Situacija u Ukrajini glavna je tema Minhenske bezbednosne konferencije, ali i pitanje kako Evropa da pojača svoju odbranu usred stalnih upozorenja Donalda Trampa da nedovoljno plaća svoju bezbednost (i američku zaštitu).
Tri godine od početka Specijalne vojne operacije, evropske zemlje troše više na odbranu, ali rukovodioci industrije upozoravaju da su razmere izazova ponovnog naoružavanja i spremnosti za buduće ratove i dalje zastrašujuće velike.
"Više ne može postojati ovaj disparitet na nivou NATO-a gde je jedna noga mnogo jača od druge, a to je bilo tačno čak i pre Trampa", rekao je Roberto Ćingolani, izvršni direktor italijanskog "Leonarda", misleći na vodeću ulogu koju su SAD imale u bezbednosnom savezu. "Nije pogrešno da SAD kažu da nije njihov posao da nas brane", dodao je on.
Evropske kompanije povećale su proizvodnju vojne opreme, od municije i tenkova do raketa i projektila. Ipak, decenije nedovoljnog ulaganja i dugoročno oslanjanje na Ameriku znače da kapacitet kontinenta za proizvodnju u industrijskom obimu ostaje ograničen.
Cene akcija i spiskovi narudžbina mnogih vodećih evropskih odbrambenih kompanija, uključujući švedski "Saab" i nemački "Rajnmetal", porasle su u poslednje tri godine, ali su njihovi prometi i dalje mali u poređenju sa američkim rivalima.
Samo jedna evropska kompanija – britanski "BAE Sistems" – svrstala se među 10 najboljih odbrambenih kompanija na svetu po prometu u 2023.
Rukovodioci su identifikovali nekoliko ključnih aspekata za pomoć industriji: dugoročne narudžbine vlada koje bi podstakle ulaganja; veća saradnja između kompanija kroz panevropske i druge programe; fokus vlada da kupuju od domaćih proizvođača i investiraju u lance snabdevanja; i više ulaganja u istraživanje i razvoj radi podsticanja inovacija.
Evropi su, rekao je Armin Paperger, izvršni direktor "Rajnmetala", potrebni veliki "šampioni sa prometom od oko 40 milijardi evra". To, dodao je, takođe zahteva "odgovarajuće velike porudžbine, samo na taj način je moguća proizvodnja odbrane u industrijskom obimu i samo na taj način mogu se izvršiti velika ulaganja".
Morten Brandceg, izvršni direktor norveško-finske kompanije "Namo", jednog od najvećih evropskih proizvođača municije, rekao je da je na industriju poguban uticaj imalo odsustvo dugoročnih narudžbina, što se oslikava u nemogućnosti slanja više "pomoći" Ukrajini ali i dopuni nacionalnih zaliha.
Da bi se postigao značajan obim proizvodnje, kažu rukovodioci, od ključne je važnosti da kompanije i vlade sarađuju jer fragmentirana priroda industrije utiče na njenu sposobnost da isporuči robu u velikom obimu.
"Ono što Evropa treba da uradi jeste da se prvo udruži i kreira programe u velikom obimu, zatim da potroši više novca, a treće da kupuje od Evrope", rekao je Gijom Fauri, izvršni direktor "Erbasa".
Ćingolani smatra da je neophodno "stvoriti drugu nogu platformi NATO koja je jaka, pouzdana i sigurna". To se, kako je rekao, može uraditi samo "na nivou EU, smanjenjem trenutne fragmentacije, racionalizacijom investicija i povećanjem prosečnih investicija zemalja."