Kokainski ratovi u Briselu i srpska veza: Sukobi između bandi izmiču kontroli

Brisel se ovih dana suočava sa naglim porastom nasilja. Bande su krenule u otvoreni međusobni sukob oko teritorija za trgovinu drogom, što je izazvalo zabrinutost za javnu bezbednost.

U poslednja tri dana prestonicu Belgije su zadesile četiri pucnjave, a jedna se završila smrtnim ishodom u Anderlehtu. Dok istrage još uvek traju, vlasti pripisuju eskalaciju krvoprolića ratovima između rivalskih narkobandi.

"Ovo nije samo ulični kriminal. Ovo su bande", rekla je belgijska komesarka za droge Ine van Vimerš za "Politiko" u petak.

Prema njenim rečima, nasilje između bandi u Belgiji postalo je mnogo izraženije na ulicama od pandemije kovida 19, što je pripisala dilerima droge koji su promenili svoje primarne "linije proizvoda".

"Sa uvođenjem kokaina uključeno je mnogo više novca. I sa ovim novcem mogu da angažuju više ljudi da rade za njih, ali mogu i da kupe mnogo oružja kao što su to uradili ovde", objasnila je ona, dodajući da dodatni novčani podsticaji čine teritoriju opasnijom.

"Zato što na jednom prodajnom mestu, da tako kažem, zarađuju oko 50.000 evra dnevno. Dakle, vredi se boriti oko toga", dodala je.

Jedan lokalni zvaničnik je dramatičnu eskalaciju nasilja, odnosno pucnjavu iz kalašnjikova zbog droge na javnom mestu, uporedio sa epizodom američke TV serije "Žica".

Dvojica maskiranih muškaraca otvorila su vatru iz kalašnjikova ispred stanice metroa Klemanso na zapadu grada u sredu rano ujutru, a u četvrtak rano ujutru desila se druga pucnjava u regionu Sen Žose u blizini Evropske četvrti, koja je praćena još jednom pucnjavom u Klemansou tokom noći.

"Prljavi poslovi"

"Naša misija je da podignemo nivo borbe protiv organizovanog kriminala tako što ćemo dobiti jasnu sliku onoga što prevazilazi policijske podatke", rekla je ona.

Iz bezbednosnih razloga, dodala je, lokacija njene kancelarije se drži u tajnosti.

Borba protiv droge u 2025. godini ima dodatne izazove, od identifikacije bandi do pokušaja da se razbije njihova zaštićena komunikacija. Van Vimeršova je objasnila da je globalizacija znatno otežala procenu identiteta i porekla kriminalaca.

"Nije kao da možete da pratite italijanski ili srpski ili marokanski lanac. Svi oni rade jedni za druge i na mnogo anonimniji način" rekla je ona.

Kako je istakla, danas svi imaju nadimke, koriste šifrovanu komunikaciju. Oni ne znaju mnogo o organizaciji u koju su uključeni. Poznaju svog partnera, ali ne moraju više da se viđaju.

"To je ono što vidimo na ulici, da se mnogo ranjivih ljudi regrutuje da obavljaju prljave poslove", objašnjava.

Nakon incidenata, gradonačelnik Brisela Filip Klouz sazvao je hitan sastanak u četvrtak popodne sa gradonačelnicima različitih gradskih opština kako bi razgovarali o bezbednosnim problemima i koordinisali sa kancelarijom javnog tužioca u Briselu.

Tokom sastanka, svi gradonačelnici su odlučili da privremeno dovedu sve odvojene policijske snage grada i spoje ih kako bi pokušali da stave nasilje pod kontrolu.

Uložite zaplenjenu imovinu u policiju

Brisel ima probleme koje hitno treba rešiti na logističkom i društvenom nivou, smatra Van Vimeršova.

"Ako vidimo šta građani traže, to je zaista da se očiste ulice, vrati rasveta, da ljudi žive u dobrim uslovima, da imaju posao i da nam deca idu u školu. Ovde se radi o kvalitetu života", rekla je ona.

Zvaničnica policije tvrdi da iako je Brisel logističko središte i ima mnoge probleme zajedničke velikim gradovima, činjenica da njime upravlja 19 predsednika opština je posebno veliki problem.

"Devetnaest organa vlasti, 19 predsednika opština, to otežava koordinaciju", rekla je ona.

Van Vimeršova je istakla da sada radi na tome da podstakne novu belgijsku vladu, koja je imenovana 31. januara, da primeni novi model povrata imovine kako bi novac zaplenjen od kriminalnih organizacija bio uložen u sprovođenje zakona.

"U ovom trenutku nemamo poseban sistem za povrat imovine ovde u Belgiji", rekla je ona, dodajući da novac i imovina zaplenjena od kriminalnih grupa sada ide u savezni budžet.