Svet
Sirija više nije američka borba: Šta donosi najava o povlačenju trupa SAD?
Ova odluka, za koju mislim da je posledica dogovora da se Sirija prepusti Turskoj, najviše bi ugrozila Kurde, smatra Gajić; Amerikanci ne odlaze sa scene, čak i kada se povuku, mišljenja je Galijašević
Sirija nije naša borba – poručio je američki predsednik Donald Tramp početkom decembra nakon što je došao na čelo SAD, a izgleda da svoje obećanje planira da sprovede u delo. Izraelski mediji preneli su da Sjedinjene Američke Države nameravaju da povuku američke vojnike iz Sirije, što je, kako navode, izazvalo zabrinutost Tel Aviva.
Visoki zvaničnici Bele kuće preneli su Izraelu poruku da je predsednik SAD zainteresovan za "povlačenje hiljade američkih vojnika stacioniranih u Siriji".
Strahuje se da će moguće povlačenje trupa uticati na položaj kurdske manjine u Siriji, kojoj bi Turska mogla da nanese štetu.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac obišao je u utorak sirijski deo grebena Hermon na Golanskoj visoravni i najavio da će izraelska vojska ostati u tampon zoni u toj oblasti na neodređeno vreme kako bi osigurala bezbednost severa zemlje i sprečila pojavu neprijateljskih snaga u južnoj Siriji.
Tramp je početkom decembra, pre svrgavanja sa vlasti Bašara el Asada, izjavio da Amerika ne bi trebalo da bude uključena u sukob u Siriji, kada su pobunjeničke snage pretile Asadovoj vladi.
"Sirija je u haosu, ali nije naš prijatelj i Sjedinjene Američke Države ne treba ništa da imaju sa tim. To nije naša borba. Neka se odvija, ne uključujte se", rekao je tada Tramp.
Nedavno je i šef turske diplomatije Hakan Fidan poslao poruku da "Turska ima problematična pitanja sa SAD, a da je među njima glavno – politika Vašingtona u Siriji". On je tom prilikom, izjavio i da će Turska tražiti od nove Trampove administracije "prestanak podrške militantima Kurdistanske radničke partije (PKK) zabranjenim u Turskoj, u Siriji i ukidanje sankcija na isporuku oružja Ankari".
"Kao što znate, imamo dugogodišnje odnose sa američkom administracijom, ali ne mislimo isto. O svim pitanjima se ne slažemo, posebno u vezi sa regionalnim pitanjima problematična pitanja sa SAD. Sirija je na čelu", rekao je Fidan i dodao da se nada da će se "novom periodu dostići najviši nivo međusobnog razumevanja o Siriji, borbi protiv terorizma i bezbednosti zemalja regiona".
Nakon pada Bašara el Asada, stav tada odlazeće administracije Amerike bio je da misija ostaje da se bore protiv militanata Islamske države. Povlačenje trupa iz Sirije bila je Trampova politika i tokom prvog mandata, a hoće li je sada i zaista sprovesti u delo?
Politički analitičar Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije smatra da je ovaj potez na koji se odlučuju SAD, zapravo posledica dogovora da se Sirija prepusti Turskoj.
"Mislim da, ukoliko je to tačno, da ta najava svedoči tome, jer se pre toga, spekulisalo da saveznici iz NATO-a, Turci i Amerikanci eventualno mogu da dođu u sukob, pa i vojni, zbog Sirije", ističe Gajić za RT Balkan.
Kako objašnjava, Tramp je već najavljivao da je ovo logičan sled njegove namere da povuče trupe sa mesta za koja smatra da generalno nisu prioritetna. Podseća na to da su Amerikanci više puta najavljivali povlačenja iz raznih regiona, pa su na kraju, na ovaj ili onaj način ostajali prisutni.
"Amerikanci su odavno ispostavili model civilnog i vojnog mešanja, privatnih vojnih kompanija koje operišu, a koje su bile prisutne od iračkog rata pa na ovamo, pa je moguće da će u nekoj drugoj formi opstajati. Oni su svojim delovanjem do sada demonstrirali svoju moć, suzbijali Iran koliko su mogli i bili pomoćna snaga Izraelu. Trampa sada najviše zanima suzbijanje Kine. Ovo je logičan potez, ali se čini i da postoji neko šire razumevanje oko sudbine Sirije, a videćemo da li i nekih drugih zemalja na Bliskom istoku.
Povlačenje američkih trupa najviše bi ugrozilo Kurde, smatra Gajić i dodaje da su njih najviše sponzorisali Amerikanci.
"Kurdi nisu gadljivi ni na čiju pomoć, jer imaju svoju agendu nacionalne emancipacije i stvaranja države. Ali ovo će svakako da im zasmeta. Videćemo da li će možda Izrael više da se uključi u pomoć njima, s obzirom da su neminovno turski i izraelski interesi sukobljeni i u Siriji i generalno na Bliskom istoku", objašnjava Gajić.
Za političkog analitičara Dževada Galijaševića, Sirija nije rešen problem i neće biti rešen ni odlaskom SAD.
"Tramp ima nameru da smanji vojne potencijale i da napravi određene uštede i verujem da će ovoga puta otići. Otišao bi i 2019. godine da je za to imao podršku, a nije je imao ni od Kongresa, ni Senata, kada su ga čak i njegovi republikanci napali. On je i pred kraj svog prvog mandata tada poslao pismo turskom predsedniku Erdoganu lično sledeće sadržine: 'hajde, da ne pravimo gluposti, da napravimo mirovni sporazum za region', a po pisanju Bi-Bi-Sija, Erdogan je to pismo bacio u smeće", navodi Galijašević.
On ističe da je problem koji se nameće onog trenutka kada se Amerikanci povuku, to što je Erdogan nepouzdan partner svima.
"Da li je za izraelsku bezbednost bolje imati Tursku na svojoj granici, a to vidimo da je tendencija, da se sa podelom Sirije, dovedu u pitanje granice, da Sirija bude jedna turska provincija. Izrael je rešio pitanje bezbednosti i Amerikanci smatraju da je to završena priča. Šta je radila Turska dok Izrael širi granice na teritoriji Sirije?Pripremala je vojne operacije protiv Kurda. Amerika garantuje sporazum između Izraela i Turske, čak i kada odu. Ali, Turska je nepouzdan partner i to će Izrael pre ili kasnije osetiti kao problem", objašnjava Galijašević za RT Balkan.
I prema njegovom mišljenju, Kurdi će jedini biti stvarno ugroženi američkim odlaskom.
"Kurdi su jedina slaba karika i pitanje je kako će Amerikanci to pitanje razrešiti. Istovremeno, Tramp je stavio do znanja da Sirija nije problem SAD, da oni u prvi plan stavljaju bezbednost Izraela, da sada imaju sporazum Izraela i Turske, a garanciju za njega daju SAD. Ipak, Netanjahu i Erdogan u susedstvu, predstavljaju opasan bezbednosni izazov, jer su obojica nepouzdani. Amerikanci računaju i na to da je Izrael dovoljno moćna sila da ih ne treba braniti u regionu. Neće se mnogo pitanje odsustva Amerike osetiti na bezbednost regiona, jer će ostati u Kataru, u Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Teheranu.
Amerikanci su pokrovitelji sporazuma, ističe Galijašević i oni ne odlaze sa scene, čak i kada povuku trupe.
Nakon što je godinama javnosti govorio da SAD imaju oko 900 vojnika u Siriji, Pentagon je nedavno otkrio kako se tamo nalazi otprilike 2.000 vojnika – dvostruko više od prethodne procene. Iz Pentagona su nedavno rekli da su dodatne američke snage u Siriji od pre svrgavanja bivšeg predsednika, iako nije precizirano o kome vremenskom okviru je reč.
Američke snage prisutne su u Siriji od 2014. godine, iz vremena mandata Baraka Obame, kao deo kampanje protiv Islamske države ISIS-a, a vojnici su prvobitno poslati da podrže Sirijske demokratske snage predvođene Kurdima u borbi protiv terorizma. Osim borbe protiv ISIS-a, njihovo prisustvo osigurava i da naftna polja koja se nalaze u severoistočnom delu zemlje ne padnu u ruke terorista.
