Svet
Carinski ratovi i nova blokovska podela ili kako Amerika isključuje sebe iz globalne trgovine
Sve veći broj zemalja, uključujući američke saveznike, sklapa trgovinske sporazume dok Trampova administracija podiže sve višu ogradu oko sebe
Kažnjavajući dugogodišnje saveznike carinama, američki predsednik Donald Tramp je uspeo da izazove trgovinski rat i ohrabri druge zemlje da formiraju trgovinske blokove i mreže gde SAD nisu dobrodošle.
Tako je Evropska unija, koju Tramp ucenjuje kupovinom više tečnog gasa kako bi izbegli carine, pripremajući se za iste, u protekla dva meseca sklopila tri nova trgovinska sporazuma uključujući dogovore sa Merkosurom (blok koji uključuje Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) i Meksikom.
Prošlog meseca, Indonezija je postala članica BRIKS-a. Ovaj ekonomski klub sada uključuje polovinu svetske populacije i više od 40 odsto ukupne ekonomske proizvodnje. Još osam zemalja, uključujući Boliviju, Tajland, Kazahstan i Ugandu, su na putu da postanu punopravni partneri.
U maju će se Asocijacija država jugoistočne Azije od 10 zemalja, poznata kao ASEAN, sastati sa šest bliskoistočnih zemalja koje čine Savet za saradnju u Zalivu. Domaćin samita, Malezija, pozvala je Kinu da prisustvuje.
Kina je takođe spremna da ažurira sopstveni sporazum o slobodnoj trgovini sa ASEAN-om, koji uključuje Kambodžu, Filipine, Indoneziju i Vijetnam. A trgovina i investicije između ASEAN-a i Indije, najmnogoljudnije zemlje na svetu, se produbljuju.
Globalnu ekonomiju sve više "karakteriše produbljivanje trgovinskih odnosa iz koji se isključuju Sjedinjene Države", rekao je Džejkom F. Kirkegard, viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju.
Taj trend nije nužno ničija preferencija, rekao je on "Njujork tajmsu", ali aranžmani nude "drugu najbolju" opciju s obzirom na američko odbijanje otvorenijeg ekonomskog poretka.
On je dodao da je proliferacija trgovinskih blokova, poput onog između Evropske unije i južnoameričkih nacija, takođe pomogla zemljama da izbegnu preterano oslanjanje na Kinu koja je poslednjih godina postala ekonomska supersila.
Promena u globalnoj ekonomskoj moći
Ne samo da Kina sada čini više od 30 odsto svetske proizvodnje, već je i skočila ispred ostatka sveta u jeftinoj proizvodnji sofisticiranih električnih vozila, baterija i solarnih panela.
Najveća promena u globalnoj trgovini vidljiva je u Aziji, gde se gotovo 60 odsto trgovine odvija u regionu. Polovina najbrže rastućih trgovinskih koridora na svetu je tamo, a 2023. kineski izvoz u zemlje ASEAN-a premašio je izvoz iz Sjedinjenih Država.
Trgovina Kine sa Latinskom Amerikom, posebno Brazilom, takođe raste. Status Indije kao svetske ekonomske sile je takođe porastao.
Zemlje Persijskog zaliva, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, takođe su se okrenule Indiji i Kini, povećavajući izvoz energenata kako bi zadovoljile rastuću potražnju. Prema jednom izveštaju, Azija prima više od 70 odsto ukupnog izvoza nafte i gasa iz Zaliva.
Globalna trgovina i dalje raste, ali se rekonfiguriše. "Ovo nisu 1930-te", rekao je Kirkegor misleći na katastrofalni trgovinski rat i Veliku depresiju koju su SAD izazvale usvajanjem Smut-Haulijevih carina na uvoznu robu.
"Ovo nije kraj globalnog trgovinskog sistema. Ovo je okretanje ka drugačijem globalnom sistemu trgovanja", dodao je.
Trgovina je, ispostavilo se, kao voda koja teče preko kamenja – ako ne može kroz njega, onda ga zaobilazi. Baš kao što se sad dešava sa SAD.
