Ursula traži alternativu NATO-u

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je na alternativu NATO-u, tvrdeći da Evropa mora da preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

"NATO ostaje temelj naše odbrane. Ali očigledno je da nam je potrebna panevropska odbrana", rekla je Fon der Lajenova novinarima u Litvaniji.

Njene primedbe dolaze u jeku sve većih zahteva SAD za povećanje izdataka za odbranu među članicama vojnog bloka, neizvesnosti oko buduće podrške Ukrajini i straha od potencijalne promene u posvećenosti Vašingtona evropskoj bezbednosti.

Potemkinova vojska: Zašto je Evropa nespremna da se brani

"Moderno ratovanje zahteva obim, tehnologiju i koordinaciju koji su preveliki za bilo koju zemlju da ih sama iznese", rekla je Fon der Lajenova i zatražila više sredstava, "i javnih i privatnih".

Strategija za budućnost evropske odbrane biće predstavljena liderima EU do sredine marta, rekla je ona.

Pre sukoba u Ukrajini, francuski predsednik Emanuel Makron i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel bili su među najglasnijim zagovornicima uspostavljanja vojske EU.

Makron je 2019. rekao da je NATO doživeo "moždanu smrt" i pozvao evropske lidere da vode politiku "strateške autonomije" od Vašingtona koji od kraja Drugog svetskog rata utiče na bezbednosnu politiku na kontinentu.

Jedan od predloga je bio da se stvori "prava, evropska vojska" koja bi samostalno jačala kontinentalnu bezbednost.

Iako je tadašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio da će taj potez "oslabiti vezu između Severne Amerike i Evrope", Italija je podržala tu ideju. Ministar inostranih poslova Antonio Tajani tvrdio je da blok ne može da ima kredibilnu spoljnu politiku bez zajedničke vojske.

Međutim, ideja se suočila sa snažnim odbijanjem u drugim evropskim zemljama. Godine 2024, tadašnji najviši diplomata EU Žozep Borelj je sugerisao da, iako bi blok trebalo da teži jačanju vojnih sposobnosti svojih članica, to ne znači da treba da stvori zajedničku vojsku.

Nekoliko država EU, uključujući Dansku i Poljsku, takođe je signaliziralo da žele da im se garantuje bezbednost u okviru postojećeg NATO okvira.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD: Tramp želi da Evropa bude garant mira u Ukrajini

Makron je nedavno najavio da će Francuska udvostručiti svoj vojni budžet i pozvao druge države EU da slede njihov primer, navodeći mogućnost smanjenja interesovanja SAD za evropsku bezbednost nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

Od februara 2022, SAD su Ukrajini pružile preko 65 milijardi dolara vojne pomoći. Međutim, Tramp je doveo u pitanje ovu podršku i založio se za mirovni sporazum sa Rusijom.

Nakon eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba, EU je značajno povećala troškove odbrane. Od tada, Nemačka, Francuska i druge države EU obećale su rekordna povećanja budžeta za odbranu.