Izrael je prekinuo humanitarne isporuke Gazi u pokušaju da izvrši pritisak na Hamas da prihvati promenu sporazuma o prekidu vatre, kako bi se omogućilo oslobađanje talaca bez povlačenja izraelskih trupa.
Kancelarija premijera Benjamina Netanjahua saopštila je da nameće blokadu Gaze jer Hamas neće prihvatiti plan za koji tvrde da ga je izneo specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof – da se produži prva faza primirja i nastavi sa oslobađanjem talaca, kao i da se odloži druga faza, koja je predviđala povlačenje Izraela iz Gaze.
"Sa završetkom prve faze sporazuma o taocima i u svetlu Hamasovog odbijanja da prihvati Vitkofov okvir za nastavak pregovora – na šta je Izrael pristao – premijer Netanjahu je odlučio da će od jutros prestati svaki ulazak robe i zaliha u Pojas Gaze. Izrael neće dozvoliti prekid vatre bez oslobađanja naših talaca", navodi se u saopštenju. "Ako Hamas nastavi sa odbijanjem, biće daljih posledica."
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je da se "humanitarna pomoć odmah vrati u Gazu".
SAD nisu potvrdile postojanje takozvanog "Vitkofovog plana", a Hamas je obustavljanje pomoći nazvao "ratnim zločinom" i kršenjem sporazuma o prekidu vatre. Navode da je Netanjahuova "odluka da suspenduje humanitarnu pomoć jeftina ucena, ratni zločin i eklatantan državni udar protiv sporazuma" o primirju.
Hamas je saopštio da je posvećen prvobitno dogovorenom prekidu vatre koji je trebalo da pređe u drugu fazu, sa pregovorima koji imaju za cilj trajni prekid rata, i odbacio je ideju o privremenom produženju primirja od 42 dana.
Tokom 15 meseci rata, Netanjahuova vlada je više puta negirala tvrdnje humanitarnih agencija da blokira humanitarne isporuke, okrivljujući za veoma ograničen protok druge faktore. Pre prekida vatre, zvaničnici UN su upozoravali da je glad u Gazi neminovna. U šest nedelja prve faze primirja, isporuke su se vratile na predratni nivo od oko 600 kamiona dnevno, uglavnom sa hranom.
Zvaničnici pomoći rekli su da čak i uz obnavljanje isporuke hrane, nedostatak vode za piće, skoro potpuno uništenje bolnica i klinika u Gazi, nedostatak skloništa usred zime i nakupljanje kanalizacionog otpada među ruševinama mogu biti smrtonosni za preživelu populaciju enklave.
Netanjahu je svoju najavu, za koju njegova kancelarija tvrdi da ima podršku SAD, objavio nakon kraha pregovora u Kairu organizovanih kako bi se održalo primirje čija se prva faza približava kraju.
Izraelci sada traže da se prva faza produži do Ramazana i Pashe, koji se završavaju 20. aprila, tokom kojih će polovina živih talaca i polovina tela poginulih biti "puštena na slobodu".
Po završetku tog privremenog produženja, "ako se postigne sporazum o trajnom prekidu vatre, preostali živi i preminuli taoci će biti oslobođeni".
Prva faza primirja je uglavnom uključivala oslobađanje izraelskih talaca u zamenu za Palestince držane u izraelskim zatvorima, povećanje isporuka pomoći i povlačenje izraelskih trupa sa nekih pozicija. Druga faza zahteva potpuno povlačenje Izraela i trajniji prekid neprijateljstava.
Egipatsko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Izrael da koristi gladovanje kao "oružje protiv palestinskog naroda", komentari koje je ponovio Katar koji je rekao da "snažno osuđuje" odluku Izraela. Saudijska Arabija je takođe osudila blokadu pomoći, a Jordan je rekao da akcija Izraela "preti da ponovo zapali" borbe u Gazi.
Evropska unija je osudila, kako je nazvala, Hamasovo odbijanje da prihvati produženje prve faze i pozvala na "brzi nastavak pregovora o drugoj fazi primirja".
Izraelsko povlačenje iz enklave bi prvo podrazumevalo povlačenje sa koridora Filadelfija duž južne granice Gaze sa Egiptom, ali bi takvo povlačenje moglo da izazove kolaps Netanjahuove desničarske koalicije, što bi zauzvrat dovelo do novih izbora, na kojima bi njegova politička budućnost bila neizvesna, objašnjava "Gardijan".
Izraelski politički analitičari sugerišu da je Netanjahu pristao na prekid vatre pod pritiskom Donalda Trampa, uveren da sporazum nikada neće doći do druge faze. Od početka primirja, sprečio je izraelske pregovarače da razgovaraju o drugoj fazi. Vitkof je, međutim, insistirao da se sprovede druga faza sporazuma o prekidu vatre, kako bi se osiguralo oslobađanje preostalih 59 talaca, od kojih se samo 25 smatra da je još živo. Većina Izraelaca takođe želi da vlada bude prioritet oslobađanja talaca, ali tom stavu se protivi izraelska krajnja desnica, bez koje koalicija ne bi mogla da ostane na vlasti. Desničarske stranke tvrde da bi prioritet Izraela trebalo da bude uništenje Hamasa.
Ne postoji dogovor o tome ko bi trebalo da upravlja Gazom kada se postigne trajni prekid rata. Tramp je izazvao zbunjenost početkom februara šokantnom sugestijom da bi SAD trebalo da "preuzmu" Gazu, koja bi na neki način bila ispražnjena od svojih više od 2 miliona palestinskih stanovnika kako bi napravila mesto za "rivijeru Bliskog istoka".