Umiruća transatlantska alijansa: EU kao inkarnacija modernog Frankenštajna

Posle Drugog svetskog rata 1945. godine Sjedinjene Američke Države su same sebe proglasile pobednikom. Zapravo, pravi pobednik u Drugom svetskom ratu bio je Sovjetski Savez/Rusija, koja je ovu pobedu platila milionskim žrtvama.

Upravo tada, posle Drugog svetskog rata, SAD su stvorile agresivni vojni savez – NATO.

Od trenutka stvaranja 1949. godine, NATO je počeo sa politikom terora prema onom što se nazivalo "ostatkom sveta". Sovjetski Savez se tada suprotstavljao unipolarnom svetskom poretku Zapada. Tada smo već imali "dva sveta", primećuje ruski pisac Aleksandar Solženjicin; prvi, zapadni i kapitalistički, i drugi, socijalistički.

Uskoro se pojavio i "Treći svet" – svet "nesvrstanosti", koji je, sa polovičnim uspehom, pokušavao da se odupre zapadnim kolonijalizmu.

Danas je to rezultiralo multipolarnošću grupe BRIKS, piše geopolitičar Muhamed Lamine Kaba na sajtu "Nju istern autluk".

Naš izbor

Sudbina "prve postmoderne imperije": Evropska unija u slobodnom padu

Početkom 90-ih, tačnije 7. februara 1992, proglašena je Evropska unija. "Tada je za mene ovaj grad bio povezan sa najvećim eksperimentom u istoriji kontinenta", napisao je za "Dojče vele" novinar Dragoslav Dedović i dodao: "EU je, po ugovoru iz Mastrihta, trebalo da postane entitet sa sopstvenim novcem, bez sopstvene vojske, sa sopstvenim parlamentom, bez predsednika."

Lepa utopija, nastala iz pepela i krvi Prvog i Drugog svetskog rata, koja je trebalo da obezbedi da se evropski bratoubilački ratovi nikad više ne ponove.

Veštački monstrum, robot, kreatura Frankenštajna

U stvari, koncept "ujedinjene Evrope" je američka zamisao.

"Otac EU" i njen "glavni arhitekta" bio bio Francuz Žan Mone, koji je tokom rata boravio u SAD, kao "opunomoćenik Vinstona Čerčila" i jedan iz kruga "privatnih savetnika" američkog predsednika Ruzvelta.

Godine 1943. on je pisao: "Neće biti mira u Evropi ako se države budu obnovile na bazi nacionalnog suvereniteta. Evropske države se moraju povezati u federaciju."

Mone je bio anglosaksonski agent, koji se suprotstavljao generalu De Golu i njegovoj ideji saveza suverenih naroda Evrope, koja bi se protezala "od Atlantika do Urala".

U stvarnosti, Vašingtonu nije bila potrebna snažna Evropa, već samo slaba i potčinjena Evropa, kao produžetak SAD na evropskom tlu i instrument okupacije. Kakav "otac", takvi su i rezultati. Rezultat Moneovih napora je neka vrsta "multinacionalne imperije, sa vladom sastavljenom od apatrida, po meri tehnokratije".

Odnosno, prema rečima generala De Gola: "To je nadnacionalna vlada, formirana tajnim ortaklukom, koja nema ni demokratske osnove, a ni demokratsku odgovornost."

Uzgred, sam De Gol je 1953. svog protivnika Monea opisao sledećim rečima: "Veštački monstrum, robot, kreatura Frankenštajna."

Amerikanci su stvorili EU i u svakom trenutku mogu da je razbiju. To je poznato i novom/starom predsedniku SAD Donaldu Trampu. Danas je na čelu Evropske komisije izvesna nemačka frau – Ursula fon der Lajen, kao nova "inkarnacija Frankenštajna", koja radi svoje privatne poslove, poput sklapanja sumnjivih ugovora sa američkim farmaceutskim kućama, poput "Fajzera".

Ova afera, kao ni one dok je Fon der Lajenova bila na čelu nemačkog ministarstva odbrane, nikad nije dobila sudski epilog. 

Saradnike Ursule fon der Lajen je evropski ombudsman Emili O'Rejli uporedila sa "moćnim konsiljerima", koristeći terminologiju iz čuvenog filma "Kum" Frensisa Forda Kopole.

Manično-depresivna psihoza lidera EU

Zapravo, kako primećuje afrički geopolitičar, "odnos između EU i SAD je uvek bio zasnovan na legitimizaciji neokolonijalizma i na manipulaciji međunarodnim institucijama".

Na međunarodnoj sceni, nastavlja Kaba, ova dva aktera su "delili ekonomske i političke veze, zasnovane na eksploataciji potlačenih naroda Afrike, Azije i Latinske Amerike".

Međutim, sada su Evropljani preplašeni zbog besa Trampove Amerike. A to, dodaje afrički geopolitičar, liči na "moderno ropstvo".

Kako je na sajtu "Geopolitika" primetio ruski mislilac Aleksandar Dugin, "evropski globalisti sada doživljavaju manično-depresivnu psihozu, paniku, agoniju". Oni, jednostavno, ne znaju šta da rade.

Taj strah nije bez osnova.

"Dok je multipolarnost u snažnom uzletu, evropski lideri moraju da odluče između unipolarnog svetskog poretka ili integracije u novi multipolarni svetski poredak, u kome su navikli da se rukovode spoljnom politikom SAD", dodaje Kaba.

Naš izbor

Da li je Evropa na pragu konzervativne revolucije: Početak velike evropske pobune

O panici koja je zavladala unutar EU svedoče i suze predsednika Minhenske bezbednosne konferencije Kristofa Hojzgena. Snimak Hojzgena, koji je nije mogao da dovrši svoj govor, već je briznuo u plač, obišao je čitav svet.

Kako tvrdi uticajni ruski istoričar i filozof, direktor Instituta za strateške analize Andrej Fursov, na stranicama časopisa "Zavtra", više nije ni važno kako će izgledati konačni pad EU: "Sada je jasno je da će Evropa, koja je nastala nakon razaranja Sovjetskog Saveza, postati prošlost."

O razmerama evropske panike svedoči i izjava anonimnog evropskog diplomate, data "Politiku": "Sada imamo savez između ruskog predsednika, koji želi da uništi Evropu, i američkog predsednika koji, takođe, želi da uništi Evropu", uz zaključak: "Transatlantski savez je mrtav."

Umiruća transatlantska alijansa

Zašto evropski lideri gledaju na sukob sa SAD kao na "samoubistvo Evrope", pita se Kaba.

Naš izbor

Strategija umiruće imperije: U SAD se već vodi građanski rat, u kome se, još, ne puca

"Ta vremena, u kojima se SAD imale ključan uticaj na globalne procese, zauvek su prošla", dodaje afrički geopolitičar, uz opasku: "Novi centri moći, u okviru BRIKS-a, potkopavaju bastione američke i zapadne hegemonije."

Drugim rečima, Evropljani moraju da odrastu, odnosno da shvate da oni nisu jedini na planeti.

"U tom kontekstu, održavanje umiruće transatlantske alijanse postaje smrtonosno za strateške interese i bezbednost Evrope", dodaje Kaba. I evropske zemlje moraju da shvate da žive u dinamičnom geopolitičkom okruženju, koje se neprestano menja.

Umirući savez NATO unipolarnosti više nikoga ne može da odvrati od multipolarne alijanse koja se stvara putem BRIKS-a.

"Svet nastavlja da se kreće ka multipolarnosti, sa ili bez zapadne manjine", zaključuje Kaba.