Istraživanje o stanju globalizacije na Zapadu, koje je preneo nemački "Velt", pokazalo je da je broj Britanaca koji veruju da su lično oštećeni globalizacijom porastao skoro tri puta za godinu dana, da se broj Šveđana koji veruju u to udvostručio, a u Nemačkoj je broj nezadovoljnih porastao za skoro 90 odsto.
U međuvremenu, manje od trećine Danaca raduje se izbeglicama koje stižu u njihovu zemlju, a manje od polovine svih ispitanih evropskih nacija kaže isto, pokazali su rezultati istraživanja globalizacije - sistema upravljanja i globalizacije - društvenih i ekonomskih promena, koje je sprovela britanska istraživačka agencija "JuGov" u saradnji sa Kembridžom i Institutom za globalne promene Tonija Blera.
"Projekat globalizacije" sada je ušao u četvrtu godinu i dok su prethodna ispitivanja navodno pokazivala javnu podršku globalizaciji, ove godine situacija je drugačija, a "Velt" primećuje da su "Nemci posebno skeptični prema izbeglicama i azilantima".
Samo 34 odsto ispitanika u Nemačkoj se složilo sa konstatacijom da je "dobro što ljudi mogu da beže od rata u njihovu zemlju". Zanimljivo je da je ova brojka stabilna i godinama je na nivou od jedne trećine ispitanika, što ukazuje da ruska vojna operacija u Ukrajini nije povećala simpatije prema izbeglicama u toj zemlji.
U Danskoj je 30 posto ispitanika bilo voljno da prihvati izbeglice, u Španiji je ta brojka nekih 39 odsto, 41 posto u Italiji, 44 odsto u Britaniji i 47 procenata u Francuskoj.
Kada je reč o globalizmu i globalizaciji, francuski ispitanici su bili najviše skeptični - samo 19 odsto njih misli da je globalizacija bila dobra za njihovu zemlju. Velika Britanija, Poljska i Švedska registrovale su oko trećine ispitanika koji su izrazili podršku globalističkom projektu. Polovina ispitanika u Danskoj smatra da je globalizacija dobra za ekonomiju, što je ipak pad u odnosu na 54 odsto pre dve godine.
Na pitanje da li se slažu sa izjavom "mene lično pogađa globalizacija", broj ispitanika u Ujedinjenom Kraljevstvu koji se slažu sa tom konstatacijom je skočio sa osam odsto prošle godine na 24 odsto ove godine, što je trostruko povećanje.
U Italiji je taj procenat skočio sa 18 na 22 odsto, u Nemačkoj sa 13 na 22 odsto a u Danskoj sa šest na 13 procenata onih koji smatraju da su lično oštećeni globalizacijom.
Direktor "JuGov-Kembridž" centra, Joel Rogers de Val rekao je listu da se "od početka studije jasno video pad pozitivnih percepcija nekih aspekata globalizacije" ali je naglasio da "stavovi variraju".