Mir između Rusije i Ukrajine treba da se postigne insistiranjem na mirovnim pregovorima uz posredstvo međunarodne zajednice, a najvažnije je da i Moskva i Kijev pokažu iskrenost kada je reč o želji za okončanjem sukoba, piše "Global tajms".
Međutim, navodi list blizak Komunističkoj partiji Kine, trenutna situacija je takva da ne postoji konsenzus dveju strana o tome kako bi mir trebalo da izgleda, što umanjuje nade da će doći do prekida vatre.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je za AP da Kijev namerava da održi mirovni samit do kraja februara, tačno godinu dana nakon početka rusko-ukrajinskog rata. Prema njegovim rečima, poželjno bi bilo da se samit održi u Ujedinjenim nacijama sa generalnim sekretarom Antonijom Guterešom kao posrednikom.
"Malo je verovatno da će se takav samit organizovati, a kamoli da će on istinski promovisati prekid vatre između Rusije i Ukrajine", ističe "Global tajms".
Saradnik Kineske akademije društvenih nauka Žang Hong navodi da je jedan od glavnih razloga zašto dve strane ne mogu da reše krizu taj što su njihovi stavovi o tome kako bi trebalo da izgleda mirovno rešenje isuviše razlikuju.
"Rusija želi mir kojim bi se održao status kvo, dok Ukrajina želi mir kojim bi se situacija vratila na predratno stanje", dodaje Hong.
Pored toga, Kuleba je poručio da je, pre bilo kakvih direktnih mirovnih pregovora sa Moskvom, neophodno Rusiji suditi pred tribunalom za ratne zločine.
Međutim, stručnjaci smatraju da je to nerealna ideja jer ne postoji šansa da će Kremlj prihvatiti takav uslov. Moskva je već jasno stavila do znanja da je zahtev da se ruske trupe povuku iz Ukrajine "neprihvatljiv".
Samitu koji promoviše mir moraju da prisustvuju sve strane koje su uključene u sukob, bilo da je reč o SAD, Rusiji ili Kini, ali, napominje kineski list, taj samit će očigledno biti javno suđenje Rusiji u međunarodnoj areni koji bi mogao da dovede do dalje izolacije te zemlje.
Ukrajina se od početka sukoba nadala da će na Rusiju uticati pritisak međunarodne zajednice, ali lažna nada koju Zapad daje Kijevu može samo da pogorša političke tenzije i pojača mržnju između dve sukobljene strane, ističe list.
Putovanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u SAD dokazuje da će Ukrajina nastaviti da dobija podršku Zapada, posebno SAD. Obećanja koja je američki predsednik Džo Bajden dao Zelenskom takođe predstavljaju efikasan podsticaj Kijevu.
Kao rezultat toga, u Kijevu su sada uvereni da mogu da intenziviraju svoje poteze protiv Rusije, što uključuje i Kulebin poziv da Rusija bude izbačena iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Tokom intervjua za AP, šef ukrajinske diplomatije je istakao da će Kijev učiniti sve što može da rat dobije naredne godine.
"To je skoro nemoguće", tvrdi Hong jer, kako navodi, Rusija je i dalje jaka vojna sila, a ograničena podrška Zapada Ukrajini može samo da održi njenu trenutnu poziciju na bojnom polju, ali ne i da joj obezbedi pobedu u ratu.
SAD na sve načine podržavaju Ukrajinu da nastavi suokb sa Rusijom i Vašington se sada nada da će iskoristiti rat da u potpunosti sruši Moskvu i njen moralni položaj na međunarodnoj sceni.
Ipak, diplomatija je i dalje najracionalnija i najrealnija opcija za postizanje mira, a ključ je u rukama Zapada, posebno SAD, piše "Global tajms" i dodaje da zapadne zemlje treba da pomognu da se situacija smiri, kao i da promovišu racionalnost, a ne da raspiruju vatru.
Na nedavno održanoj Godišnjoj konferenciji "Global tajmsa" nekoliko naučnika se složilo da Zapad treba da igra konstruktivniju ulogu u mirnom rešavanju ukrajinske krize.
Vang Jivej, direktor Instituta za međunarodne poslove na Univerzitetu Renmin, istakao je da je Vašingtonu potreban ovakav sukob koji će dovesti do restruktuiranja globalnog lanca snabdevanja, što je inače dugotrajan proces.
"Kada će se rat Rusije i Ukrajine završiti zavisi od toga koliko daleko će SAD otići u procesu restrukturiranja globalnog lanca snabdevanja i industrijskog lanca kroz ovaj sukob", zaključio je Jivej.