Panika Evropljana i hitan samit u Parizu: Posvađali se i pre nego što je počeo sastanak

Na poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona u Parizu je održan hitan sastanak lidera Evropske unije o Ukrajini, nakon što je Evropa zaobiđena u pregovorima Vašingtona i Moskve o ovom pitanju.

Suštinski spor je bio oko toga da li poslati trupe u Ukrajinu ako postoji sporazum o okončanju sukoba.

Sukob među njima počeo je i pre nego što su zvaničnici stigli u Jelisejsku palatu i to zbog suprotnih stavova o ovom pitanju.

Poljska i Španija saopštile su da nisu za to da šalju svoje snage na front, dok je Velika Britanija ponudila da "njihova čizma" kroči na tlo Ukrajine, ako izuzmemo to što njihovi, strani plaćenici odavno borave na ukrajinskom frontu.

"Velika Britanija je spremna da igra vodeću ulogu u ubrzavanju rada na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu", rekao je britanski premijer Kir Starmer.

Kako piše "Politiko", britanski poslanici već su zatražili da parlament glasa o slanju trupa u Ukrajinu.

"Zabrinut sam zbog debate o raspoređivanju trupa u Ukrajinu jer je mogući ishod mirovnih pregovora nejasan", izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Orban: Evropljani će o postignutom sporazumu o Ukrajini saznati iz novina

Prema njegovim rečima, rano je govoriti o mogućem učešću nemačkih vojnika u misiji u Ukrajini nakon završetka sukoba. Ovo je pokazalo u kakvoj atmosferi je započeo sastanak u Parizu.

Lideri su došli bez novih zajedničkih ideja, prepirali se oko slanja trupa u Ukrajinu i još jednom izgovarali floskule o pomoći Ukrajini i povećanju troškova za odbranu, piše "Politiko".

Američki predsednik Donald Tramp isključio je i slanje američkih snaga i omogućavanje Ukrajini da se pridruži NATO-u.

SAD su poslale upitnik evropskim zemljama NATO-a tražeći od njih da navedu šta bi bile spremne da ponude za sprovođenje mirovnog sporazuma, kao i šta očekuju od SAD. Ali nije bilo konsenzusa po tom pitanju.

Šolc je nakon sastanka pozvao na jedinstvo između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država po pitanju odgovornosti za bezbednost Ukrajine.

"Ne sme biti podele u pogledu bezbednosti i odgovornosti između Evrope i SAD," rekao je Šolc novinarima nakon evropskog samita u Parizu.

"NATO se zasniva na tome da uvek delujemo zajedno i delimo rizik, čime obezbeđujemo našu bezbednost. To ne sme da bude dovedeno u pitanje," naglasio je Šolc.

Sastanku su prisustvovali i lideri Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, kao i predsednica Evropske komisije i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Zanimljivo i da je od 27 članica Evropske unije, samo osam pozvano na ovaj samit, pa se postavlja pitanje da li i one imaju pravo učešća i glasa u donošenju odluka, ili je današnji samit pokazao "evropsku demokratiju" na delu.

"Cilj je da se utvrdi šta Evropljani mogu sami da učine za sebe, uzimajući u obzir ubrzanje događaja u Ukrajini nakon inicijativa predsednika Trampa", izjavio je Makronov savetnik.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da su evropski odnosi sa SAD "u novoj fazi" zbog Donalda Trampa, pošto lideri shvataju da je vreme da postanu samopouzdaniji i radikalno povećaju potrošnju na odbranu, jer američki predsednik poziva na veće evropske odbrambene kapacitete.

"Ako EU nije u stanju sebe da odbrani, zašto bi onda davala garancije drugima? Posebno jer bi to ionako bile prazne garancije", kaže Tusk.

Sijarto: U Parizu se okupljaju frustrirani evropski lideri da spreče mir u Ukrajini

On kaže da sastanak nije ništa promenio u poljskom gledištu, po pitanju slanja trupa u Ukrajinu, ali naglašava važnost poljske podrške u logistici i široj humanitarnoj podršci Ukrajini.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je nakon sastanka da nije u pitanju samo budućnost Ukrajine, već egzistencijalno pitanje za Evropu u celini.

"Samo trajni mir u Ukrajini koji štiti njen suverenitet odvratiće Putina od dalje agresije", kaže on.

On kaže da Trampovi komentari kojima se od Evrope traži da se pojača izdvajanje za odbranu "ne bi trebalo da budu iznenađenje".

Ponovio je da je Velika Britanija spremna da razmotri slanje trupa Ukrajinu, da je evropski odgovor i dalje u ranoj fazi, ali je spreman da o tome razgovara sa Donaldom Trampom.

"U ovom trenutku moramo da prepoznamo novu eru u kojoj se nalazimo, a ne da se beznadežno držimo udobnosti prošlosti. Vreme je da preuzmemo odgovornost za svoju bezbednost, za naš kontinent", kaže Starmer.

Danska premijerka Mete Frederiksen, upitana o izgledima za raspoređivanje danskih trupa u Ukrajini rekla je da to ne bi u startu isključila, ali je rekla da postoji mnogo stvari koje prvo treba razjasniti, uključujući bilo kakvu potencijalnu ulogu SAD.

Ona kaže da bi evropski lideri trebalo da se fokusiraju na ono što mogu da urade kao odgovor na razgovore SAD sa Rusijom.

"Ovde i sada je najvažnije da Ukrajinci dobiju više od onoga što im je potrebno kako ne bi izgubili ovaj rat i kako bi bili u najboljoj mogućoj poziciji", kaže ona.

Španski premijer Pedro Sančez rekao je da je večerašnji sastanak služio kao forum za konsultacije između lidera, te da nisu donete nikakve obavezujuće odluke.

"Mir u Ukrajini i evropska bezbednost su dve strane iste medalje", rekao je on.

On je insistirao da na razgovorima treba da budu zastupljene Ukrajina i EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta objavili su na društvenim mrežama identičnu reakciju na večerašnji sastanak u Parizu.

"Danas smo u Parizu potvrdili da Ukrajina zaslužuje mir kroz snagu. Mir uz poštovanje njene nezavisnosti, teritorijalnog integriteta, sa jakim bezbednosnim garancijama. Evropa nosi svoj puni deo vojne pomoći Ukrajini. U isto vreme, potreban nam je porast odbrane u Evropi", navodi se na Iksu.