Svet
Američki institut za preduzetništvo: Poraz Ukrajine skupo bi koštao Amerikance
Neuspeh američke odlučnosti u Evropi samo će motivisati agresiju i ugroziti naš prosperitet širom sveta, piše nekadašnja podsekretarka u ministarstvu odbrane
Analiza sprovedena na Američkom institutu za preduzetništvo, omiljenom stecištu nekadašnjeg vrha Reganove administracije, utvrdila je da bi poraz Ukrajine koštao američke poreske obveznike dodatnih 808 milijardi dolara u odnosu na ono što su SAD planirale da potroše na odbranu u narednih pet godina. To je takođe oko sedam puta više od ukupne cifre date Pentagonu za pomoć Kijevu.
Ova procena je zasnovana na scenariju u kojem SAD prestaju da pružaju pomoć Kijevu i istovremeno, piše za "Hil" Elejn Makasker, saradnica Američkog instituta za preduzetništvo, računa koliko bi bilo potrebno sredstava da se "odvrati" i "pobedi" Rusija u Evropi, istovremeno sprečavajući dalje sukobe ohrabrenih protivnika na Pacifiku i na Bliskom istoku.
Bez podrške SAD, Rusija bi značajno napredovala 2025. godine pošto bi Kijev ostao bez oružja. Do 2026. Ukrajina bi izgubila efikasnu protivvazdušnu odbranu, a konvencionalne snage bi se urušile i praktično nestale do kraja godine.
Simulator Američkog preduzetničkog instituta predviđa, mada ne pruža nikakve dokaze za to, da bi Rusija navodno produžila svoj pohod van granica Ukrajine.
Portal navodi da je u tom slučaju (navodnog, ničim potvrđenog, napada Rusije na neku članicu NATO) u američkom interesu da ostanu globalna sila, zbog čega - iako SAD treba da čuvaju svoje snage i novac - treba da nastave da ulažu milijarde u "zaštitu" svojih (evropskih) partnera i sebe.
"Neuspeh američke odlučnosti u Evropi samo će motivisati agresiju i ugroziti naš prosperitet širom sveta", navodi Makasker, nekadašnja podsekretarka u Ministarstvu odbrane.
Ako Ukrajina padne, Vašingtonu će biti potrebna vojska koja je veća, sposobnija i pozicionirana na više lokacija. Da bi odvratile ili, ako je potrebno, porazile Rusiju, američkim oružanim snagama će biti potrebno 14 novih brigadnih borbenih timova, još 18 borbenih brodova, osam dodatnih pešadijskih bataljona marinaca, još 555 aviona vazduhoplovstva i 266.000 uniformisanog osoblja za povećanje snaga struktura.
SAD bi morale da pojačaju svoje prisustvo u Evropi, uključujući postavljanje protivvazdušne odbrane, zaliha i municije. Napori za diversifikaciju i proširenje vojno-industrijske baze takođe bi morali da se kreću mnogo brže nego sada da bi se ispunili visoki zahtevi modernog ratovanja.
Iako bi sukob na evropskom kontinentu prvenstveno vodile kopnene snage pod okriljem vazduhoplovnih snaga, Vašington bi morao da investira i u pomorske sposobnosti. Američka mornarica bi morala da odbaci svoje planove za smanjenje ukupnog broja brodova, stabilizuje svoju flotu nosača na 12 i kupi dodatne letelice - podmornice, razarače, fregate i logističke i pomoćne brodove kako bi flotu duže zadržala na moru.
SAD će takođe morati da održavaju više stanje pripravnosti za domaće i raspoređene snage, što znači dodatnu obuku, poboljšanja objekata i zalihe rezervnih delova. Biće potrebno više i bolje snage za specijalne operacije, koje su neophodne za prikupljanje obaveštajnih podataka, oblikovanje bojnog polja i razbijanje neprijatelja, navodi se u tekstu.
S obzirom na to da je Rusija iskusna svemirska i sajber sila, SAD će takođe biti potrebna bolja arhitekturu i komandne sisteme za oba domena.
Kada se podvuče crta ispod teksta u "Hilu", iako je Amerikancima dosta izdvajanja za Ukrajinu - na duže staze im je jeftinije da nastave da ih naoružavaju i puštaju da ginu u nadi da će nekako poraziti Rusiju.
"Ne samo da bi SAD tako bile bezbednije već bi uštedele novac", zaključuje se u tekstu.
