u januaru 2013. u vreme održavanja velike memorijalne konferencije 'Zašto je Tesla važan' posvećene 70. godišnjici smrti Nikole Tesle, u organizaciji Tesline naučne fondacije (TNS). Bio je izuzetan čovek, uvek dobro raspoložen, ljubazan i krajnje neposredan. Bio je posebno ponosan na činjenicu da se na velikom skupu posvećenom Tesli našao u centru pažnje, kao praktično jedini član menadžmenta ovog čuvenog hotela koji je znao mnoštvo činjenica o velikom srpskom naučniku, koji je tu proveo poslednjih deset godina svog života."
Podsetimo se na kraju kako je Kini opisivao Teslu: "… Ali, kao što je slučaj sa mnogim velikim kompozitorima i slikarima, i njega će istorija više ceniti nego njegovi savremenici i staviće ga na više mesto od onog na kojem je bio dok je bio živ. Drugi aspekt priče o Tesli su njegovi višestruki talenti – bio je prvoklasni mehaničar i tehničar koji je usavršavao svoje radove.
Takođe, bio je i maestralni pronalazač i istraživač koji je napravio ogromne pomake u nauci, koristeći konvencionalne metode u istraživanjima. Bio je i vizionar i sanjar sa svojim genijalnim bljeskovima velikih tehnoloških pomaka. Isto tako, i veliki zabavljač (šoumen) i edukator, koji je očaravao kako profesionalce, tako i običnu publiku fantastičnim demonstracijama svojih ostvarenja. No, najveći izum Nikole Tesle bio je Nikola Tesla. On je svetu otkrio sebe, bio je čovek za primer, jedinstveniji i vredniji nego bilo koji njegov pronalazak. Kada istorija bude zaista shvatila Teslu, on će biti zapamćen ne samo po svojim izumima i patentima, već i po svojoj ličnosti."
Džo Kini vodio je poreklo od najznačajnijeg severoameričkog indijanskog plemena – Čiroki, umro je u nedelju, 8. decembra 2024, u svojoj rodnoj državi Tenesi, okružen ljubavlju i podrškom mnogih prijatelja i članova porodice, a pomen je održan 15. decembra.