Svet
Trampov juriš na Evropu: Američka mačka se igra sa evropskim miševima
Već je počela fragmentacija Zapada, za koju niko ne može da kaže gde će se zaustaviti. Zapad, uostalom, nikad nije bio jedinstven. Činila su ga najmanje dva pola – SAD i Evropa
Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo izjavio je da su američkom predsedniku Donaldu Trampu potrebni resursi Kanade kako bi ostvario svoje planove o novom "zlatnom doba Amerike".
"Tramp je rekao da želi da uvede Ameriku u 'zlatno doba', a za to će biti potrebno više čelika i aluminijuma, više retkih minerala, pouzdane i dostupne energije, više svega kako bi se američka privreda kretala napred maksimalnom brzinom", rekao je Trudo novinarima ocenjujući zaoštravanje odnosa između dve zemlje.
Tramp, uostalom, želi da SAD pripoji i Kanadu i Grenland. Ali, već sada je izvesno da sa novim stanarom u Beloj kući, Trampom, Zapadu predstoji period novih unutrašnjih trzavica i napetosti, najpre između SAD i Evropske unije. Tramp namerava da prepusti EU i finansiranje nacističke hunte u Kijevu.
Drugim rečima: već je počela fragmentacija Zapada, za koju niko ne može da kaže gde će se zaustaviti. Zapad, uostalom, nikad nije bio jedinstven. Činila su ga najmanje dva pola – SAD i Evropa.
Predstojeći trgovinski rat SAD protiv EU
Sa Trampom, koji preti carinama Evropi, transatlantski region se suočava sa "trgovinskim ratom", tvrdi pakistanski geopolitičar Salman Rafi Šeik na sajtu "Nju istern autluk", a sve se dešava upravo u trenutku kada se ključne evropske države, poput Francuske i Nemačke, suočavaju i sa unutrašnjom političkom krizom.
U stvari, počeo je, upozorava pakistanski geopolitičar, "Trampov juriš na Evropu". Kako dodaje Rafi Šeik: "Značaj transatlantskog trgovinskog rata biće ogroman".
Tokom 2023. godine, trgovinska razmena između SAD i Evrope išla je u korist Evrope. "Da bi ovo prikrio, Tramp je, putem društvene mreže 'Istina', zatražio od Evrope da kupuje više gasa od SAD, ili da se suoči sa većim tarifama".
"Poručio sam Evropskoj uniji da smanje svoj ogroman deficit sa SAD kupovinom naše nafte i gasa. Inače, to su carine koje će ići do kraja". Tramp se pri tom nije osvrnuo na činjenicu da je EU do sada bila najveći kupac američkog tečnog prirodnog gasa, što izaziva ekonomsku krizu unutar Evrope i dovodi do njene ubrzane deindustrijalizacije.
EU je sada očajnički potreban gas. Posebno nakon miniranja gasovoda Severni tok i prekida uvoza gasa iz Rusije. Tramp se ne obazire ni na odnose "strateškog savezništva" između SAD i EU. Drugim rečima, to je bezobzirna ucena takozvanog strateškog saveznika, EU.
Ovo se, inače, dodaje pakistanski geopolitičar, odvija naporedo sa "uspavljivanjem Severnoatlantske alijanse".
Povlačenje SAD iz NATO-a ne znači američko povlačenje iz Evrope
Ipak, sve ovo nema veze sa povlačenjem američkih trupa iz Evrope. Da odnosi SAD i EU ulaze u novu i veoma turbulentnu epohu, svedoči i Trampova pretnja da bi Vašington mogao da napusti NATO. Ovu pretnju, koliko god to zvučalo fantastično, treba shvatiti krajnje ozbiljno, a ne kao deo ekscentrične predizborne kampanje. NATO-u je zaista neophodno temeljno "redizajniranje", ukoliko uopšte preživi.
S tim u vezi, kako primećuje italijanski geopolitičar Lorenco Marija Paćini za sajt "Fondacija strateške kulture", treba unapred rešiti neke nedoumice: "Nisu sve američke vojne baze u Evropi NATO-ove i nisu sve baze NATO-a u Evropi američke. Prevedeno: kada su Amerikanci pobedili u Drugom svetskom ratu, trajno su uspostavili vojne baze; kada je 1949. godine osnovan NATO, uspostavio je svoje vojne baze".
Ukoliko bi se SAD povukle iz NATO-a, zaključuje Paćini, to ne bi značilo i povlačenje američkih oružanih snaga sa evropskog tla. "U tome je poenta", dodaje Paćini: "Ukoliko bi se SAD povukle iz Severnoatlantske alijanse, to bi značilo samo uklanjanje dela osoblja, koje je raspoređeno u NATO. Američko vojno osoblje bi ostalo u američkim bazama". Evropa bi ostala kolonija SAD.
Smrtonosna zamka za Evropu
Ipak, nastavlja Rafi Šeik, čak i ako se EU pokori Trampovim zahtevima, ne postoje garancije da joj SAD neće uvesti carine. "Tramp je već najavio povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma", dodaje Šeik, "a to bi značilo prednost za američke kompanije, koje su trenutno opterećene porezima na ugljenik, u odnosu na njihove konkurente širom sveta, uključujući i Evropu".
Sve to znači samo jedno: Tramp pokušava da zemlje EU, koje izvoze u SAD, premeste proizvodnju u Ameriku. Ako SAD budu evropskim kompanijama nametnule carine, to će značajno sniziti evropski BDP. Pad evropskog izvoza će bitno oslabiti evro, a to je ono što je Vašingtonu oduvek bio i cilj. To bi, barem na neko vreme, produžilo agoniju dolara.
Drugim rečima: Tramp igra bez rukavica. On je američka mačka koja se igra sa evropskim miševima.
Tramp je stavio EU pred "izbor": Jedina stvar koju mogu da urade je da kupe našu "naftu i gas", rekao je on na pitanje kako bi EU mogla da izbegne visoke carine.
Kako će na to reagovati Evropa? EU bi trebalo da reaguje većom unutrašnjom kohezijom, zbijanjem redova pred Vašingtonom. Upravo to nije na vidiku.
Evropska unija spremna je da razgovara sa zvaničnicima SAD posle zahteva Trampa da Evropa kupuje više američkih energenata. "Prioritet je razgovor o zajedničkim interesima a zatim priprema za pregovore", rekla je za "Politiko" Ana Kaisa Itkonen, portparolka Evropske komisije za energetiku, svega nekoliko sati nakon što je Tramp položio zakletvu za drugi mandat na mestu predsednika SAD.
U prošlogodišnjem izveštaju bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija, navodi se da Evropi treba više od 800 milijardi evra godišnje kako bi sprečila pad sopstvene ekonomije. Gde će se prikupiti taj novac? Možda bi EU i mogla naći taj novac da ne finansira kijevsku huntu.
Ovaj novac, prema Dragiju, po mogućnosti novac iz Evrope, EU je potreban da bi se smanjio rastući jaz izmeću Evrope i SAD. Drugim rečima, EU je, po svoj prilici, upala u smrtonosnu zamku.
S jedne strane su SAD, s druge, sve moćnija Kina i osnažena Rusija. Ne treba imati iluzije da je EU u prijateljstvu sa bilo kojom od ovih velikih sila. EU je zapravo ostavljena na cedilu.
