SAD se pripremaju za još jedan nuklearni eksperiment ovog proleća, kako bi testirali da li je decenijama star plutonijum u jezgru njihovog nuklearnog oružja propao ili je još upotrebljiv, izvestila je mreža Nacionalnog javnog radija (NPR) u sredu. Takvi testovi nisu nuklearni testovi u punom obimu, što znači da ne koriste dovoljno fisionog materijala da bi proizveli samoodrživu reakciju.
Vašington insistira da takvi eksperimenti nisu zabranjeni Ugovorom o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBT), koji zabranjuje eksplozije nuklearnih testova u svim sredinama. I SAD i Rusija potpisale su sporazum iz 1996. godine, ali nisu ga ratifikovale. Nijedna zemlja nije sprovela nuklearne testove uživo od ranih devedesetih.
Pod kodnim nazivom "Nob Hil", procedura ispitivanja plutonijuma biće obavljena u US PULSE postrojenju u Nevadi. Test će sprovesti u okviru projekta pod nazivom Cignus (Cygnus), koji se smatra jednim od najtajnovitijih naučnih projekata američke vlade.
"Eksplozija će biti sićušna, nezamislivo mali delić stvarne snage nuklearnog oružja, a američka vlada kaže da neće biti brze nuklearne reakcije, čak ni male", rekao je Tim Beler koji rukovodi planiranim testom, grupi novinara za koje se veruje da im je Nacionalna administracija za nuklearnu bezbednost (NNSA) dozvolila da obiđu tajnu laboratoriju za nuklearno oružje.
Pošto plutonijum čini jezgro američkog nuklearnog arsenala – veći deo proizveden pre nekoliko decenija – ovi testovi imaju za cilj da se pozabave problemima starenja, a istovremeno doprinose modernizaciji postojećeg oružja.
"Protokom vremena plutonijum se radioaktivno raspada, oslobađajući atome helijuma. Ti atomi mogu da formiraju mehuriće i da oštete strukturu metala plutonijuma, što bi moglo imati značajan uticaj na reakciju materijala", rekao je Ivan Otero, naučnik za nuklearno oružje u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor.
Diskusije o nuklearnom testiranju dolaze usred globalnog oživljavanja nuklearnog oružja, navodi NPR, citirajući Hansa Kristensena, direktora projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika, koji je upozorio da je "rizik značajan".
SAD, glavni nuklearni rival Rusije, izvele su svoju poslednju nuklearnu probu punog obima 1992. godine i od tada se oslanjaju na kompjuterske simulacije i testove. Poslednje poznato testiranje ove vrste održano je u maju, a Moskva je saopštila da "pomno prati šta se dešava" na američkim poligonima i da "signali" koji dolaze iz Vašingtona ukazuju na mogući dalji razvoj američkog nuklearnog oružja.
U novembru 2023. Rusija je smanjila svoje učešće u CTBT-u na status potpisnice, navodeći da je cilj tog poteza da se vrati paritet sa SAD. Moskva je naglasila da to ne ukazuje na planove za nastavak podzemnih nuklearnih testiranja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle godine rekao da bi Moskva trebalo da bude spremna da nastavi nuklearna testiranja ako to urade SAD. Međutim, on je više puta naglašavao da je za Moskvu upotreba nuklearnog oružja "poslednja opcija".
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da se nada da će održati razgovore sa Rusijom i Kinom o smanjenju zaliha nuklearnog oružja. Moskva je spremna da nastavi pregovore o razoružanju sa SAD što je pre moguće, saopštio je Kremlj.