Džozef Bajden postao mason, i to crni

Bivši američki predsednik Džozef Bajden, samozvani katolik, pridružio se afroameričkoj masonskoj loži kao "majstor mason". Vatikan ima nejasan pogled na masoneriju, a katolici koji se pridruže bratskom redu suočavaju se sa ekskomunikacijom.

Bajden je u nedelju primljen u Veliku ložu Princa Hola u Južnoj Karolini, dan pre nego što je napustio funkciju. Na privatnoj ceremoniji, veliki majstor lože, Viktor Si Mejdžor, dodelio je Bajdenu "članstvo majstora masona sa punim počastima", navodi se u saopštenju koje je organizacija objavila i koje kruži internetom.

"Biti mason znači biti deo bratstva posvećenog ličnom razvoju, služenju drugima i potrazi za znanjem i istinom", napisala je loža. Bajdenova služba, dodaje se u saopštenju, "oslikava osnovne vrednosti" ovog bratstva.

Iako im poreklo seže u 15. vek, moderni masoni pojavili su se u Britaniji početkom 1700-ih i brzo prerasli u bratstvo filozofa, verskih disidenata, okultista i poslovne i političke elite širom Evrope i SAD. Oko 14 američkih predsednika, uključujući Džordža Vašingtona, bili su masoni.

Loža Princ Hol je istorijski crnačka sekta Slobodnih masona koju je 1775. osnovao oslobođeni rob u Bostonu.

Bajden nije javno priznao da se pridružio redovima Princ Hola, ali ako jeste - njegovo članstvo u organizaciji je u suprotnosti sa njegovom katoličkom verom.

Papa Klement XII zabranio je katolicima da praktikuju masoneriju 1738. godine, a ova papska zabrana je ostala na snazi do 1983. godine, kada je Vatikan izdao novu naredbu o zabrani članstva u organizacijama koje "kuju zaveru protiv Crkve". Iako nova direktiva nije eksplicitno imenovala masoneriju, zadržala je ekskomunikaciju kao potencijalnu kaznu za katolike koji se pridruže takvim organizacijama.

"Vernici koji se upišu u masonska udruženja su u stanju teškog greha i možda se neće pričestiti", izjavio je tada kardinal Jozef Racinger, koji će kasnije postati papa.

Tokom svog političkog života, Bajden je ponekad prihvatao političke stavove koji su u suprotnosti sa njegovom verom.

Još 2021. godine Konferencija katoličkih biskupa SAD izradila je dokument koji bi zabranio Bajdenu da se pričesti zbog njegovih stavova za abortus. Nakon što je papa Francisko proglasio Bajdena "dobrim katolikom" i rekao da treba da nastavi da se pričešćuje, dokument je revidiran da kaže da katolički političari imaju "posebnu odgovornost da otelotvore crkveno učenje u svojoj službi opšteg dobra".