Da li će Evropa poslati trupe u Ukrajinu? Jednom rečju - jok

Javna je tajna da se zapadni borci bore na strani Kijeva, ali je sada povratak Donalda Trampa u Belu kuću (i njegova upozorenja da SAD više neće u toj meri garantovati bezbednost Evrope) oživeo (lošu) ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o slanju evropskih "mirotvoraca" u Ukrajinu.

Priliku da se oglasi i uključi u razgovore nije propustio ni Vladimir Zelenski koji je "objasnio" Zapadu da im je potrebno "minimum" 200.000 vojnika na terenu. To je, usput, daleko više od broja trupa koje su učestvovale u iskrcavanju na Dan D u Drugom svetskom ratu.

"Fajnenšel tajms" istraživao je koliko je ta ideja realna i došao do zaključka da - nije.

Sama zamisao se zasniva na postojanju sporazuma sa Rusijom koje bi omogućilo Ukrajini da "zadrži suverenitet, kontroliše svoju teritoriju, zadrži vojsku i ostane demokratija sa kojom Zapad rado sarađuje". To je nešto na šta Rusija teško da će pristati.

Isto tako, slanje evropskih snaga u Ukrajinu eksaliralo bi sukob Zapada sa Rusijom. "Čak i ako evropski lideri odluče da pošalju trupe, njihovi parlamenti i birači se možda neće složiti sa tim. SAD bi takođe mogle da odbiju da pruže logističku podršku koja bi bila potrebna operaciji", navodi FT.

Drugim rečima, priča o slanju evropskih vojnika da se bore u Ukrajini protiv "buduće ruske agresije" u kontekstu ruskih napredovanja na terenu, povratka Trampa i skretanja američke spoljne politike ka Aziji (Kini), nedorasle evropske vojske i činjenice da članstvo Kijeva u NATO nije na vidiku, više deluje kao zamazivanje očiju i pokušaj da se Ukrajincima ulije još malo nade pre konačnog kraja (sukoba).