Svet
Berlin prekršio obećanje: Da li se Nemačka ponovo sprema za rat?
Obećanje Nemačke posle Drugog svetskog rata da "nikada više neće biti rata", pokazalo se sasvim suprotno, štaviše, povećan je vojni budžet, ukazuje predsednica Fonda dijaspora za maticu
Tek četvrti put u novijoj istoriji posle Drugog svetskog rata u Nemačkoj se održavaju vanredni parlamentarni izbori. Politički sistem, koji je bio sinonim za stabilnost i gde se na vlasti već decenijama smenjuju dve velike i dve nešto manje partije, uzdrman je krajem 2024. godine padom vlade Olafa Šolca.
U Nemačkoj će u nedelju, 23. februara 59,2 miliona građana sa pravom glasa, na prevremenim parlamentarnim izborima, moći da bira 630 poslanika u novom sazivu Bundestaga, a posredno i novog šefa savezne vlade.
Uz 59,2 miliona birača, koliko ih prema proceni saveza za statistiku Destatis ima u samoj Nemačkoj, pravo glasa ima i više od tri miliona nemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače, pišu nemački mediji.
"Mislim da će AfD dobiti mnogo više glasova nego na prošlim izborima. Međutim, neće biti dovoljno i neće dobiti najveći broj glasova. Problem je što niko ne želi, bar u predizbornoj kampanji, da uđe u koaliciju. Tako da je situacija vrlo kompleksna. Ali zabrinjavajuće su i mnoge druge stvari: promene u društvu, militarizacija svih društvenih segmenata čak i zdravstva, prosvete", kaže za RT Balkan predsednica Fonda dijaspora za maticu i idejni tvorac i producent filma "Gernika 2" dr Ljiljana Verner, koja se nedavno iz Berlina vratila u Beograd.
Ona ističe da su se obećanja Nemačke posle Drugog svetskog rata da "nikada više neće biti rata", pokazala sasvim suprotno, šta više povećan je vojni budžet, čak i javno ministar i Ministarstvo odbrane planiraju pohod u rat.
Vernerova naglašava da je prisutna neverovatna rusofobija i ono što je najgore nisu pošteđeni ni najveći ruski umetnici, baletani, dirigenti, koji su radili u Nemačkoj.
"Najtragičnije je što su instalirani instituti za denucijaciju - biroi gde građani mogu anonimno da prijavljuju druge građane koji imaju drugačije mišljenje nego što je mejnstrim. Kada se čita knjiga Miloša Crnjanskog "Iris Berlina", ta antologija predratne Nemačke 1933. godine i sada je zapanjujuća i zabrinjavajuća", ukazuje naša sagovornica.
Ističe da "u Nemačkoj ima sve više socijalnih slučajeva, a obećanje da će radnici, koji žive više od 30 ili 40 godina u tom društvu, se integrisati ne odgovara toj činjenici, jer mnogi čak nemaju pravo glasa na komunalnom nivou, tamo gde se odlučuje o važnim društvenim promenama".
Nemačko društvo više nije sigurno
Vernerova dodaje da Nemačka dozvoljava da egzistiraju paralelna društva, te da nemačko društvo više nije sigurno.
"Imate porast kriminala, homocida, femicida, masovnog silovanja i to se sve toleriše. Građani Nemačke su jako zabrinuti, i ono što je fenomen jeste to što se iako predizbornoj kampanji kaže da je AfD jedna nacistička partija, to nije tako jer sve više migranata glasa za AfD. Oni ne veruju ovom drugom narativu i vide da je nešto veštački, te upravo stoje iza programa AfD-a, nego tih takozvanih narodnih partija", navodi ona.
Vernerova podseća da su u Nemačkoj uvek postojale dve takozvane narodne partije - Socijaldemokratska partija i hrišćansko-demokratska partija.
Hrišćansko-demokratska partija, nastavlja Vernerova, se oslanjala na instituciju crkve, a demokrate na sindikate, a upravo su ti sindikati u Nemačkoj izgubili uticaj koji su imali ranije - sve je manji broj članova, rascepkanost, a isto tako i spremnost funkcionera sindikata da sarađuju sa predstavnicima kompanija.
"Isto tako u katoličkoj crkvi imamo sve veći broj skandala, te je i sve manji broj vernika. Postoji kriza institucija - crkve i sindikata. To je problem, jer nema više takozvanih narodnih partija i tu ulogu sad preuzima AfD, koja je suverenistička", ocenjuje ona.
Naša sagovornica ukazuje da je prisutna i velika recesija, te i da se sve više ukidaju socijalni programi.
"Vrlo je komplikovana i teška situacija. Nemačka policija je izgubila kontrolu nad velikim brojem delova gradova, naročito u Berlinu, Minhenu, Dizeldorfu i ostalim velikim metropolama. Plaše se da idu tamo zbog velikog kriminala. Zbog medijske propagande, stalno vlada egzistencijalna anksioznost, a svi odlično znaju šta znači kada su ljudi anksiozni za racionalno odlučivanje, opredeljivanje", zaključila je Vernerova.
Na izborima se za funkciju kancelara takmiči pet stranačkih kandidata, iako formalno šefa vlade tek posle izbora bira novi saziv Bundestaga.
Već i sama Šolcova vlada bila je istorijska - posle pola veka, u njoj su se našle tri stranke, umesto tradicionalne dve – socijaldemokrate, zeleni i liberali.
Iako su razlozi za pad vlade bili pre svega na čemu će se u državi štedeti, a gde će se trošiti, predizborna kampanja bila je potpuno drugačija.
Tema izbeglica u Nemačkoj, kontrolisanih i nekontrolisanih migracija, pa i straha od stranaca, nadmašila je sve ostale.
