Svet
Rađanje drugačijeg Trampa: Put ka novoj Jalti
"Novi Tramp" se prilično razlikuje od Trampa u svom prvom mandatu. Ipak, samo mali broj komentatora se osvrće na stvarne uzroke: šta je, u međuvremenu, toliko promenilo Donalda Trampa?
Mnogi politički analitičari sada govore o "novom Trampu", koji, sa cunamijem izvršnih naređenja, menja pravila domaće i međunarodne igre.
"Novi Tramp" se prilično razlikuje od Trampa u svom prvom mandatu. Ipak, samo mali broj komentatora se osvrće na stvarne uzroke: šta je, u međuvremenu, toliko promenilo Donalda Trampa?
Reč je o čitavom nizu događaja, kao što je pomeranje svetske ekonomije ka Pacifiku i Evroaziji, o neuspehu američkog unipolarnog svetskog projekta i o jačanju multipolarnih svetskih organizacija, poput Šangajske organizacije za saradnju.
Ovi događaji su, piše turski politikolog Mehmet Perinček za sajt "Geopolitika", odigrali ključnu ulogu u rađanju novog i drugačijeg Trampa. Jednom rečju: svet se posle njegovog prvog mandata značajno promenio, što zahteva od SAD da se prilagode promenama.
U međuvremenu, nastavlja Perinček, mnogi planovi SAD, od Tajvana do Ukrajine, projekta "Velikog Kurdistana" ili "Velikog Izraela" suočili su se sa neuspehom. SAD moraju da prihvate realnost multipolarnog sveta. Ove ideje su sada postale očigledne i samom Trampu, dodaje turski politikolog.
Ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini, smatra Perinček, odigrala je u tome presudnu ulogu, a "plan SAD da opkoli Rusiju preko Ukrajine pretrpeo je konačni poraz".
SAD, pod Trampom se povlače, za početak iz Ukrajine.
Početak pregovora o Ukrajini, snažan uspon Kine
Tome je prethodilo sramno američko povlačenje iz Avganistana, koje je video čitav svet. A tu je i ogroman ekonomski uspon Kine, koji nije moguće, kako to misli Tramp, obuzdati ili zaustaviti sankcijama. Sankcije će samo otežati položaj stanovnika SAD.
To nas vraća na glavno: očajno stanje privrede SAD, koje zapadaju u sve dublje dugove. U zapadnoj štampi, primećuje Perinček, ne prođe nijedan dan u kome zvona ne zvone na uzbunu zbog rasta američkog duga. Čak i Tramp i Ilon Mask svaki dan pričaju o tome, dodaje turski politikolog.
I u slučaju Kine, kojoj danas Tramp uvodi carinske barijere i "kaznene sankcije", sve će se ponoviti kao i u slučaju Rusije.
"SAD nisu mogle da uguše ili izoluju Rusiju ekonomskim sankcijama. Naprotiv, sankcije Rusiji su mnogo teže pogodile Zapad, a Rusija našla mnogo bolja i nova partnerstva u Evroaziji", primećuje Perinček.
Osim toga, odnosi Rusije i Kine su ojačali, u vojnom, političkom i ekonomskom smislu. Sankcije protiv Kine će takođe otežati život samih Amerikanaca, koji će morati da kupuju daleko skuplje, američke proizvode, ukoliko to uopšte budu mogli. Isto ili slično će se desiti i sa sankcijama Evropskoj uniji.
Neizbežnost "nove Jalte"
Šta će se ubuduće dešavati na međunarodnom planu? Kako smatra turski politikolog, Tramp je prinuđen da pregovara sa Rusijom o konfliktu u Ukrajini: "To je očigledno. Počeće pregovori između Rusije i SAD."
To je prva posledica ruske pobede u ukrajinskom konfliktu.
Kako dodaje Perinček, Tramp ne može da zauzme tako agresivan stav prema Kini kao u njegovom prvom mandatu zato što mora da nastupa realno. On je u velikoj meri ublažio svoje ranije antikineske stavove. Zapravo, on nema drugog izbora osim da bude realan. Zašto? Zato što je Kina, sa svojom ekonomijom, vojskom i međunarodnim savezima već pokazala da ne želi da postane žrtva SAD.
Kina je, u međuvremenu, produbila svoje ekonomske odnose širom sveta. To joj daje sve veću političku težinu. Ideja da se Kina politički izoluje, zaključuje turski politikolog, a zatim da se sukobi sa Rusijom, nije uspela ni u Trampovom prvom mandatu, što znači da on ubuduće neće moći da pristupa Kini sa istom dozom agresivnosti kao ranije.
Šta na kraju preostaje "novom Trampu"? Odgovor je "nova Jalta", za koju još, izvesno, nije nastupilo vreme. Konferencija u Jalti bila je velika međunarodna konferencija, održana od 4. do 11. februara 1945, na kojoj su pobedničke sile nad nacističkom Nemačkom utvrdile novi međunarodni poredak.
Ova konferencija ostaje jedan od najznačajnijih momenata u međunarodnoj diplomatiji, koji je oblikovao posleratni globalni poredak i uspostavio kakve-takve okvire za buduću bezbednost i saradnju dva suprotstavljena bloka.
Uprkos ideološkim podelama, velika trojka – Josif Staljin, Frenklin Delano Ruzvelt i Vinston Čerčil – uspela je da postigne ključne sporazume koji su, barem na neko vreme, odredili sudbinu posleratnog sveta.
"Sporazumi na Jalti odražavali su i saradnju i nepoverenje", piše politički analitičar Rikardo Martins na sajt "Nju istern autluk". Međutim, seme Hladnog rata već je bilo posejano, ali, uprkos tenzijama, zaključuje ovaj analitičar, konferencija na Jalti je postala svedočanstvo diplomatije koja prevazilazi ideološke podele, u potrazi za zajedničkim ciljem: sprečavanjem budućih sukoba.
To potvrđuje Trampovo okretanje unutrašnjim problemima Amerike. "Tramp je svestan poraza u Ukrajini i želi da prekine podršku Kijevu", dodaje Martins i ističe: "On ne može da se ponaša agresivno ni prema Kini, iako i dalje ima veoma agresivni stav kada je u pitanju njegov bliži region, poput Grenlanda i Južne Amerike."
Tramp ostaje predstavnik američkog imperijalizma i američke oligarhije, koja nastavlja da se povlači iz mnogih regiona sveta, dodaje Martins. Jedini izuzetak je u tome je, za sada, projekat "Velikog Izraela".
U tom segmentu, njegova politika se neće mnogo razlikovati od one koju je vodio njegov prethodnik Džozef Bajden, "uprkos velikoj vojnoj pobedi Palestine, posle čega je Tramp morao da privoli Izrael da pristane na prekid vatre", zaključuje ovaj analitičar.
