Godinama su Nemačka i njeni saveznici – ljubitelji štednje bili fiskalni policajci u Evropi. Njihov moto je bio jednostavan: Nema zajedničkog duga, nema besplatnih davanja i apsolutno bez blanko čekova za Brisel.
Zajedno, ova koalicija bogatih severnih zemalja – Austrije, Danske, Švedske, Finske i Holandije – držala je čvrsto u rukama konce Evropske unije, nadjačavajući južnu Evropu u maratonskim bitkama za budžet.
Međutim, pukotine u ovom severnom frontu "štediša" počele su da se pojavljuju i šire. Sukob u Ukrajini, ekonomska kriza i predsednik Sjedinjenih Država koji najavljuje povlačenje iz NATO-a (i baca oko na Grenland) primorali su ih na preispitivanje i to baš u trenutku kada se EU priprema za svoj sledeći veliki obračun budžeta.
U prošlosti su ove štedljive zemlje razvijale "tesno povezane, dobro pripremljene strategije za zaustavljanje ideja koje su imale veze sa većom potrošnjom", rekao je za "Politiko" neimenovani zvaničnik EU.
Predstojeći pregovori o budžetu za 2028-2034 obećavaju da će biti "potpuno drugačiji", dodao je.
"Grupa nordijskih i baltičkih zemalja ima drugačiju viziju fokusiranu na bezbednosno pitanje, koje ih razlikuje od drugih štedljivih zemalja poput Holandije i Austrije", rekla je za portal Eulalija Rubio, analitičarka istraživačkog centra Instituta Žak Delor.
Suverenitet je postao novi poklič za okupljanje, a čak se i nepokolebljivi fiskalni jastrebovi poput Danske ili Finske zagrevaju za ideju da olabave kesu kako bi ojačali kolektivnu odbranu EU i otpornost na spoljne pretnje.
Ipak, ostali članovi alijanse "škrtica" nisu promenili mišljenje. Nemačka i Holandija i dalje se čvrsto protive zajedničkom dugu EU za odbranu, što ukazuje na dublje podele unutar koalicije.
Austrija će takođe verovatno ojačati svoj otpor prema dugu EU ako desničar Herbert Kikl postane novi kancelar.
Jedino oko čega se sve "štedljive" članice EU slažu je pritisak na južnu i istočnu Evropu da "strukturnim reformama" svoje ekonomije učine konkurentni(ji)m.