Svet
Pravila igre se menjaju: Da li EU može da računa na pomoć SAD?
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja se održava danas, evropski lideri će imati prvi susret sa novom Trampovom administracijom, Evropa će pratiti "tragove" o novom stavu Amerike pre njoj, piše "Politiko"
Evropski saveznici se spremaju za odgovor na pitanje koje su se plašili da postave, da li zaista mogu da računaju na pomoć SAD?
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, evropski lideri će imati prvi susret sa novom Trampovom administracijom, tokom događaja koji je obično rezervisan za jačanje saveza, piše "Politiko".
Američki predsednik je ponudio nekoliko uglova iz kojih bi se moglo pristupiti odnosima SAD sa evropskim zemljama. On je insistirao da članice NATO-a masovno povećaju svoje troškove odbrane, odbacio je ulogu američke vojske u Evropi, zamrznuo stranu pomoć, zagovarao preuzimanje Grenlanda, tretirao Rusiju kao partnera u pregovorima i zapretio da će povući podršku iz Ukrajine.
Iako su se saveznici i ranije suočavali sa neizvesnostima u potezima američkog predsednika, ova administracija je mnogo agresivnija nego ona sa kojom su se ranije susretali.
"Pravila igre su se promenila", rekao je u intervjuu Fransoa-Filip Šampanj, kanadski ministar inovacija, nauke i industrije.
Ministar spoljnih poslova Češke Jan Lipavski je rekao da "se ne zna šta će SAD predložiti i da svi gledaju u Minhen".
Saveznici takođe drže na oku potpredsednika SAD Džej Di Vensa, koji će prisustvovati konferenciji i koji bi trebalo da se sastane sa Vladimirom Zelenskim.
Bivši senator iz Ohaja izrazio je skepticizam prema podršci SAD Kijevu, ali tek treba da iznese širi pristup spoljnoj politici. Preskočio je sastanak na prošlogodišnjoj konferenciji sa Zelenskim, rekavši novinarima da ne misli da će naučiti nešto novo.
Evropske diplomate se takođe nadaju da će američki državni sekretar Marko Rubio i izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog, koji će predstavljati SAD u Minhenu, pomoći da se popune praznine u evropskoj politici.
Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar "Politika". Međutim, Tramp je u sredu rekao da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o pregovorima o okončanju rata. Razgovor, koji je nagovestio zapanjujuću promenu strategije sa Moskvom, verovatno će se pokazati kao glavna tema ovog vikenda.
Ministar odbrane Pet Hegset je u sredu nagovestio da će razgovori verovatno uključivati mirovne trupe – samo ne američke. Hegset je, govoreći u sedištu NATO-a, nazvao "nerealnim" pomisao da bi se Ukrajina mogla vratiti na svoje predratne granice.
Tramp je u svojoj poslednjoj administraciji zapretio da će se povući iz NATO-a ukoliko saveznici ne potroše više na sopstvenu odbranu. Njegovo uporno pozivanje, zajedno sa sukobom u Ukrajini 2022, pomoglo je da se 23 od 32 članice NATO-a nateraju da potroše potrebna dva odsto procenta BDP-a na odbranu.
On i Hegset su od tada sugerisali da saveznici u NATO-u treba da potroše pet odsto svog BDP-a na odbranu, što je ogroman iznos u odnosu na onaj koji većina trenutno troši, uključujući SAD sa nešto više od tri odsto.
Neki zvaničnici NATO-a priznaju da je Tramp u pravu što kritikuje saveznike što ne ulažu dovoljno u sopstvenu bezbednost.
"Evropa se mora probuditi", kako zbog povećanja troškova za odbranu, tako i zbog odvraćanja Rusije. Evropa još ima dug put, nije lako pronaći taj novac. Ali moramo da vodimo ove diskusije, rekao je Lipavski.
Zvaničnici takođe osluškuju detalje o američkom planu za Ukrajinu i žele obećanje da će "Tramp igrati žestoko sa Putinom". Neke diplomate strahuju da će američki predsednik ojačati Putinovu ruku pokazujući da želi da sklopi dogovor.
I, što je možda jednako značajno, oni prate "tragove" o novom stavu SAD prema Evropi.
Hegset je, u svom obraćanju u sedištu NATO-a, rekao da prioriteti poput Kine i obezbeđenja južne granice, znače da "strateška realnost sprečava da se Sjedinjene Američke Države prvenstveno fokusiraju na bezbednost Evrope".
