Ne znaju za Boga: Sve više Evropljana "bez vere"

U Evropi je sve više onih koji tvrde da su "bez vere" a potiču iz hrišćanskih porodica, ističe poznati francuski politikolog, profesor političkih nauka na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci i priznati evropski stručnjak za verska pitanja Olivije Roa u intervjuu za "Novosti".

"Ne samo da ne veruju, što nije novost, već odbijaju da se izjasne kao hrišćani. Odbacuju samu ideju hrišćanskog identiteta odvojenog od vere", kaže Roa.

Ali, zbog čega ima sve manje hrišćana u Evropi?

"U osnovi postoji pokret sekularizacije i privrženost vrednostima koje su crkve odbacile, kao što je seksualno oslobođenje. Ovo odbacivanje je ubrzano krizom s pedofilijom i nesposobnošću crkava da predlože model društvenog života koji neće biti samo povratak konzervativnoj tradiciji. Hrišćanstvo crkava danas jesu "norme", zabrane, ali ne i uzor duhovnosti, a još manje kulture", upozorava Roa.

Crkvi nedostaju dve stvari, a to su, kako kaže, duhovna ponuda i insistiranje na društvenoj povezanosti.

"Previše se fokusirala na nametanje standarda, kao što je abortus, a nedovoljno na propovedanje i duhovnost. Na to ispravno ukazuje papa Franja", upozorava Roa.

On navodi i da većina evropskih populista, posebno na severu, i ne praktikuju hrišćanstvo, za razliku od SAD.

"Za njih pozivanje na hrišćanstvo služi samo za suprotstavljanje islamu, ali ne odgovara modelu društva. Pogotovo što su po mnogo čemu verujući muslimani bliži tradicionalnim katolicima nego evropskim liberalima, u domenima kao što su važnost porodice i braka ili odbacivanje LGBT prava", ističe politikolog.

Nije, međutim, islam taj koji je ispraznio crkvu, naglašava on.

"Nema nikakve veze sa tim. Pokret za dehristijanizaciju započeo je mnogo pre imigracije, u Francuskoj, četrdesetih. Danas se dešava u zemljama u kojima ima malo migranata, kao što su Irska, pa čak i Poljska, gde je posećenost misama naglo opala u poslednjih pet godina, da bi pala ispod trideset odsto, i još manje, kada je reč o mladima", ilustruje Roa.