Svet
Šta su retki zemni elementi i zašto ih Tramp traži od Ukrajine?
Tramp se nada da će obezbediti resurse retkih metala iz Ukrajine kao deo sporazuma o pomoći SAD
Retki zemni minerali, koje predsednik SAD Donald Tramp traži od Ukrajine u zamenu za američku pomoć, su strateški metali od suštinskog značaja za industriju kompjutera, baterija i najsavremeniju energetsku tehnologiju.
Šta su retki zemni metali i da li su zaista toliko retki?
Sa nazivima kao što su disprozijum, neodimijum i cerijum, retki zemni minerali su grupa od 17 teških metala kojih zapravo ima u izobilju u Zemljinoj kori.
U proceni iz 2024. Geološki zavod Sjedinjenih Država procenio je da postoji 110 miliona tona depozita širom sveta, uključujući 44 miliona u Kini – daleko najvećem svetskom proizvođaču, navodi "Gardijan".
Procenjuje se da još 22 miliona tona ima u Brazilu, 21 milion u Vijetnamu, dok Rusija ima 10 miliona, a Indija sedam miliona tona.
Međutim, iskopavanje metala zahteva upotrebu hemikalija koja rezultira ogromnim količinama toksičnog otpada i izazvala je nekoliko ekoloških katastrofa, zbog čega mnoge zemlje ne žele time da se bave.
Retki metali se često nalaze u malim koncentracijama rude, što znači da se velike količine kamena moraju obraditi da bi se proizveo rafinisani proizvod, često u obliku praha.
Zašto ih Tramp želi?
Svaki od 17 retkih zemnih metala se koristi u industriji i može se naći u širokom spektru svakodnevnih i visokotehnoloških uređaja, od sijalica do vođenih projektila.
Europijum je ključan za televizijske ekrane, cerijum se koristi za poliranje stakla i refinisanje ulja, lantan čini rad katalizatora u automobilu – lista u savremenoj ekonomiji je praktično beskonačna.
I svi imaju jedinstvena svojstva koja su skoro nezamenljiva ili se mogu zameniti samo uz previsoke troškove.
Neodimijum i disprozijum, na primer, omogućavaju proizvodnju skoro trajnih, super jakih magneta koji zahtevaju malo održavanja, što čini održivim postavljanje okeanskih vetroturbina za proizvodnju električne energije daleko od obale.
Tramp je u ponedeljak rekao da želi da postigne dogovor u kojem će Kijev garantovati snabdevanje SAD retkim metalima u zamenu za američku pomoć, ideju koju je prošle godine predložio sam Vladimir Zelenski.
Gde je većina trenutnih zaliha?
Kina je decenijama najviše koristila svoje rezerve retkih zemnih minerala tako što je masovno ulagala u operacije ekstrakcije i prerade i podnela veliki broj patenata za proizvodnju retkih zemnih metala.
Zbog toga, dok rezervi retkih zemnih metala ima u izobilju na drugim mestima, mnogim kompanijama je jeftinije da pošalju svoju neprerađenu rudu u Kinu na obradu, što dodatno jača svetsku zavisnost od Pekinga.
SAD i EU najveći deo zaliha dobijaju iz Kine, ali i jedni i drugi pokušavaju da povećaju sopstvenu proizvodnju i bolje recikliraju ono što koriste kako bi pokušali da smanje zavisnost od Pekinga.
Kako retki metali se razlikuju od "kritičnih minerala"?
Retki zemni metali su među elementima označenim kao kritični minerali u SAD, ali ne i svih 17.
Među merama koje je Peking najavio kao odgovor na američke carine na kinesku robu koje su stupile na snagu je i kontrola izvoza određenih kritičnih minerala, iako nijedan od njih nije retki zemni metal.
Kinesko ministarstvo trgovine i carinska uprava saopštili su da ta zemlja uvodi kontrolu izvoza volframa, telura, bizmuta, molibdena i indijuma da bi "zaštitila interese nacionalne bezbednosti".
Volfram, telur, bizmut i indijum se u SAD vode kao kritični minerali – materijali koji su neophodni za napredne tehnologije, čistu energiju i nacionalnu bezbednost.
