Svet
Poturica gori od Turčina: Pohitali da potroše najviše na NATO odbranu
Dok većina članica Alijanse s negodovanjem reaguje na Trampov poziv za trošenje 5 odsto BDP na odbranu, dve zemlje javile su se da budu prve koje će ispuniti ovaj zahtev
Litvanija i Estonija prihvatile su zahtev novog američkog predsednika Donalda Trampa da postanu prve zemlje NATO-a koje će utrošiti više od 5 odsto BDP-a na odbranu.
Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris rekao je za "Fajnenšel tajms" da se Evropa suočava sa "novom erom" nakon što je ova baltička zemlja odlučila da do 2030. godine utroši između 5 i 6 odsto svog BDP-a na odbranu. To je otprilike dvostruko više nego sada.
"Naravno, postoji pritisak i to je dobar i konstruktivan pritisak našeg strateškog i najvećeg saveznika u NATO-u", rekao je on.
"Ne možemo da ignorišemo te poruke. Ali to nije jedini razlog, za nas je egzistencijalno da ovde imamo stvarne i ratne sposobnosti".
Estonski premijer Kristen Mihal odgovorio je na obećanje Litvanije rekavši da će ta zemlja takođe ciljati pet odsto BDP-a za odbranu u odnosu na sadašnjih 3,7 odsto.
"Naš ključni bezbednosni partner, pod novim predsednikom, poslao je jasnu poruku: NATO potrošnja za odbranu mora da se poveća. Znamo svog protivnika i potpuno se slažem, naš cilj bi trebalo da bude 5 odsto", rekao je on.
Prema izjavama evropskih zvaničnika, NATO je spreman da poveća svoj neformalni cilj potrošnje na tri ili 3,5 odsto, ali je Tramp rekao da želi potrošnju od pet odsto što trenutno podržava svega nekoliko članica Alijanse.
Najviše na odbranu izdvaja Poljska sa 4 odsto, a od 32 članice samo 23 su prošle godine ispunile cilj od 2 odsto.
Postoje oni koji značajno u tome zaostaju poput Španije, Italije i Belgije koje su potrošile manje od 1,5 odsto na odbranu u 2024.
Budris je rekao da će Litvanija ovo povećanje finansirati kroz zaduživanje.
Mihail je pak govorio o nedefinisanim "rezovima u javnom sektoru" ali postoji skepticizam koliko je to ostvarivo.
Litvanija uspostavlja diviziju kopnenih snaga koja se obično sastoji između 10.000 i 15.000 vojnika, a zemlja je domaćin nemačke brigade od oko 5.000 ljudi.
"Nedostaje nam mnogo stvari, od oklopa i borbenih vozila do municije, infrastrukture i zaliha", rekao je Budris.
Rumunija, koja deli najdužu EU granicu sa Ukrajinom obavezala se da plati oko 6 milijardi evra za flotu od 32 nova borbena aviona F-35 i drugo različito oružje, uključujući tri dodatna sistema PVO "patriot" koja koštaju milijardu evra.
Ova zemlja ima najveći budžetski deficit u EU koji je prošle godine dostigao 8,6 odsto BDP-a, a čak i optimistične prognoze govore da će ostati na 7 odsto 2025. godine.
Vlada je zamrznula plate i penzije na nominalnom nivou iako je inflacija prošle godine premašila 5 odsto i odbila je vanbudžetske stavke koje je parlament tražio u pokušaju da uštedi novac.
