To što je Ukrajina u sukobu sa Rusijom ne znači da neće morati da iskoreni korupciju i sredi pravosuđe kako bi se približila EU, piše "Politiko".
Kako ocenjuje američki portal, napredak Ukrajine, kada je u pitanju problem vladavine prava, brži je nego što se očekivalo, ali ta država je nakon dva koraka napred napravila i jedan (veoma zabrinjavajući) korak unazad.
Za ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji insistira da je budućnost njegove zemlje unutar EU, važno je da zadrži trenutni zamah, budući da se pojedine članice protive pridruživanju Ukrajine, podseća "Politiko".
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u maju da je Kijev "po svoj prilici decenijama daleko" od članstva u EU, a zapadnoevropske zemlje izražavaju stalnu zabrinutost zbog nesigurnosti, korupcije i cene obnove razrušene države.
Kao pozitivne promene u ukrajinskom pravosuđu portal navodi imenovanje novog glavnog tužioca i ukidanje kijevskog Upravnog okružnog suda, najkorumpiranijeg suda u Ukrajini.
Sa druge strane, međutim, sada raste zabrinutost zbog ukrajinskog Ustavnog suda koji ima moć da poništiti odluke vlade.
Nova reforma ovog suda preti da dozvoli političko mešanje u izbor sudija, što bi moglo da predstavlja veliku prepreku za članstvo Ukrajine u EU, ističe "Politiko".
Na ovaj problem već su upozorile i Evropska i Venecijanska komisija.
Zelenski je bio primoran da zatvori kijevski Upravni sud još u decembru 2021. godine, nakon što je američki Stejt department predsedniku ozloglašenog suda Pavlu Vovku uveo sankcije zbog traženja mita u zamenu za mešanje u sudske i druge javne procese.
Vovkova smena je takođe bila plod intenzivnog pritiska ukrajinskih grupa civilnog društva, koje su razotkrile zločine suda, kao i zahteva antikorupcijskih organizacija.
Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) je 2020. godine objavio takozvane "Vovkove trake", audio zapise koji su otkrili veliki broj lažnih tužbi, nezakonitih presuda i pritisaka koje je Vovk vršio na sudije i službena lica.
Istog dana kada je Ukrajina ukinula problematični Upravni sud, napravila je i ogroman pogrešan korak u reformi najvažnijeg Ustavnog suda.
Ukrajinski parlament je 13. decembra izglasao zakon o reformi Ustavnog suda koja može da dozvoli političko mešanje u izbor sudija.
Novim postupkom je predviđeno formiranje savetodavne grupe od tri državna službenika i tri nezavisna stručnjaka koji bi birali kandidate prostom većinom glasova.
Pritom, odluka ove grupe nije konačna, što omogućava da se kandidati koji nisu prošli procenu i dalje kandiduju za mesta u Ustavnom sudu.
Venecijanska komisija je 19. decembra preporučila izmenu novog zakona i uvođenje sedmog člana u savetodavnu grupu kako bi nezavisni eksperti prilikom izbora dali odlučujući glas.
Takođe je preporučila da odluke savetodavne grupe budu obavezujuće, čime bi se sprečila da kandidati sa negativnim ocenama da postanu sudije Ustavnog suda.
Zelenski je, ipak, ignorisao preporuke Venecijanske komisije i potpisao zakon.
"Glasanje prostom većinom znači da će nezavisnim stručnjacima biti potrebni glasovi političara koje je imenovala vlada. Sa ovakvim pravilima, savetodavna grupa neće moći da progura nezavisne kandidate", rekao je Mihail Žernakov, predsednik upravnog odbora fondacije "Dejure", nevladine organizacije fokusirane na pravnu reformu.
Grupe ukrajinskog civilnog društva pozvale su međunarodne partnere da nastave sa pritiskom u vezi sa reformom Ustavnog suda. Ipak, upozorava Žernakov, zbog sukoba Rusije i Ukrajine strani partneri sada izbegavaju javne kritike Kijeva kako ne bi "igrali na ruku" Rusiji ili kritičarima Kijeva u EU.
"Zbog zaslužene popularnosti Zelenskog, međunarodni partneri ne kritikuju Ukrajinu tako oštro kao ranije, jer ne žele da ga na bilo koji način potkopaju tokom aktivnog rata. Ipak, mora da postoji crvena linija", rekao je Žernakov.
Evropska komisija je 23. decembra donela konačnu odluku. Ana Pisonero, portparolka EK, naglasila je da Komisija očekuje da ukrajinske vlasti u potpunosti ispune preporuke Venecijanske komisije.
"Ovo je preveliki rizik. Ustavni sud je jedina institucija u Ukrajini koja ograničava političku moć u zemlji. I upravo zato što ga ne kontroliše vlada, on može da kontroliše vladu", rekao je Žernakov.
Ukrajinski Ustavni sud je, podseća "Politiko", 2020. godine izazvao veliku krizu kada je određene delove zakona Ukrajine proglasio neustavnim.
Tom odlukom ukinut je javni pristup elektronskom prijavljivanju imovine, kao i krivična kazna za laž u elektronskim prijavama, čime je više od hiljadu zvaničnika izbeglo kaznu za laganje o imovini.
"Te promene su praktično paralisale borbu protiv korupcije u Ukrajini", izvestila je Nacionalna agencija za prevenciju korupcije.
Odluku suda kritikovala je Venecijanska komisija i osudilo međunarodno društvo.
Na pitanje zašto je Zelenski sada potpisao tako kontroverzan zakon, Žernakov je rekao da iako vlada Ukrajine nastoji da približi Ukrajinu EU, još uvek ima ljudi u kabinetu predsednika koji se opiru promenama.