Nije pitanje ko će biti sledeći nemački kancelar, već sa kim će praviti vladajuća koalicija.
Kako prenosi "Politiko", nemački konzervativci žele da izbegnu trostranačku koaliciju, ali će to zavisiti od toga koliko će malih partija ući u parlament.
Iako ankete pokazuju da će konzervativac Fridrih Merc biti glavni, sudeći po predizbornim anketama, struktura nemačkog političkog sistema znači da je koalicija stranaka gotovo neizbežna.
I dok pobednik izbora zakazanih za 23. februar izgleda predvidljiv, sastav koalicije je još u vazduhu.
Mercov savez desnog centra - Hrišćansko-demokratska unija i sestrinska partija Hrišćansko-socijalna unija trenutno ima oko 30 odsto glasova, daleko ispred svih drugih stranaka. Očekuje se da će Socijaldemokratska partija levog centra i Zeleni završiti izbore sa oko 16, odnosno 13 odsto glasova.
Na drugom mestu, sa nešto više od 20 procenata, nalazi se desničarska Alternativa za Nemačku AFD, ali su sve druge stranke isključile saradnju sa njima.
Prema mišljenju političara iz Mercove stranke, najnepovoljniji ishod bi bila trostrana koalicija zbog sukoba koji bi neizbežno usledili. Buran savez bi ponovio probleme koji su zadesili poslednju vladu čiji je decembarski kolaps doveo do vanrednih izbora.
"Velika koalicija" je jedna je od klasičnih nemačkih vladinih konstelacija, koju čine konzervativci i SPD. Nemačkom je četiri puta upravljala "velika koalicija" od 1949. godine, tri puta pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel.
Konzervativci su se, međutim, značajno pomerili udesno pod Mercom, čineći buduće kompromise sa levicom centra izazovnijim.
"Neće biti lako posle izbora" rekao je Merc ove nedelje, ostavljajući otvorenim pitanje da li bi više voleo da radi sa SPD ili Zelenima.
Dok je sadašnji kancelar Olaf Šolc već isključio mogućnost da služi u kabinetu pod Mercom, očekuje se da će ministar odbrane Boris Pistorijus i lider stranke Lars Klingbeil, obe centrističke ličnosti unutar SPD-a, ojačati.
Iako posleratna Nemačka nije imala mnogo iskustva sa koalicijama sa više od dve stranke, politička fragmentacija i kraj tradicionalne dvopartijske dominacije bi mogli da se nametnu kao nova norma.
Savez tri partije bi se teško mogao izbeći ako dve od tri manje stranke, koje trenutno sede u parlamentu, ponovo uđu u njega - Zeleni, FDP i Levica.
U tom slučaju, najverovatnije opcije su: takozvana nemačka koalicija (koju čine CDU/CSU, SPD i FDP) ili (manje verovatno) "kenijska" koalicija (CDU/CSU, SPD i Zeleni) ― jer se boje stranaka poklapaju sa crno-crveno-zelenom zastavom Kenije.
Razmišljanje među strankama je da je takav scenario — koji bi ipak mogao biti neophodan — veoma nepoželjan, jer bi oštre podele među njima bile predispozicija da sledeća vlada bude jednako nestabilna i konfrontirana kao i prethodna.