Svet
Sudbina "prve postmoderne imperije": Evropska unija u slobodnom padu
Sada je jasno da će Evropa, koja je nastala nakon razaranja Sovjetskog Saveza, postati prošlost, ističe ruski istoričar i filozof, direktor Instituta za strateške analize Andrej Fursov
Evropska unija se nalazi pred konačnim padom, o čemu govori stanje svesti evropskih elita, kao i suze predsednika Minhenske bezbednosne konferencije Kristofa Hojzgena. Snimak Hojzgena, koji je, na kraju govora u Minhenu, briznuo u plač, obišao je svet i mnoge šokirao.
O tome govori i sastanak lidera EU, koji je navrat-nanos, sazvao francuski predsednik Emanuel Makron, čija je glavna tema trebalo da bude rat u Ukrajini. Ovaj samit je, u najmanju ruku, pokazao da evropski lideri više nisu lideri i da Makron više nije predsednik. Ničega. Čak je i nemački kancelar Olaf Šolc pre kraja napustio ovaj sastanak.
Reč je o tome što je EU, koja je samu sebe smatrala neospornim autoritetom, koji se ni na koji način ne može dovoditi u pitanje, zaobiđena u pregovorima Vašingtona i Moskve. Ovaj skup je, osim toga, pokazao i nejedinstvo lidera EU. Sukobi su počeli i pre nego što su zvaničnici stigli u Jelisejsku palatu, zbog suprotnih i nepomirljivih stavova oko pitanja Ukrajine.
"Ne sme biti podela u pogledu bezbednosti i odgovornosti između Evrope i SAD", izjavio je Šolc novinarima nakon evropskog samita u Parizu i istakao: "NATO se zasniva na tome da delujemo zajedno."
Uzalud.
Sada na jednoj strani imamo premijera Mađarske Viktora Orbana, ili slovačkog Roberta Ficu, na drugoj odlazećeg Olafa Šolca, Emanuela Makrona, koji ne može da sastavi ni stabilnu vladu, ili neizbežne predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Sve su to "padajuće zvezde".
Zanimljivo je i da je od 27 članica Evropske unije samo osam pozvano na ovaj samit, što je pokazalo pravu prirodu "evropske demokratije". Imaju li i druge, "manje važne" članice EU, pravo da učestvuju u donošenju odluka?
Pad Evropske unije je neizbežan
Kako je primetio uticajni ruski istoričar i filozof, direktor Instituta za strateške analize Andrej Fursov, na stranicama časopisa "Zavtra", više nije ni važno kako će izgledati pad EU: "Sada je jasno je da će Evropa, koja je nastala nakon razaranja Sovjetskog Saveza, postati prošlost."
Uspon EU, istorijski kratkotrajan, dodao je Fursov, bio je mnogo više orijentisan na dizajn nego što je bio spontan. Ali, uspon je u međuvremenu postao kristalno jasan.
Uspon EU je, nastavlja Fursov, označio granice rasta globalizacije i, takođe, njen kraj: "Budući da je predstavljala globalnu preraspodelu u korist bogatih, neoliberalna globalizacija je iscrpla ekonomske resurse kapitalističkog sistema, puštajući iz boce duhove sa kojima Unija ne može da se nosi."
Neoliberalna globalizacija je potkopala nacionalne države, a to je bila osnova Vestfalskog sistema. "Sada su nam potrebni drugačiji oblici, kako bismo preživeli krizu i kako bi se smirile finansijske i tržišne sile koje divljaju već trideset godina", smatra ruski istoričar.
Kako je 2002. pisao nekadašnji visoki britanski diplomata Robert Kuper, EU je bila prva "postmoderna imperija", koja se zasnivala na "imperijalizmu meke moći". Ali, ovaj "liberalni imperijalizam" nije, naravno, važio za sve.
Izazov postmodernom svetu je, piše Kuper, da se navikne na ideju dvostrukih standarda.
"Kada imamo posla sa staromodnim vrstama država, izvan postmoderne Evrope, treba da se vratimo grubim metodama iz ranije epohe – sili, preventivnim napadima, obmanama, šta god je potrebno, kako bismo se izborili sa onima koji još žive u 19. veku. Kada radimo u 'džungli', moramo koristiti zakone džungle", naveo je britanski diplomata.
Kuperov pogled na svet je bio veoma uticajan za tokove evropske politike. Ali, sada se "džungla" povampirila i došla po svoje, u liku američkog predsednika Trampa, koji je konačno skinuo rukavice.
Revolucija haosa i obnova reda
Bilo je to u epohi haosa, koji je počeo još 1980-ih godina a koji je, najpre, zahvatio finansijsku sferu, potom uništio realnu ekonomiju, nacionalnu državu i politiku, kao i sferu svesti.
Neoliberalna revolucija nije bila samo ekonomska pojava. "U stvari, trebalo bi da govorimo o pravoj revoluciji haosa, čiji su tvorci došli do svojih granica, iza čega se nalazi praznina, ništavilo", konstatuje ruski istoričar Fursov.
"Revoluciji haosa možemo se suprotstaviti samo kroz obnovu reda", tvrdi Fursov, "a ona u sadašnjim uslovima mora biti samo revolucionarna".
Posle "revolucije haosa", sada prisustvujemo "obnovi reda", o čemu svedoči ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini. Nacionalne države postaju stvar prošlosti. Svi ovi procesi postali su uočljivi već tokom 2011, posle velike finansijske krize.
O tome, bez obzira na njihov konačni ishod, govori i početak pregovora između Rusije i SAD u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji. EU je, očekivano, ostavljena van igre.
"Spolja, ovo izgleda kao raspad globalnog sistema na blokove, koji podsećaju na imperijalne formacije, a pojedini analitičari su počeli da govore o oživljavanju imperija, poput Otomanskog carstva. Zapravo, trebalo bi da govorimo o imperijalnim formacijama, o nastanku nečeg novog, a ne o oživljavanju starog", zaključuje ruski istoričar.
Jedna od posledica ovih naglih promena je i slabljenje angloameričkog jedinstva, koga je 1890-ih proglasio južnoamerički magnat Sesil Rouds. Britanija za to nema ni demografske, a ni ekonomske pretpostavke, dok su SAD obuzete sopstvenim problemima.
Dobrodošli u "vrli novi svet". Svet multipolarnosti, u kome sve neće biti idealno, ali će, svakako, biti bolje od unipolarnosti, u kojoj je jedan suveren, SAD, diktirao kanibalska pravila igre.
