Svet
Slučaj Si-En-En ili kako je objektivno novinarstvo zamenjeno političkim aktivizmom
Vaš kredibilitet je kod mene nestao, poručio je sudija presudivši protiv "uglednog" američkog medija
Sudija sa Floride Vilijam Henri prošle sedmice presudio je da je Si-En-En kriv za klevetu i naložio mediju koji se promoviše kao "perjanica nezavisnog i objektivnog novinarstva" da plati mornaričkom veteranu Zakariju Jangu pet miliona dolara odštete.
Šta se dogodilo? Si-En-En je objavio priču o Avganistancima koji pokušavaju da pobegnu iz zemlje i koje surovo iskorišćavaju krijumčari i kao "lice" tog zla izdvojio imenom i prezimenom Janga. Voditelj Džejk Taper i dopisnik Aleks Markard navodno su pružili priliku Jangu da se odbrani ali, eto, čovek je nije iskoristio.
Profesor prava na Univerzitetu "Džordž Vašington", Džonatan Tarli navodi da je slučaj Si-En-Ena samo poslednji u nizu pokazatelja stanja savremenog (američkog) novinarstva i njegovog srljanja u propast i samouništenje.
Američko novinarstvo je odbacilo neutralnost i objektivnost u korist političkog aktivizma. Novinarske škole sada uče da je objektivnost zastareo koncept ili, prema rečima bivše novinarke "Njujork tajmsa", a sada profesorke novinarstva na Univerzitetu Hauard, Nikol Hane-Džouns, "novinarstvo je aktivizam".
Nakon što su intervjuisali više od 75 medijskih figura, Leonard Dauni Mlađi, bivši izvršni urednik "Vašington posta", i Endrju Hejvord, bivši predsednik "Si-Bi-Es njuza", detaljno su opisali kako medijski lideri gledaju na neutralnost i objektivnost kao na zastarele koncepte koji inhibiraju društvene i političke agende.
Slučaj Si-En-Ena dobar je pokazatelj svega što je pogrešno u modernim medijima, navodi Tarli.
Od silne želje da javno razapnu "go***ra" Janga, kako ga je nazvao Markard, koji "iskorišćava" muku Avganistanaca (koje su, usput, njihovi "prijatelji" Amerikanci ostavili na cedilu), Si-En-En je nekako zaboravio da pruži javnosti i drugu stranu priče. Tačnije, pozvali su Janga pro forme, dva sata pre nego što su emitovali prilog - svesni da su šanse da se javi i odbrani, ako bi ga uopšte saslušali, male.
Si-En-En je samo najnoviji gubitak za velike medije, s obzirom na nedavne neuspehe "Njujork tajmsa", En-Bi-Sija i "Dedspina". "Ej-Bi-Si njuz" je nedavno rešio sopstveni slučaj klevete van suda, a prethodno je "Foks njuz" platio ogromnu nagodbu, navodi Tarli.
Decenijama su mediji nalazili zaštitu unutar oklopa koji je stvorio Vrhovni sud posle slučaja "Njujork tajms protiv Salivana" (kada je sud presudio da zaštita slobode govora u Prvom amandmanu daje mediju pravo da objavi sve izjave i ne bude tužen za klevetu). Sud je, objašnjava Tarli, pokušao da stvori "prostor za disanje" za medije tako što je artikulisao standard koji se sada primenjuje na zvaničnike i na javne ličnosti. "Kvaka" je u tome da medij može da bude tužen za klevetu ako se ispostavi da su znali da izjava nije istinita ili su svesno zanemarili proveru istinitosti izjave.
Niz gubitaka medija na sudu odražava promenu ne u zakonu, već u samim medijima. Kako se štampa sve više angažuje u zagovaračkom novinarstvu, bezobzirno zanemarivanje istine postaje norma, kao što je prikazano u slučaju Si-En-Ena.
Tarli upozorava da bi situacija mogla da se pogorša budući da bi taj "zlatni standard" sada mogao da se proširi i na "običan svet". Na kraju krajeva, zašto bi ljudi koji nisu javne ličnosti morali da trpe medije koji lažu o njima?
U međuvremenu, javnost užurbano napušta stare medije, okrećući se novim u obliku blogova i građanskih novinara. Za mejnstrim medije, skepticizam sa kojim se suočavaju u društvu sada postaje podjednako očigledan i na sudovima. Da parafraziram sudiju Henrija, njihov kredibilitet u javnosti je nikakav, zaključuje profesor Tarli.
