Smrtonosna ledena oluja otkrila probleme američkog energetskog sistema
Ledeni talas koji je okovao veći deo Sjedinjenih Država proteklih dana, izazvao je smrt desetina ljudi i privremeno gurnuo milione Amerikanaca u mrak. SAD su, ipak, za dlaku izbegle još goru nesreću jer su prirodni gas i snabdevanje električnom energijom zakazali u nekoliko država, pokazujući koliko je električna mreža Amerike postala ranjiva na potpunu katastrofu.
Za razliku od smrtonosne zimske oluje koja je pogodila Teksas, srednji zapad i severoistok SAD su naviknuti na hladnoću i trebalo bi da budu pripremljeni na ovakve situacije. Činjenica da nisu bili naglašava nedostatke sistema koji se suočava sa ograničenim zalihama prirodnog gasa i nepredvidljivom solarnom i energijom vetra, piše "Blumberg".
"Ovi hladni frontovi otkrivaju krhkost naših energetskih sistema", rekao je Majkl Veber, profesor energetskih resursa na Univerzitetu Teksas u Ostinu. "Iako je varijabilnost vetra i sunca dobro poznata i o njoj se mnogo raspravlja, ovaj ledeni talas takođe pokazuje slabost gasnog sistema."
Zalihe prirodnog gasa, primarnog goriva za grejanje i proizvodnju električne energije u zemlji, pale su na najniži nivo u poslednjih desetak godina jer su se bušotine zamrzle, a cevovodi otkazali, što je dovelo do vrtoglavog rasta cena. Najveća elektroenergetska mreža u SAD bila je na ivici da uvede restrikcije, dok je nekim potrošačima u najmanje 24 države struja nestala barem nakratko. U Bafalu u Njujorku u ledenoj oluji stradalo je najmanje 27 osoba.
Sama veličina i razmere oluje koja je obuhvatila više država, kao i temperature do minus 50 stepeni Celzijusa žestoko su opteretile elektroenergetske mreže koje nisu bile u mogućnosti da se oslone na susedne sisteme i povećaju snabdevanje. To, upozoravaju analitičari, je vrsta događaja koja bi mogla da postane sve češća u budućnosti.
Proizvodnja prirodnog gasa u SAD je 23. decembra pretrpela najveći jednodnevni pad u poslednjih više od decenije, kada je oko 10 odsto zaliha nestalo zbog zamrzavanja bušotina. Proizvodnja je u subotu bila samo 84,2 milijarde kubnih stopa, što je pad od 16 odsto u odnosu na tipične nivoe.
To znači da su se dobavljači u velikoj meri oslanjali na zalihe gasa koji se čuvaju u slanim pećinama i podzemnim rezervoarima kako bi išli u korak sa potražnjom, koja se u petak popela na čak 144 milijarde kubnih stopa.
Većina gubitka proizvodnje zabeležena je u basenu severoistočnih Apalača, gde su zalihe pale na najniži nivo od 2018.
Problemi su pogoršani mehaničkim problemima na infrastrukturi cevovoda, uključujući kompresorsku stanicu u Ohaju, dok su "Uprava doline Tenesija" koja je snabdevač električnom energijom nekoliko južnih država, i "Djuk enerdži" bili primorani da pribegnu restrikcijama struje radi uštede energije.
U petak su se fizičke isporuke gasa u čvorištu koje snabdeva Karolinu i Virdžiniju prodavale po ceni od 60 dolara za milion britanskih termalnih jedinica, što je skoro 650 odsto više u odnosu na samo dva dana ranije. Do subote je gas premašio 100 dolara u Vašingtonu i delovima Nove Engleske.
"PiDžejEm internešnel", najveći američki mrežni operater sa linijama koje se protežu od Ilinoisa do Nju Džersija, proglasio je retku vanrednu situaciju na Badnje veče, zahtevajući od svojih 65 miliona korisnika da smanje potrošnju, istovremeno upozoravajući na mogućnost rotirajućih prekida. Mreža je takođe apelovala na domaćinstva da tokom vikenda štede struju. U Teksasu, Odeljenje za energetiku odobrilo je hitnu meru kako bi omogućili elektranama da nastave da rade bez kršenja ograničenja emisije.
Ovo je treća zima zaredom u kojoj je ledeni talas doveo do pada proizvodnje prirodnog gasa za najmanje 8 milijardi kubnih stopa dnevno, naglašavajući povećanu učestalost oluja koje ometaju proizvodnju.