Svet
Da li je Evropa na pragu konzervativne revolucije: Početak velike evropske pobune
Nalazimo se na početku velike pobune Evropljana protiv svojih otuđenih i poludelih političkih elita, primetio je nedavno bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk
Stagnacija evropske privrede samo je simptom mnogo dublje, civilizacijske krize. Ovi procesi su, izgleda, nepovratni. Evropska unija se, do pre samo 10 ili 15 godina, predstavljala kao stabilna i prosperitetna zajednica, kao model budućnosti za čitav kontinent. Ali sada to više nije tako.
U toku je, kako konstatuje ruski istoričar Vladimir Mašin za sajt "Nju istern autluk", ozbiljno slabljenje pozicije Zapadne Evrope u međunarodnoj areni. "Postoji mnogo razloga za to, počev od odbijanja jeftinog ruskog gasa radi prelaska na druge, 'zelene' izvore energije, što je imalo za posledicu nagli privredni pad EU".
Sada se, međutim, naziru mnogo dublje pukotine u evropskom "projektu". Jedna od njih je rastuća politička podela na Zapadnu i Istočnu Evropu. Na jednoj strani sada imamo lidere tipa Makrona ili Šolca, kao i neizbežnu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, na drugoj premijera Mađarske Viktora Orbana ili premijera Slovačke Roberta Fica, koji se oštro protive nastavku konfrontacije sa Rusijom.
Francuska danas ubrzano gubi svoja uporišta u Africi, koja su bila bitna za snabdevanje francuskih nuklearnih elektrana neophodnim uranijumom. Dug Francuske će sledeće godine dostići 115 odsto BDP-a, što je za oko 17 procenata više nego u 2018. Posebno je nesrećan slučaj nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, kojoj je pošlo za rukom da svuda u svetu, od Južne Afrike do Kine, pokvari odnose velikih sila sa Nemačkom.
A tu su i takođe sve više neprijateljske Sjedinjene Američke Države, u kojima je, za Evropljane neočekivano, pobedio kandidat "konzervativne revolucije" Donald Tramp. Bilo bi mnogo logičnije da je već oslabljena EU izabrala put saradnje, ekonomske, političke, pa i vojne, i sa Rusijom, Kinom i SAD.
EU je bolesna satanska utopija
"Antiruske sankcije i ogromna količina sredstava koja se izdvajaju za finansijsku i vojnu podršku Ukrajini podelile su Evropsku uniju", primećuje ruski istoričar. To je osnova energetske krize koja je zahvatila čitavu Zapadnu Evropu.
Visoke cene energenata, dodaje Mašin, dovele su do naglog povećanja inflacije i zatvaranja mnogih fabrika, u kojima su radile hiljade Evropljana, ili njihovog preseljenja u zemlje sa jeftinijim energentima, pre svega u navodno prijateljske SAD.
"Energetska kriza dovela je do bolnog povećanja troškova života za porodice širom Evrope, pri čemu skoro 10 odsto stanovništva tvrdi da ne može da zagreje svoje domove, a sve više domaćinstava ne može da plaća račune za struju", kaže ruski istoričar.
Evropska politika, primetio je nedavno magazin "Ekonomist", dovedena je do krajnosti. Politička kriza u Nemačkoj je svakim danom sve gora, francuski predsednik ne uspeva da formira stabilnu vladu, a kabinet u Španiji ne može da se dogovori ni o budžetu. Prema agenciji "Blumberg", zemlje severne Evrope veoma bolno plaćaju cenu neuspešne evropske politike, o kojoj uopšte nisu pitane.
Evropske populističke stranke su 7. i 8. februara održale sastanak u Madridu, čija svrha nije bila samo da pokažu podršku Trampu, već i da se koordinišu napori u borbi protiv "zajedničkog neprijatelja" – Evropske unije. Evropske desničarske stranke se ujedinjuju protiv EU.
Na ovom skupu je učestovala Marin le Pen, jedan od lidera italijanske Severne lige Mateo Salvini, predstavnici desničarskih partija iz Španije, Grčke i nekoliko drugih zemalja, kao i mađarski premijer Viktor Orban, na kome su ismevali akcije američke Demokratske partije, koja je, kako oni tvrde, zamenila hrišćansku civilizaciju "bolesnom satanskom utopijom".
Na tom skupu je Salvini izjavio: "Evropa nije kavez koji su napravili u Briselu. Evropa patriota se zalaže za slobodu, bezbednost, razvoj, rad i saradnju".
Probleme zapadne Evrope prouzrokuje činjenica da vladajući krugovi mnogih država EU nisu u stanju da adekvatno ocene trenutnu situaciju, zaključuje Mašin. "Ova politička kratkovidost će dovesti do promene evropskih elita".
Toksični leš zvani Ukrajina
Da li je Evropska unija zaista na pragu "konzervativne revolucije", kao što to, u intervjuu za Radio Sputnjik, tvrdi ruski geopolitičar Aleksandar Dugin? Kako je nedavno primetio bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk, mi se nalazimo na početku velike pobune Evropljana protiv svojih otuđenih i poludelih političkih elita.
Turski list "Dejli sabah" konstatovao je 5. februara da zapadne zemlje za svoje teškoće krive izbeglice, muslimane, Kinu ili Globalni jug, ali uzroke svojih problema traže na pogrešnom mestu. "Glavni uzrok zapadnih sukoba i kriza je evropska politika".
Ukoliko ne promeni svoju politiku, upozorio je Orban na društvenoj platformi Iks, EU zaista očekuju teška vremena. Pre svega zato što, dodao je Orban, "zbog Brisela dajemo svoj novac Ukrajini u ovom beznadežnom ratu".
U takvoj situaciji u kojoj se nalazi EU, Tramp bi hteo da Evropi prepusti dalju brigu o Ukrajini. On zapravo želi da se oslobodi otrovnog tereta. Ali, nastavlja ruski mislilac, poklon raspadajućeg, toksičnog leša, teško se može smatrati poklonom.
U tom slučaju, primećuje Dugin, ukoliko Evropa ostane sama sa Rusijom, kolaps globalističkih evropskih liberalnih elita će se samo ubrzati. To je Trampov samo pokušaj da oslabi, a možda i uništi trgovinskog rivala i potkopa svoje ideološke protivnike u Evropi, dodao je ruski filozof.
Ukoliko EU preuzme brigu o Ukrajini, zaključuje Dugin, to neće dovesti do jačanja Evrope, samo će ubrzati njen raspad: "Možda Tramp računa upravo na to, smatrajući da današnja Evropa nije u stanju da sačuva svoj integritet i suverenitet".
