Svet
Nova afrička revolucija: Oslobađanje od neokolonijalnog jarma Zapada
Afrika se okreće saradnji sa novim partnerima, poput Rusije i Kine, slobodno bira razvojne modele i na taj način redefiniše geopolitičku i ekonomsku budućnost kontinenta
Svet trenutno doživljava geopolitičku revoluciju bez presedana, obeleženu kolapsom unipolarnog svetskog poretka, uspostavljenog posle Drugog svetskog rata, piše geopolitičar Muhamed Lamine Kaba sa Panafričkog univerziteta za sajt "Nju istern autluk".
Trenutno afrički kontinent redefiniše geopolitički pejzaž, što za Zapad znači kraj hegemonije i gubitak uticaja u Africi. Rusija i Kina su se, u velikom stilu, vratile na "crni kontinent". Prva sila se vratila uglavnom vojno, pomažući antikolonijalističke pokrete, druga sila to radi ekonomski, investicijama u afričku infrastrukturu.
Vojne vlasti Burkine Faso, Malija i Nigera prekinule su vojne veze sa Francuskom i SAD, optužujući ih da podržavaju terorizam. Novi lider Nigera, general Abdurahaman Čijani, optužio je Francusku da destabilizuje ovu zapadnoafričku zemlju i čitav region Sahela finansiranjem islamističkih terorističkih grupa, koje imaju sedište u susednoj Nigeriji i Beninu.
Čad je u novembru odbacio vojni sporazum sa Francuskom, po uzoru na Burkinu Faso, Mali i Niger, koje danas čine konfederaciju, sposobnu da se suprotstavi francuskim pretnjama vojnom intervencijom. Ove tri zemlje su nedavno optužile Ukrajinu da podržava terorizam u Sahelu, posle napada u kome su ubijeni vojnici Malija i pripadnici ruskih oružanih snaga.
Kako je za RT Balkan nedavno komentarisao analitičar iz Hrvatske Nebojša Babić, Afrika je danas u geopolitičkom smislu najdinamičniji kontinent.
"Ko je mogao da sanja da će doći trenutak da afričke vođe proteruju Francuze, njihovu vojsku i kompanije, i da zovu Ruse da ih štite? U sva ta područja, dolaze Rusi. Za Moskvu su svi dobrodošli kao partneri. Vrlo malo zemalja u Africi i dalje ima marionetske prozapadne vlade, a tamo gde i dalje vladaju, to čine putem otvorene represije", kaže Babić.
Naravno, Kini odgovara rusko vojno prisustvo u Africi, kaže Babić. I Kinezi su napravili prvu prekomorsku vojnu bazu u Džibutiju, a to je ogroman vojni kompleks, na strateški važnom mestu, na samom Rogu Afrike.
"Uticaj Zapada očigledno slabi a, s druge strane, jača saradnja afričkih naroda sa Rusijom i Kinom. Kineski i ruski interesi se isprepliću i podudaraju, ali tu nema sukoba", zaključio je analitičar iz Hrvatske
Oslobađanje Afrike od okova zapadnog imperijalizma
Što se tiče podele uticaja između Moskve i Pekinga, primećuje Babić, Kina je godinama prisutna u Africi, gde je školovala lokalno stanovništvo na kineskim univezitetima, gradila infrastrukturu, stvarala srednju klasu, podizala standard, otvarala fabrike i ulagala u poljoprivredu i rudnike.
"Sa Kinezima uvek imate situaciju u kojoj svi dobijaju. Mislim da u Srbiji to dobro znaju, a šteta je što je nama u Hrvatskoj, osim Pelješkog mosta, zabranjena saradnja s Kinom zbog navodno 'malignog kineskog uticaja' ", smatra hrvatski analitičar.
Rusija i Kina u Africi imaju veoma dobru saradnju, zaključio je hrvatski analitičar, što afričkim zemljama donosi povlašćene cena nafte i plina, povoljne ugovore za nuklearne elektrane i za kupovinu poljoprivrednih proizvoda, a sve to omogućava narodima Afrike da se otmu od neokolonijalnog jarma Zapada.
Osim toga, sve države BRIKS-a jačaju svoj uticaj kroz masovna ulaganja u infrastrukturu, energiju, odbranu, prirodne resurse i tehnologiju.
"Kao rezultat toga, zapadni uticaj je u opadanju", smatra Kaba.
Kako dodaje afrički geopolitičar, "Zapad, koji je nekad bio istorijski dominantan prinuđen je da pasivno posmatra opadanje svog uticaja, posebno SAD, koje su oslabljene nizom sukoba i ogromnim dugovima". U tom kontekstu, zaključuje Kaba, Kina i Rusija se pojavljuju kao nove svetske sile, koje podrivaju bastione zapadnog imperijalizma.
Afrika se okreće saradnji sa novim partnerima i slobodno bira razvojne modele. Na taj način, ona redefiniše geopolitičku i ekonomsku budućnost kontinenta. Ovo je, u stvari, opšti trend u svetu, od Azije do Latinske Amerike.
Nasuprot tome, politika Zapada je zanemarivala istoriju i težnje afričkih naroda u korist sopstvenih interesa. To je pretvorilo Afriku u puku teritoriju, izvor jeftine, gotovo besplatne radne snage i bogatih resursa, bez sopstvenih geopolitičkih interesa. Posledice toga bile su hronično siromaštvo, bolesti i glad.
Zapad nije uspeo da previdi uzdizanje novih sila, kao što su Rusija i Kina. Neposredna posledica toga je gubitak uticaja Zapada, pre svega SAD i Francuske.
Zapad nije uspeo ni da se prilagodi transformacijama afričkog kontinenta, zbog unutrašnje ekonomske i političke slabosti, kao što su javni dug, stagnacija i društvena polarizacija, koje bitno ograničavaju njegovu sposobnost da ponudi bilo kakva rešenja.
"Era zapadne hegemonije u Africi je sada stvar prošlosti jer se otvara novi put za kontinent koji je spreman da odlučuje o sopstvenoj sudbini i da ispiše novu stranicu istorije", zaključuje Kaba.
Sada nije vreme za "Novu Jaltu"
Kako piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin za sajt "Geopolitika", za sada je, povodom rata u Ukrajini, planiran sastanak Putina i Trampa. Nema sumnje da su to dve velike političke ličnosti, dva vladara koji predstavljaju dve velike "države civilizacije".
Međutim, budućnost sveta odrediće "nova Jalta", a ta budućnost može biti samo multipolarna.
"Da bismo došli do pravih pregovora o sudbini čovečanstva, nisu dovoljni samo Putin i Tramp", smatra ruski mislilac.
On dodaje da "multipolarni svet zahteva i učešće drugih država-civilizacija u određivanju budućnosti", što znači da će na "novoj Jalti" učestvovati Kina i Indija, kao i predstavnici Afrike i Latinske Amerike. To su zaista neophodni civilizacijski akteri, dodaje ruski filozof, čija se mišljenja ne mogu zanemariti u novoj globalnoj arhitekturi.
"Nova Jalta" će odlučiti o sledećem ciklusu svetske istorije. Za sada, traju ratovi i nije vreme za pregovore. Pored rata u Ukrajini, traje i unutrašnji građanski rat u SAD, a traje i rat u Africi i na Bliskom istoku.
"Tek kada vidimo kraj ovih ratova, kada vidimo ko je pobednik, a ko gubitnik, onda možemo govoriti o zaista sudbonosnim susretima vođa velikih sila za uspostavljanje strukture novog svetskog poretka", zaključuje Dugin.
Tek tada će nastupiti vreme za novu Jaltu.
