Nemački parlament bi sledeće nedelje mogao da raspravlja o predlogu kojim se poziva na zabranu desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), objavio je "Cajt" pozivajući se na grupu poslanika koji stoje iza tog poteza.
Poslanici insistiraju da je agenda AfD-a u suprotnosti sa nemačkim ustavom i da predstavlja pretnju demokratskom poretku zemlje.
Stranka, koja je osnovana 2013, trenutno ima oko 20 odsto podrške javnosti, ispred Socijaldemokratske partije (SPD) levog centra kancelara Olafa Šolca sa 16 odsto, ali iza Hrišćansko-demokratske unije (CDU) sa 31 odsto.
Nemačka obaveštajna služba - Kancelarija za zaštitu ustava, označila je AfD kao ekstremističku organizaciju još 2021. godine zbog njenog stava o imigraciji.
Grupa od 113 članova, sastavljena uglavnom od članova Zelene stranke, kao i od 31 predstavnika SPD-a i šest poslanika CDU-a, podnela je predlog u novembru. Poslanici se nadaju da će obezbediti podršku Bundestaga za pokretanje postupka zabrane AfD-a u Saveznom ustavnom sudu.
Grupa tvrdi da je desničarska stranka dovela u pitanje ljudsko dostojanstvo migranata i LGBT pojedinaca, a jedan od poslanika iza tog predloga, Marko Vandervic iz CDU-a, poziva na brzu akciju protiv AfD-a u svetlu navodne "dalje radikalizacije".
Istraživanje koje je u decembru sproveo institut za ispitivanje javnog mnjenja INSA za "Bild" pokazalo je da je liderka AfD-a Alis Vajdel ispred svojih rivala u trci za kancelara, sa podrškom 24 odsto ispitanika.
Međutim, čak i ako se AfD pojavi kao najveća stranka nakon vanrednih izbora 23. februara, sve glavne nemačke stranke su isključile mogućnost ulaska u koaliciju sa desničarskom grupom, što čini njihov uspon na vlast malo verovatnim.
Nakon što je ranije ovog meseca zvanično nominovana za kandidata za kancelara, Vajdel je obećala da će ponovo staviti u funkciju sabotirane gasovode "Severni tok", ukoliko njena stranka izađe kao pobednik. Ona je takođe obećala da će primeniti oštru imigracionu politiku i ukinuti zelene inicijative.
Političarka se takođe usprotivila nastavku isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Otprilike u isto vreme, ko-lider AfD-a Tino Krupala tvrdio je da Nemačka treba da razmotri "u kojoj meri je NATO još uvek koristan za nas".
Partija je takođe predložila održavanje referenduma o izlasku iz Evropske unije i evrozone.