Putin i Tramp na predstojećem sastanku neće razgovarati samo o Ukrajini. Radi se, zapravo, o stvaranju novog svetskog poretka. Izbor Donalda Trampa za predsednika je zapravo znak suštinskih promena u SAD.
O predstojećem sastanku Putina i Trampa već se govori kao o "novoj Jalti", ili "novom Rejkjaviku". Međutim, Gorbačov je na sastanku u Rejkjaviku izdao suverenitet Sovjetskog Saveza u korist Zapada, primećuje ruski geopolitičar Aleksandar Dugin na sajtu "Geopolitika".
Putin je neka vrsta anti-Gorbačova, dodaje Dugin, jer on neprekidno radi na jačanju ruskog suvereniteta.
Pregovori između Rusije i SAD su bili moguće još u decembru 2021, kada je Moskva nudila pregovore Vašingtonu, čime bi bio izbegnut dug i krvav rat u Ukrajini.
Nema sumnje da će rusko-američki razgovori biti i dugi i teški. S druge strane, imamo globalista, protivnike multipolarnog sveta, okupljene u Evropskoj uniji i u Briselu.
Oni još nisu uspeli da shvate o čemu se ovde radi.
Iznenađenja za "kraljicu Ursulu" i njenu šeficu diplomatije
O tome svedoči i izjava predstavnice EU za spoljne poslove Kaje Kalas, za koju su svi ovi događaji bili "iznenađujući" i "neočekivani".
Kako je saopštila je Kalasova, administracija predsednika SAD "neočekivano je promenila svoj stav u vezi sa rezolucijom o podršci Ukrajini u UN nakon kontakata sa ruskom stranom".
"Za nas je bilo neočekivano što su SAD iznenada promenile svoj stav. Ali, kada su se sastali sa Rusima, nešto se dogodilo, jer se njihovo ponašanje promenilo", izjavila je Kalasova za Si-Bi-Es.
Potom je otkazan i sastanak šefice evropske diplomatije Evropske unije Kaje Kalas i državnog sekretara SAD Marka Rubija u Vašingtonu, saopštio je u Briselu visoki zvaničnik EU.
Novi državni sekretar Rubio je inače krajem januara najzad priznao da se svet nepovratno promenio: "Nije normalno da svet ima samo jednu, unipolarnu silu, to je patološka pojava. To je proizvod kraja Hladnog rata, a sada smo u poziciji da se vratimo u multipolarnost sa nekoliko velikih sila u različitim delovima sveta."
Prva među onima koji kasno shvataju je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je, tokom pandemije kovida 19, zabranila članicama EU da kupuju ruske ili kineske vakcine, jer je već sklapala unosne ugovore sa američkim "Fajzerom". Takođe, na početku sukoba u Ukrajini Fon der Lajenova se, sledeći politiku administracije u Vašingtonu, prevođenu Džozefom Bajdenom, odlučila za sankcije Rusiji i za isporuke oružja Kijevu, što joj je donelo nadimak "kraljica Ursula".
Putin i Tramp su realisti u politici, a to je upravo ono što pregovore čini mogućim. Politika je "umetnost mogućeg". Kako ističe turski politikolog Mehmet Perinček na sajtu "Geopolitika", Tramp, za razliku od mnogih američkih političara, ima mnogo realniji pogled na svet: "Suočen sa snažnim otporom Kine i Rusije, Tramp je shvatio da SAD u ovim konfrontacijama ne treba dalje da iscrpljuju američke resurse."
Koje su prve posledice ove odluke?
Za početak, Trampova odluka je razgnevila evropske patuljke, zato što su ih i Rusija i SAD isključile iz pregovora o Ukrajini. "Presudan trenutak u tome, bio je telefonski razgovor između Putina i Trampa", dodaje Perinček.
Ubrzo nakon toga, usledio je govor američkog potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskoj konferenciji za bezbednost. Ovaj govor je, dodaje turski politikolog, bio programski: "Bio je to govor koji je u potpunosti usmeren protiv ratnohuškačke politike EU."
Evropljani su ga slušali u stanju šoka.
Neprijatelji Evrope su u samoj EU
Šta je, zapravo, rekao Vens Evropljanima u Minhenu?
Ključni deo iz njegovog govora je sledeći: "Neprijatelj Evrope nije Rusija ni Kina. Neprijatelji Evrope su u samoj EU."
Takođe, Vens je ukazao i na štete koje ratnohuškačke vlade nanose samoj Evropi. Nešto kasnije, Tramp je izjavio da rusku invaziju na EU ne smatra realnom pretnjom. Sve to, zaključuje turski politikolog, ukazuje na stvarnu promenu Trampove politike prema Rusiji i Kini. I EU, nekad poput Ukrajine najbliži saveznik Vašingtona, za SAD postaje neka vrsta toksičnog otpada.
U stvari, odbacivanje Zelenskog već je počelo. Ukrajina nikad neće postati članica NATO-a. Pitanje je da li će ovu krizu preživeti i sam NATO.
Tramp, za sada, zaključuje Perinček, nastavlja trgovinski rat sa Kinom, ali izgleda da će se uzdržati od upotrebe vojne sile i intenziviranje akcija preko Tajvana: "To pokazuje da SAD najzad prihvataju realnost postajanja različitih zemalja i postajanja polova u Evroaziji kao ravnopravnih sagovornika, koji oblikuju politiku u skladu sa potrebama multipolarnog sveta."
Drugim rečima, ne moraju svi da više obavezno slede politiku SAD.
Putin i Tramp će imati o čemu da razgovaraju u Rijadu. To nije samo pitanje okončanja rata u Ukrajini, dodaje turski politikolog: "Zapravo, reč je o stvaranju multipolarnog svetskog poretka, što su priznale i same SAD."
Konačno, zašto je kao mesto za pregovore izabran Rijad, a ne, recimo, Turska?
Zato što je Saudijska Arabija u poslednje vreme popravila odnose i sa Rusijom i sa Kinom, u komercijalnom i u vojnom smislu. Moskva Tursku, posebno posle akcija u Siriji, više ne doživljava ni kao neutralnu zemlju, još manje kao saveznika, jer se ona otvoreno svrstala na stranu Zapada.
Sastanak Putina i Trampa označiće početak procesa u kome će se razgovarati o novom globalnom poretku, zaključuje Perniček. Ali, iz procesa stvaranja novog svetskog poretka nije moguće isključiti zemlje poput Kine, Turske, Indije i Irana. Sastanak dvojice vođa, Rusije i SAD, označiće samo prvi korak.
Što se tiče Ukrajine, ona nema svoju volju i, sve dok je predstavlja Zelenski, biće isključena iz pregovora. Zahtev hunte u Kijevu, da i ona učestvuje u pregovorima je izraz očaja, dodaje turski politikolog. Isto se odnosi i na EU, koja je sada u panici.
Evropa je zapala u ozbiljnu sistemsku i političku krizu. Ipak, evropski lideri, i dalje insistiraju na svojoj pogrešnoj politici. Biće zanimljivo da gledamo dokle će istrajavati u svojim zabludama.