Tajna istorija nacističkog bataljona "Azov"

Nacistički simboli ovog pokreta nisu puka ikonografija, oni ne dele deci slatkiše, kao što to tvrdi "Glas Amerike". Mnogi pripadnici "Azova" su ubeđeni nacisti, ali su, u isto vreme, i "korisne budale" u rukama moćnika

Nema sumnje da ideologija ukrajinskog nacističkog bataljona "Azov" predstavlja samo "bizarni semiotički bućkuriš" u kome se mešaju izopačeni slovenski i germanski paganizam, satanizam i još koješta drugo. Ali, prema poznatom "Tviter" nalogu "Rašns vit atitjud", oni su i veoma prizemna organizacija, sa vrlo konkretnim vezama sa pojedinim ukrajinskim oligarsima, pripadnicima režima u Kijevu i inostranim obaveštajnim službama i, najzad, sa prilično izdašnim izvorima finansiranja.

"Azov" je s vremenom razvio i svoje pravo "poslovno carstvo", koje uključuje, između ostalog, objavljivanje podjednako bizarnih naslova, salone za tetoviranje i dilovanje droge.

Veze "Azova" pružaju se daleko na Zapad. U našem komšiluku, "Azov" ima odlične veze u Hrvatskoj, gde se naročito ističu pojedina imena (neo)ustaškog pokreta, poput "Hrvatskih suverenista" i Ruže Tomašić, poslanice u Evropskom parlamentu. Jedino je izvesno: bataljon "Azov" nije nikakva "patriotska organizacija mladih Ukrajinaca", koja "hrabro brani svoju zemlju od ruske agresije", a još manje "regularna vojna jedinica", kako se "azovci" često predstavljaju u Ukrajini i na Zapadu.

"Azov" je u međuvremenu prerastao u vrlo moćan i, možemo reći, prilično "uspešan" politički pokret, koji održava tesne veze sa organizovanim kriminalom i ekstremističkim desničarskim organizacijama rasejanim širom sveta. Počeci ovog pokreta vezuju se za bizarnu ličnost Andreja Bileckog, koja pripada polusvetu i dolazi iz kvaziintelektualnog i kriminalnog harkovskog miljea.

Banda Bileckog

Korene "Azova" treba tražiti u neonacističkoj fudbalskoj i huliganskoj sceni u Harkovu. Bilecki je bio zapažena figura ovog šarolikog "pokreta". Rodom iz Harkova, Bilecki se rano pridružio brojnim nacionalističkim ukrajinskim organizacijama, na primer, pokretu "Trizub" iz Lavova, a nešto kasnije je aktivno učestovao i u harkovskoj ćeliji Socijalno-nacionalne partije Ukrajine (danas partije "Svoboda").

Godine 2006. Bilecki je osnovao sopstvenu organizaciju "Patriote Ukrajine", nacionalističku ili nacističku organizaciju, koja se bavila uličnim nasiljem, pa čak i terorizmom. Takve nacističke ili paranacističke organizacije ne mogu da se uspinju bez moćnih pokrovitelja. Način delovanja i tehnologija uspona organizacije Bileckog u potpunosti odgovara tehnologiji uspona nacističkih organizacija iz 20-tih i 30-tih godina prošlog veka. Pokrovitelj Bileckog iz tog perioda bio je Arsen Avakov, jermensko-ukrajinski "preduzetnik" i političar.

U periodu od 2005. do 2010. godine, Avakov je bio gubernator Harkovske oblasti. Od tada datira veza organizacije Bileckog sa policijom u Harkovu. Banda Bileckog je tada, navodno, "pomagala policiji da patrolira ulicama u potrazi za ilegalnim imigrantima" i "borila se protiv ilegalnog poslovanja". Osim svojih "političkih aktivnosti", oni služe i kao izvršioci Avakovljevih "poslovnih poduhvata". U stvari, oni su bili "batinaši" u službi oligarha, koji su "zavodili red" među nezadovoljnicima. Politički kriminal, premlaćivanje nepoćudnih i sumnjivi "biznis" često idu ruku pod ruku. Zahvaljujući ovim "uslugama" kojima je pomagao imućnim, Bilecki je sebi i svojoj organizaciji obezbedio moćnu političku zaštitu.

"Mali crni ljudi iz Harkova"

Banda Bileckog se brzo izdiže iz harkovskog blata, zahvaljujući prevratu koji se dogodio 2014. u Kijevu.

Avakov je, ubrzo posle kijevskog "majdana", postao ministar unutrašnjih poslova Ukrajine. Plodna saradnja Avakova i Bileckog se nastavila. Ruski neonacista Sergej Korotkih, zvani Bocman, u to vreme postaje lični prijatelj sina Avakova. Bocman je, takođe, vodio zasebnu jedinicu bataljona "Azov", takozvane "Bocman bojs".

Godine 2011. Bilecki, kao i još nekoliko njegovih "drugova", uhapšeni su zbog pljačke. Prema drugim izvorima, zbog pokušaja ubistva. Početkom 2014. Avakov, tada ministar unutrašnjih poslova, oslobađa Bileckog i njegove saborce iz zatvora. Nešto pre toga, organizacija "Patriota Ukrajine" pridružila se majdanskim protestima i "Desnom sektoru".

Ljudi odani Bileckom i njegovom moćnom zaštitniku Avakovu učestvovali su i u sukobima koji su usledili 2014. nakon kijevskog državnog udara. Tada su bili poznati kao "mali crni ljudi iz Harkova" (što je trebalo da predstavlja pandan "malim zelenim ljudima" sa Krima). U to vreme, oni su snimali preteće video poruke upućene proruski nastrojenom stanovništvu i učestovali u brutalnom političkom nasilju.

U Odesi, 2. maja, učestvovali su u pokolju u Domu sindikata: u spaljivanju živih ljudi, koje su potom dokrajčivali motkama. Ljudi pod kontrolom Bileckog su tokom "ruskog proleća" napadali učesnike antimajdanskih protesta i odgovorni su za nestanak brojnih proruskih aktivista.

Bela rasa u krstaškom pohodu

Tada su, pod pokroviteljstvom Avakova, stvoreni "dobrovoljački bataljoni" - "Azov", "Ajdar", "Donbas", "Tornado" i "Dnjepar". "Azov" je prvobitno formiran kao "dobrovoljačka milicija", 5. maja 2014, a Bilecki postaje njegov prvi "vojni komandant". Ove, kao i mnoge druge formacije, uskoro su postale ozloglašene zbog svoje otvorene, sadističke brutalnosti prema (pro)ruskom stanovništvu u istočnoj Ukrajini.

Bilecki je tada izjavljivao da njegov pokret ima "istorijsku misiju da vodi bele rase sveta do konačnog krstaškog rata za njihov opstanak... krstaški rat protiv podljudi (Untermeschen), predvođenih od strane Semita".

"`Azov` se tada nije upuštao u prave bitke", tvrde „Rašns vit atitjud". "Jedina `bitka` `Azova` u ovom periodu dogodila se kada su ušli u Marijupolj, nakon što je Kremlj primorao donjecku miliciju da se povuče iz grada. Smesta su počeli da pljačkaju, siluju, nasumično pucaju na civile, kidnapuju, muče i ubijaju proruske aktiviste, itd." Sa takvom "praksom" su nastavili i kasnije.

Inače, učešće "Azova" u ratu bilo je tada uglavnom simbolično. U mestima gde je bio smešten bataljon "Azov" (Širokino, Zolotoje, Mariupolj...) nije bilo borbi, ali to nije sprečilo da "Azov" postane poznat širom Ukrajine, uglavnom po svojim nedelima. Zajedno sa ukrajinskom obaveštajnom službom, oni su vodili i ukrajinski tajni zatvor u Marijupolju.

Država u državi

"Azov" se iz huliganske milicije za kratko vreme transformisao u vojnu formaciju, uz izdašno finansiranje ukrajinskih oligarha - ne samo Avakova, već i Kolomojskog i Ahmetova. "Patriote Ukrajine" prerastao je u "Nacionalni korpus", koji predstavlja političko krilo "Azova".

"Azov" je bio umešan i u mnoge sumnjive poslove, a Bilecki je postao član ukrajinske Rade (skupštine). Uz političku zaštitu, mafijaške veze i velikodušne, pretežno američke sponzore, "Azov" postaje prava "država u državi".

"Azov" je postao i "kritično središte u transnacionalnoj mreži nasilnih desničarskih ekstremista. Međunarodna sekretarka Nacionalnog korpusa Olena Semenjaka je organizovala brojne skupove i konferencije, i razvila veze sa ekstremno desničarskim grupama i partijama širom Evrope, uključujući Italiju i Nemačku."

"Azov" je povezan i sa neonacističkim "Nordijskim pokretom otpora" iz Norveške, ekstremno desničarskim "Sosijal bastionom" iz Francuske (koji je u međuvremenu zabranjen), kao i poljskim pokretom "Šturmovci", estonskom krajnje desničarskom partija EKRE i američkim neonacističkim pokretom "Rajs abov".

Marijupolj kao feudalni posed "Azova"

Bileckog, koji je počeo da gradi političku karijeru unutar "Nacionalnog korpusa", na mestu vođe vojnog krila "Azova" zamenio je Denis Prokopenko. On je široj javnosti postao poznat tek kada je odbio da se rukuje sa Zelenskim. Diplomirao je germansku filologiju na Kijevskom nacionalnom univerzitetu, a pre početka sukoba u Ukrajini 2014. godine bio je navijač Dinama iz Kijeva. Na Dan nezavisnosti Ukrajine, 24. avgusta 2019. godine, predsednik Vladimir Zelenski odlikovao je Prokopenka Ordenom Bogdana Hmeljnickog III stepena.

Marijupolj, grad u kome se do tada uglavnom govorilo ruski, "azovci" pretvaraju u sopstveni feudalni posed, naravno, ponovo uz podršku i nadzor ukrajinskih i američkih obaveštajnih službi. U ovom gradu bio je smešten štab i jedan puk "Azova". Nove jedinice osnivaju se u Harkovu i Dnjepropetrovsku.

Međutim, lideri i druge važne ličnosti pokreta koncentrisane su danas u Kijevu. Kada su štab puka i ogranak u Marijupolju uništeni, "Azov" je popunjen pristalicama iz sopstvene mobilizacione rezerve.

U Kijevu se potom formira prava "franšiza" ove opskurne organizacije. Ogranci u Harkovu, "Kraken" i "Frajkorps", odgovorni su za pogubljenja ruskih ratnih zarobljenika, koji su dokumentovani video snimcima. Političko krilo "Azova", "Nacionalni korpus" uspostavilo je uz pomoć "Krakena" pravu vojnu diktaturu u Harkovu.

I nacisti i korisne budale

"Azov" nije (samo) politička partija, ni vojna ili paravojna organizacija. "Azovske" civilne strukture  su se bavile, ili se i dalje bave, vojnom obukom, obrazovanjem dece, "dobrotvornim akcijama", izdavanjem morbidnih i rusofobskih publikacija, itd. Danas postoji pravo "poslovno carstvo" "Azova", koje ne zaobilaze ni kriminalne delatnosti. "Azov" je iznikao iz podzemlja i samo je pitanje kada će se u njega vratiti. Zapravo, "Azov" će postojati sve dok uživa moćnu zaštitu onih koji su ga i stvorili: moćnih oligarha, režima u Kijevu i, iznad svega, zapadnih, u prvom redu američkih obaveštajnih službi.

Uostalom, izveštaji koje je objavila Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) takođe povezuju bataljon "Azov" sa ratnim zločinima kao što su masovna pljačka, protivzakonito zatvaranje i mučenje. U ovim izveštajima dokumentovana je "masovna pljačka civilnih domova, kao i gađanje civilnih područja između septembra 2014. i februara 2015." "Čovek sa mentalnim invaliditetom bio je podvrgnut okrutnom postupanju, silovanju i drugim oblicima seksualnog nasilja od strane osam do 10 pripadnika bataljona `Azov` i `Donbas..." U izveštaju iz januara 2015. navodi se da je pristalica Donjecke Republike priveden i mučen strujom i vodom, čime je iznuđeno njegovo priznanje da je špijunirao za proruske militante.

Novinar Lev Golinkin piše za američki "Nejšn" da je "postmajdanska Ukrajina jedina nacija na svetu koja ima neonacističku formaciju u svojim oružanim snagama." Majkl Kolborn iz "Forin polisija" nazvao je "Azov" "opasnim ekstremističkim pokretom naklonjenim neonacistima sa globalnim ambicijama."

U junu 2015, kanadski ministar odbrane je izjavio da kanadske snage neće pružati obuku ili podršku bataljonu "Azov" zbog njihovih pronacističkih stavova. Predstavnički dom američkog Kongresa je 2018. takođe doneo odredbu kojom se blokira "svaka obuka pripadnika Azova od strane američkih snaga", navodeći njihove neonacističke veze.

Predstavnički dom je još ranije, između 2014. i 2017. godine, usvojio amandmane kojima se zabranjuje podrška "Azovu", ali su, zbog pritiska Pentagona, ovi amandmani "tiho ukinuti".

Nacistički simboli ovog pokreta nisu samo puka ikonografija. Logo "Azova" je "volfsangel", originalni simbol nacističke oklopne SS-divizije "Rajh". Oni ne dele deci slatkiše, kao što to tvrdi "Glas Amerike". Oni su doslovna i verna replika svog originala iz 30-tih i 40-tih godina prošlog stoleća: krvoločni, nemilosrdni i uvek spremni da se obračunaju sa slabijim od sebe.

Pripadnici "Azova" su ubeđeni nacisti, koji žele da "odbrane belu rasu" od "invazije azijskih hordi iz Rusije", Semita i ostalih "obojenih". Ali, oni su, u isto vreme, i "korisni idioti" u rukama moćnika i njihovih viših "poslovnih" i političkih interesa.