Svet
Tajvan produžava obavezni vojni rok zbog Kine
Odluka je doneta zbog sve većih pretnji koje dolaze od Kine, kaže predsednica Tajvana Caj Ingven
Tajvan će produžiti obavezni vojni rok sa četiri meseca na godinu dana, počevši od 2024. godine zbog kineskih pretnji sa kojima se suočava, rekla je tajvanska predsednica Cai Ing-ven.
Do poteza dolazi u momentu kada Kina pojačava vojni, diplomatski i ekonomski pritisak na Tajvan, uključujući gotovo svakodnevne vazduhoplovne misije u blizini Tajvana u poslednje tri godine, navodi Rojters.
Cai je, nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost, poručila da Tajvan želi mir, ali da mora da bude u stanju da se odbrani.
"Sve dok je Tajvan dovoljno jak, biće dom demokratije i slobode i neće postati bojno polje", rekla je Cai na konferenciji za novinare najavljujući odluku, koju je opisala kao "neverovatno tešku".
Trenutni vojni sistem, uključujući obuku rezervista, neefikasan je i nedovoljan da se nosi sa rastućom vojnom pretnjom Kine, posebno u slučaju brzog napada na ostrvo, dodala je Cai.
Regruti će prolaziti intenzivniju obuku, uključujući vežbe gađanja, borbene instrukcije koje koriste američke snage i upravljanje moćnijim oružjem, uključujući protivvazdušne rakete "stinger" i protivtenkovske rakete, istakla je ona.
Bezbednosni tim, uključujući zvaničnike iz ministarstva odbrane i Saveta za nacionalnu bezbednost, razmatra tajvanski vojni sistem još od 2020. godine, rekao je za Rojters izvor upućen u to pitanje.
Tajpej, koji odbacuje pretenzije Pekinga na Tajvan, izvestio je u ponedeljak o najvećem upadu kineske avijacije - 43 aviona, u zonu za identifikaciju protivvazdušne odbrane ostrva.
Kina je, podseća Rojters, u avgustu organizovala vojne vežbe blizu Tajvana i to nakon što je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi u provokativnoj poseti boravila na ostrvu.
Kina - glavna bezbednosna briga
"Različite jednostrane akcije Kine postale su glavna briga za regionalnu bezbednost", rekao je zvaničnik koji je učestvovao u bezbednosnoj diskusiji na visokom nivou.
Regruti će imati zadatak da čuvaju ključnu infrastrukturu, omogućavajući redovnim snagama da brže reaguju u slučaju bilo kakvog pokušaja kineske invazije, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Stručnjaci procenjuju da bi produženje vojnog roka moglo da obezbedi dodatnih 60 do 70 hiljada profesionalaca od 2027. godine, u odnosu na trenutnih 165.000.
Cai zagovara širi program modernizacije i ideju "asimetričnog ratovanja", kako bi ostrvske snage bile pokretljivije i spremnije za napad.
Tajvan je postepeno prelazio sa vojnih obveznika na profesionalnu vojsku u kojoj dominiraju dobrovoljci, ali, kako tvrdi Rojters, rastuće pretenzije Kine prema ostrvu koje posmatra kao svoju teritoriju, kao i sukobi u Ukrajini, podstakli su debatu o tome kako da Tajvan pojača odbranu.
Posredno potvrđujući tvrdnje da SAD guraju Tajvan u sukob s Kinom po istom modelu po kome je Ukrajina gurnuta u sukob s Rusijom, Cai je istakla da su na ostrvu naučili "nekoliko stvari" iz rusko-ukrajinskog sukoba i da su ih primenili u reformi svog sistema odbrane.
Sposobnost Ukrajine da zadrži mnogo veće ruske snage dala je međunarodnoj zajednici vremena da pruži Ukrajini potrebnu pomoć, dodala je.
Prethodne tajvanske vlade smanjile su vojni rok za muškarce sa više od dve godine na četiri meseca, kako bi doprli do mlađih birača kada su tenzije između Tajpeja i Pekinga bile smanjene.
