Kinezi ulaze u godinu zmije: Nove kosmičke misije i vozovi od 450 kilometara na čas

Dvadeset devetog januara stupićemo u godinu zmije, prema kineskom lunarnom kalendaru.

Poklonici kineskog zodijaka smatraju da će to biti godina mudrosti i promena u našim životima. Zmija je simbol mudrosti, snalažljivosti, ali i strategijskog promišljanja.

Kinezi godinu zmije povezuju i sa prepoznavanjem prilika koje ostali ne uočavaju, pa je ovu godinu moguće posmatrati i kao priliku za donošenje važnih, ali pritom promišljenih odluka.

Godina zmije pretpostavlja ravnotežu između promišljanja i akcije, sugerišući nam da nagle odluke mogu da donesu značajne probleme.

Za Kineze je simbol zmije povezan i sa duhovnom izgradnjom ličnosti, pa će nova godina biti prilika i da skromno preispitamo vlastite ličnosti i postupke.

Kako su Kinezi iskoristili proteklu godinu zmaja

Predstojeći kineski novogodišnji praznici prilika su da sagledamo kako su Kinezi iskoristili staru, godinu zmaja.

Prelistavajući kod nas nezabeležene ili slabo primećene vesti, najpre možemo konstatovati da su Kinezi lane sustigli SAD po nekoliko značajnih parametara razvoja, na primer po kriterijumu izdvajanja za istraživanja i razvoj.

Tokom 2024. godine, Kina je u svrhe vlastitog razvoja uložila 3,6 biliona juana, odnosno oko 500 milijardi dolara, čak 8,3 odsto više u odnosu na 2023. godinu.

Troškovi istraživanja i razvoja činili su 2,68 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, što je povećanje od 0,1 procentnih poena u odnosu na 2023. godinu.

U isto vreme, u kineskim gradovima je tokom 2024. godine otvoreno 12,56 miliona novih radnih mesta, što znači da Kina, uprkos ekonomskim izazovima sa kojima se suočava, nastavlja višedecenijski tempo otvaranja desetak miliona radnih mesta godišnje.

Vredi istaći i da je lane ukupna vrednost kineske spoljne trgovine iznosila 43,85 biliona juana, odnosno oko 6 biliona dolara, dok je vrednost američke spoljne trgovine prošle godine iznosila oko 5,2 biliona dolara.

Kina, sudeći prema najnovijim podacima, korak po korak, sustiže SAD po svim ekonomskim parametrima.

U Kini je lane porastao i broj novorođenčadi, nakon sedam uzastopnih godina opadanja. Rođeno 9,54 miliona beba, što je povećanje od 520.000 u poređenju sa 2023. godinom.

Kina je tradicionalno društvo, pa je tome, svakako, doprinela sama godina zmaja, za koju se, budući da je najsrećnija prema kineskom zodijaku, veruje da je najpogodnija za rađanje, ali su povećanom broju porođaja svakako doprinele i nove mere kineske vlade za podsticanje nataliteta, imajući u vidu da kinesko društvo ubrzano stari.

U isto vreme, Kina je lane nastavila da sprovodi mere takozvane "srebrne ekonomije" koja je usmerena na sektor brige i zaštite najstarijih osoba.

Nastavljena ulaganja u urbane zone, kineski vozovi kretaće se 450 kilometara na čas

Kina je, prema podacima koje je objavila Kineska medijska grupa, tokom 2024. godine pokrenula više od 60.000 projekata urbane obnove, u okviru politike koja za cilj ima transformaciju gradova u otpornija i “inteligentnija” područja.

Ovi projekti su, prema istom izvoru, privukli investicije u ukupnoj vrednosti od 2,9 biliona juana (404,4 milijarde američkih dolara) i počeli su da donose značajne rezultate.

Kineske železnice postepeno su, kako se širila mreža pruga, povećavale brzine svojih superbrzih vozova sa 160 i 300 na 350 i lane dostignutih 400, odnosno 450 kilometara na sat, koliko će se uskoro kretati neki do tamošnjih vozova.

Prototip voza CR450, predviđen za brzine do 450 kilometara na čas, predstavljen je lane u Pekingu.

Model voza koji trenutno saobraća od Pekinga do Šangaja, CR400 Fusing, može da razvije brzinu do 350 kilometara na sat u komercijalnoj upotrebi.

Kina planira da do 2030. godine proširi ukupnu dužinu svojih brzih pruga na 60.000 kilometara. Prema podacima podacima kineske železnice koji su objavljeni danas, dužina mreže brzih pruga u Kini krajem prošle godine iznosila je 48.000 kilometara.

Očekuje se da će ukupna operativna kilometraža kineske železničke mreže do 2030. godine dostići dužinu od 180.000, u odnosu na 162.000 kilometara, koliko je iznosila krajem prošle godine.

Kineska železnica je saopštila da će u ovoj godini investicije u železnički sektor dostići 590 milijardi juana (oko 82,08 milijardi američkih dolara), a tokom ove godine u saobraćaj bi trebalo da bude pušteno 2.600 kilometara novih železničkih pruga.

Kineska železnica prevezla je rekordnih 4,08 milijardi putnika u 2024. godini, što je povećanje od 10,8 odsto u odnosu na 2023. godinu, a očekuje se da će ta brojka nastaviti da raste u 2025. godini, potencijalno dostižući 4,28 milijardi putnika.

Osim toga, voz sačinjen od ugljeničnih vlakana, nazvan CETROVO 1.0, namenjen prevozu podzemnim železnicama, uveden je u saobraćaj u petak Ćingdau, u provinciji Šandung, na istoku Kine.

Ovaj voz ima karoseriju i ram od kompozita ugljeničnih vlakana, što smanjuje težinu tela vozila i ramova vučnog kola za 25, odnosno 50 procenata, čineći ukupnu težinu kompozicije 11 procenata lakšom u poređenju sa tradicionalnim vozovima.

Četiri i po miliona novih 5G baznih stanica

Kina ima za cilj da izgradi preko 4,5 miliona 5G baznih stanica u ovoj godini. Sa 4,19 miliona 5G baznih stanica koje su već u funkciji, unapređenje onoga što u Kini nazivaju 5G revolucijom i 6G inovacijama biće jedan od prioriteta kineske vlade u ovoj godini.

Osim toga, Kina ima za cilj da  do 2027. godine izgradi 10.000 fabrika u kojima će biti upotrebljavana 5G tehnologija i najmanje 20 probnih gradova za integrisanu primenu 5G+ industrijskog interneta, sudeći prema planu koji je u ponedeljak objavilo Ministarstvo industrije i informatičkih tehnologija.

Kina u ovom trenutku ima više od 17.000 5G+ industrijskih internetskih projekata koji pokrivaju 41 glavni industrijski sektor. Kina je izgradila više od 4.000 5G fabrika, a 700 je uključeno na MIIT-ovu listu visokog nivoa 5G fabrika, što pokazuje značajnu primenu u industrijama poput proizvodnje, rudarstva, energetike i luka.

Kina uvodi pravila za autonomna vozila

Peking je nedavno odobrio nova pravila za autonomna vozila koja će stupiti na snagu 1. aprila ove godine. Ovo predstavlja značajan napredak u unapređenju tehnologija autonomnih vozila u kineskoj prestonici.

Otkako je u septembru 2020. godine pokrenut prvi kineski probni region za visoki nivo autonomne vožnje, grad je uspešno razvio inteligentnu infrastrukturu na 600 kvadratnih kilometara. U Pekingu je, takođe, sedište vodećih kompanija u ovoj oblasti, među kojima su Bajdu, "Pony.ai" i Neoliks.

Osim toga, Kina ubrzano razvija i probne zone za upotrebu letećih elektromobila.

Prema najnovijem akcionom planu Pekinga za razvoj takozvane niskoleteće ekonomije, do 2027. godine u gradu će biti oko 5.000 preduzeća iz pomenutog sektora. Vrednost ulaganja u sektor niskoleteće ekonomije iznosiće oko 100 milijardi juana (oko 14,2 milijarde dolara).

Niskoleteće isporuke biće promovisane u prigradskim okruzima Jančing, Pingu, Mijun i Fangšan.

Grad takođe planira da uspostavi niskoleteću putničku rutu koja će povezivati Međunarodni aerodrom "Dasing" i novi okrug Sjungan u provinciji Hebej na severu zemlje, uz istraživanje mogućnosti za uspostavljanje međugradskog vazdušnog saobraćaja sa okolnim gradovima.

Rezerve bakra kao na Andima – neprimećena vest kod nas

Kina je tokom poslednje četiri godine postigla značajan napredak u istraživanju rezervi bakra na visoravni Ćinghaj-Tibet, pronašavši više od 20 miliona tona pomenute rude.

Kineska geološka služba, koja deluje pri Ministarstvu prirodnih resursa, saopštila je nedavno da su na ovoj visoravni trenutno aktualna četiri nalazišta sa potvrđenim rezervama bakra od 10 miliona tona, kao i da bi, uz procenjeni potencijal od 150 miliona tona, mogla da postane svetski centar za eksploataciju rude bakra.

Kina je tokom poslednje četiri godine ubrzala istraživanja ležišta bakra širom zemlje, otkrivši više od 30 miliona tona novih rezervi na lokacijama od Tibeta odnosno Sicanga i Hejlungđijanga, do Hubeja i Džangdžija.

Visoravan Ćinghaj-Tibet, koja čini više od dve trećine ukupnih kineskih rezervi bakra, ima potencijal da se takmiči sa rezervama bakra na Andima u Južnoj Americi. Pojas Gangdise, na pomenutoj kineskoj visoravni, sadrži više od 43 miliona tona rezervi bakra.

Kina je, takođe, otkrila značajno nalazište uranijuma u ​​svom severozapadnom regionu, značajno povećavši svoje resurse uranijuma.

Kineski geološki zavod pri Ministarstvu prirodnih resursa saopštio je da su u ​​oblasti Đingčuan u basenu Ordos pronađene velike količine uranijuma.

Ovo otkriće predstavlja prvo svetsko ultraveliko ležište uranijuma, pronađeno u regionu u kome dominira eolski peščar. Takvi reljefni oblici, osim površine od 200.000 kvadratnih kilometara u basenu Ordos, takođe su rasprostranjeni u drugim naftnim oblastima u Kini, kao što su baseni Tarim, Džungar i Sunglijao.

Automatizovanih luka sve više, broj putovanja raste

Kina otvara sve veći broj potpuno automatizovanih luka.

Od januara do novembra 2024. godine, kineske luke su pretovarile 16,04 milijarde tona tereta, što je povećanje od oko 3,4 posto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su obradile 300 miliona TEU kontejnera, što predstavlja rast od 7,3 posto na godišnjem nivou.

Kineska vlada rešila je da doskoči propagandi usmerenoj protiv NR Kine tako što će sve većem broju posetilaca širom otvoriti vrata zemlje. Ne postoji bolji način da se razbiju stereotipi i lažne vesti o nekoj zemlji od poziva mladim ljudima da je posete.

Zahvaljujući viznim olakšicama lane je u Kinu putovalo 64.882.000 stranaca.

U 2024. godini, ukupan broj ulazaka i izlazaka putnika iz Kine iznosio je 610 miliona.

Nove kosmičke misije

Kina će 2025. godine pokrenuti u niz ambicioznih kosmičkih misija, Nakon posete tamnoj strani Meseca, Kina će se posvetiti istraživanjima asterosida i kometa, a svakako će nastaviti sa ulaganjima u vlastitu kosmičku stanicu, dalji razvoj misija "Šendžou" i usavršavanje raketnih nosača kako bi obezbedila što povoljnije usluge prevoza tereta.

Na kraju, pomenimo da je broj vozila sa pogonom na nove izvore energije u Kini nastavio je da raste još bržim tempom, dostigavši 31,4 miliona do kraja 2024. godine.

Ovaj broj označava porast od čak 260 puta tokom protekle decenije, a pripisuje se tehnološkom napretku zemlje.

Da će prodatih automobila biti još više, svedoči i činjenica da je raspoloživi prihod po glavi stanovnika u Kini 2024. godine iznosio 41.314 juana, 5,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu (realno, po odbitku inflacije 5,1 odsto).

Prosečni raspoloživi dohodak po glavi stanovnika u celoj zemlji iznosio je 34.707 juana, što je nominalno povećanje od 5,1 odsto na godišnjem nivou.

Predočeni podaci, koji su mahom nepoznati ovdašnjoj javnosti, stvaraju osnovu i širom otvaraju vrata strpljivom i pametnom promišljanju ka novim kineskim, ali i srpskim koracima u godini zmije.