Američke demokrate sebe predstavljaju kao stranku vrline, koristeći reči da prekriju svoju podršku ratnoj industriji paravanom moralnosti, piše američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Kris Hedžis.
Istorija je republikancima dodelila reputaciju "ratnih jastrebova", sukob u Ukrajini najskoriji je pokazatelj da tu ulogu sada igraju "plavi" (boja američke Demokratske stranke), dok se zaključak da oni to čine mnogo perfidnije nego njihovi politički protivnici može doneti na osnovu sledećeg Hedžisovog opisa: "Svi ratovi koje oni podržavaju su 'dobri' ratovi; svi njihovi neprijatelji, uključujući ruskog Vladimira Putina i kineskog Si Đinpinga, su otelovljenja zla."
"Onaj koji plati - bira pesmu"
Performans šefice Predstavničkog doma Nensi Pelosi i potpredsednice Kamale Haris, u kojem "blistaju" sa ukrajinskom zastavom u rukama iza Zelenskog dok ukrajinski predsednik od Kongresa traži još oružja za produžavanje sukoba sa rusijom koji Hedžis navodi samo je jedan slikovit primer demokratskog ratnog huškanja u tom sukobu.
Dok je "plava" stranka nekada imala izrazito antiratno krilo, autor podseća na sudbinu bojažljivog pisma u kome je trideset demokratskih poslanika pozvalo predsednika Džozefa Bajdena da pregovara sa svojim ruskim kolegom i koje je naknadno povučeno pod pritiskom ratobornih američkih medija i stranačkog vrha.
Povrh toga, Aleksandrija Okasio-Kortez bila je jedina potpisnica pisma (ali i jedini demokratski poslanik) koja je glasala protiv rekordnog vojnog budžeta za fiskalnu 2023. godinu, najvećeg posle Drugog svetskog rata.
Između ostalog, budžet podrazumeva 800 miliona dolara za pomoć Ukrajini u sferi osiguravanja bezbednosti i šest milijardi dolara za obuzdavanje Rusije u Evropi, 11,5 milijardi dolara za odbrambeno obuzdavanje u azijsko-pacifičkom regionu, a čak deset milijardi dolara za vojnu pomoć Tajvanu.
Sa druge strane, 29 republikanaca u Senatu se suprotstavilo budžetu, dok se "crvena" stranka takođe pokazala kao glavni protivnik kontinuiranog finansiranja kijevsog režima, uključujući tu 11 senatora i 57 predstavnika.
"Kada su demokrate odlučile da primaju korporativne donacije, granice između dve stranke su izbrisane", autor citira demokratskog političara Denisa Kusinića.
"U Vašingtonu, onaj koji plati sviraču bira pesmu", slikovito opisuje demokrata, dok Hedžis podseća da se lobisti ratne industrije sastaju sa članovima Kongresa pred svako glasasnje, te da političari zavise od velikodušnih donacija proizvođača oružja.
"Permanentna ratna ekonomija"
Hedžis koristi ovu kovanicu autora i profesora na Univerzitetu Kolumbija Simora Melmana kako bi opisao ekonomiju SAD, ukazavši da je vojna industrija najbitnija stavka za opstanak američke vlade, te da proizvođači oružja ostvaruju strmoglavi profit na račun dražve.
Autor podseća kako su "Rejteon tehnolodžisu", samo jednom od mnogih proizvođača oružja sa kojima vlada SAD sarađuje, u novembru dodeljeni ugovori u vrednosti od dve milijarde dolara, nakon što je ta kompanija u avgustu obezbedila ugovor u vrednosti od 190 miliona dolara za nadoknadu oružja koje je Bajdenova administracija poslala Ukrajini.
RT Balkan je već pisao kako američka vojna industrija nastoji da zaradi 230 milijardi dolara od zemalja EU, nakon što su one, prateći primer SAD, poslale znatnu količinu postojeće vojne opreme kijevskom režimu.
Ovakav tip "medveđe usluge" nije novitet u spoljnoj politici SAD. Hedžis navodi primer Izraela i Egipta koji su dobili desetine milijardi dolara od Vašingtona u proteklim decenijama, i zauzvrat su u obavezi da kupuju američko naoružanje.
"Američka javnost finansira istraživanje, razvoj i izradu sistema naoružanja i kupuje ih za strane vlade. Takav kružni sistem ismeva ideju ekonomije slobodnog tržišta. To oružje ubrzo postaje zastarelo i zamenjuju ga noviji, i obično skuplji, sistemi naoružanja. To je, u ekonomskom smislu, ćorsokak, i ne održava ništa sem same permanentne ratne ekonomije", piše Hedžis.
Tvrdnju da "permanentna ratna ekonomija" nije dobra ni za koga sem za proizvođače, potkrepljuje se činjenicom da su deonice kompanija "Lokid" i "Nortrop Gruman" porasle za više od 36 i 50 odsto tokom sukoba u Ukrajini, dok se većina drugih sektora bori sa negativnim posledicama krize.
"Ideali" demokrata prisutni od početka sukoba
Prema pisanju Krisa Hedžisa, može se zaključiti da je ratnohuškačka narav demokrata (ali i njihova tendencija da tu narav zaklone iza "progresivnog" i "pravednog" jezika) igrala ulogu u sukobu u Ukrajini od početka, još kada je bivši predsednik SAD Barak Obama u besedi o Ukrajini pasionirano govorio o "idealima" koji motivišu spoljnu politiku Zapada, i kako su ti ideali često "bili ugrožen od strane starijeg, tradicionalnog razumevanja moći."
"SAD su 2014. podržale državni udar u Ukrajini koji je uspostavio vladu koja je uključivala neonaciste i koja je antagonizirala Rusiju. Državni udar je doveo do građanskog rata kada su etnički Rusi u istočnoj Ukrajini, Donbasu, pokušali da se otcepe od zemlje, što je rezultovalo sa više od 14.000 mrtvih i skoro 150.000 raseljenih" pre početka vojne operacije, piše autor.
Sudbina "militarizovanog društva vođenog pohlepom"
Dok sukob u Ukrajini nastavlja da bude profitabilan za vojnu industriju SAD, sankcije nametnute Moskvi dovele su do strmoglave ekonomske i energetske krize u Evropi.
"Činjenica je da živimo u izrazito militarizovanom društvu vođenom pohlepom, željom za profitom, i ratovima koji su zbog toga stvoreni", upozorio je Kusinić Hedžisa.
Međutim, taj demokratski političar ukazuje autoru da ni negativne posledice po SAD nisu daleko.
"Prisilili smo Rusiju da se okrene Aziji, kao i Braziu, Indiji, Kini, Južnoj Africi i Saudijskoj Arabiji. Formira se ceo novi svet. Katalizator toga je pogrešna procena koja se desila u vezi sa Ukrajinom i pokušaj da se Ukrajina kontroliše 2014. godine, kojeg većina ljudi nije svesna", ukazuje američki demokrata.