Svet
Uloga Turske u Siriji: Da li je Erdogan na putu da povrati neoosmansku moć i uticaj?
Najpre vest koju je objavio Rojters kako će Turska graditi vojne baze u Siriji, a onda i susret Erdogana sa novim sirijskim vođom El Šarom probudili su bojazan o namerama Turske u tom regionu. Ima li razloga za strah?
Politika i ponašanje Turske u Siriji je zapravo sprovođenje dubinske matrice neoosmanističke doktrine prema kojoj Turska treba da povrati svoj uticaj na onim prostorima na kojima je nekada dominiralo Osmansko carstvo.
Ovako sagovornici RT Balkan vide trenutna i dugoročna nastojanja turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana, koja su, kako kažu, nesumnjivo konzistentna sa nastupanjima Turske na međunarodnom planu i nastojanjima da Ankara na ovaj način odigra glavnu ulogu u novoj Siriji, popunjavajući vakuum koji je ostao posle pada Asadovog režima.
Upravo je američki predsednik Donald Tramp slikovito opisao svog turskog kolegu, nazivajući ga "pametnim likom", koji je izgradio veoma snažnu armiju, dodajući i da je Erdogan direktno rukovodio pobunjenicima i da stoji iza neprijateljskog preuzimanja Sirije.
"Ali ako pogledate šta se desilo sa Sirijom, on je veoma pametan momak i poslao je svoje ljude tamo pod različitim oblicima i različitim imenima, i oni su ušli i preuzeli su vlast", rekao je Tramp.
Erdogan je nedavno poručio da je era onih koji su u proteklom veku slobodno lutali regionom sa politikom "zavadi, pa vladaj" završena i naglasio odlučnost Turske da osujeti sve planove koji ugrožavaju regionalnu stabilnost.
"Odlučni smo da sprečimo implementaciju novih scenarija nad Sirijom bilo razoružavanjem ili eliminacijom terorističkih organizacija. Od sada će budućnost regiona određivati njeni drevni narodi, a sve odluke u vezi sa prirodnim resursima ostaće u nadležnosti pravih vlasnika regije", poručio je Erdogan.
Kako je Rojters objavio, pozivajući se na izvore, razmatra se mogućnost stvaranja turskih baza u Siriji, kao i razmeštanja borbenih aviona kako bi se Turska učvrstila na njenoj teritoriji pod plaštom "odbrane suvereniteta", što je administracija turskog predsednika negirala.
U svetlu toga, Erdogan je u Ankari razgovarao sa novoimenovanim sirijskim predsednikom Ahmedom el Šarom o koracima koje treba preduzeti protiv kurdskih militanata na severoistoku Sirije. Erdogan je rekao da je Turska spremna da pomogne novom rukovodstvu Sirije u borbi protiv Islamske države i kurdskih militanata i istakao je da je važno da "prijateljske muslimanske i arapske zemlje" podrže novu sirijsku vladu u periodu tranzicije.
El Šara je s druge strane, poručio da njegova vlada traži "strateško partnerstvo" sa Turskom, i pozvao je Erdogana da poseti Siriju uskoro.
Da li će Erdogan uspeti u nameri da uspostavi novu dominaciju Turske?
Turska u svakom trenutku spremna da realizuje svoj državno-nacionalni interes
Profesor dr Darko Tanasković smatra da je ponašanje Turske konzistentno s njenim nastupanjima na međunarodnoj sceni u kojoj se ona trudi da iskoristi situaciju, ali i da stvori situaciju kako bi je iskoristila.
Sagovornik RT Balkan ukazuje na koncept i doktrinu "strategijske dubine" koju je razvio Ahmet Davutoglu da je vrednost nekog naroda i države u svetskoj politici uslovljena njegovom geostrategijskom lokacijom i "istorijskom dubinom".
"Turska, kao jedna velika i važna država, uvek nastoji i da stvori uslove da bi mogla da realizuje tu svoju politiku. To je politika jedne makroregionalne sile koja želi da igra važnu ulogu u međunarodnim odnosima i gotovo ravnopravno sa ovim glavnim centrima svetske moći. Pri tome, Turska ima komparativne prednosti koje joj omogućavaju prilično fleksibilnu politiku", navodi Tanasković za RT Balkan.
Kada je reč o Siriji, Tanasković ističe da je sasvim jasno da je Turska iskoristila i pripremila situaciju koja je stvorena pre svega izraelskim vojnim delovanjem u regionu i činjenicom da su Hamas i Hezbolah prilično obezglavljeni u ovom trenutku i onemogućeni da deluju kao što su delovali dosad.
"Iako je primećeno da je Turska pripremila ovu grupaciju, koja je konkretno zauzela Damask i koja kontroliše vlast u Siriji, jasno je da Ankara sada želi da bude glavni činilac u Siriji u vrlo konkretnom smislu. Nju najviše zanima severoistočni deo gde su naseljeni Kurdi, gde nastoji da uspostavi kontrolu. Oni su dosad, uz američku podršku, stekli priličnu autonomiju u severoistočnom delu zemlje. Kao što je Erdogan pomogao i Ilhamu Alijevu da reši pitanje Nagorno-Karabaha, tako i ovde želi da uspostavi svoju dominaciju, i vojnu ali i u širem smislu", kaže Tanasković.
Kako napominje, da li će Erdogan u tome uspeti i koliko, zavisi i od stava SAD i od drugih aktera u regionu.
"Ali je sasvim je sigurno da će Turska imati veoma značajnu ulogu", ističe Tanasković.
Prema njegovom mišljenju, Turska koristi svaku situaciju da je iskoristi u realizovanju svog državno-nacionalnog strategijskog interesa.
"Vrlo često se to kod turskih partnera tumači kao jedna prevrtljiva, nepouzdana politika, međutim, ako se stvar posmatra sa druge strane, to je u stvari izuzetno dosledna i principijelna politika, čiji je osnovni pristup turski državno-nacionalni interes. To je poučno i korisno i za nas na Balkanu, da je Turska u svakom trenutku spremna da realizuje svoj državno-nacionalni interes što je sada došlo do izražaja u Siriji. Sasvim je sigurno da su dobitnici na toj bliskoistočnoj sceni s jedne strane Izrael, što će biti pojačano dolaskom Trampa na vlast koji bezuslovno podržava Izrael, a s druge strane, Turska.
Međutim, igra nije završena, smatra Tanasković i podseća da nije sigurno da će se američki i turski interesi do kraja podudarati u Siriji.
"S druge strane, u Siriji trenutno nema nekih snaga koje će moći da stvori antiturski front. Ovde je karakteristično da snage koje su sada preuzele vlast u Siriji su sunitske, a ne više šiitske, pa i to doprinosi širini fronta Turske i sunita. Sad je bitno da se odvoje više od Irana, jer tu ni Iran nije zadovoljan, a Turska je sused Irana", objašnjava Tanasković.
Kada je reč o napuštanju američkih trupa iz Sirije, Tanasković sumnja da će Amerika trajno da je napusti i prepusti u potpunosti Turskoj i dodaje da će prema njegovom mišljenju, neki "određeni personal sigurno ostati".
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović ističe da se Turska nameće sa svojom naraslom ukupnom moći jer, kako kaže, "to je prva i retka prilika da se posle nestajanja Otomanske imperije, na neki način vrati na Bliski istok".
"Ona je bila istisnuta, a u međuvremenu se podizala iz svoje sužene uloge u kojoj je bila. Sada, sa naraslom moći, oseća da ima šansu da se vrati na Bliski istok kao sila", navodi Jovanović za RT Balkan.
Ukazuje na činjenicu da je Turska u bliskim odnosima sa novim vođom Sirije i da je najzaslužnija što je on došao na vlast.
"Turska se sukobljava sa interesima Amerike i povremeno dolazi do varničenja. Da li će sada Amerika biti spremna da prepusti dominantnu ulogu Turskoj, da bi Sirija bila konačno na zapadnoj strani, ostaje da se vidi", navodi Jovanović.
