El Šara: Od zatvora Abu Graib i Al Kaide do lica "nove Sirije"

Kada se Ahmed el Šara zvanično proglasio za predsednika Sirije ove godine, to je bio vrhunac kampanje koja ga je odvela od zatvorskih ćelija Abu Graiba u Iraku do planina severozapadne Sirije.

Tokom godina, Šara je imao nekoliko alijasa i titula: komandant, šeik, brat. Do nedavno, sebe je nazivao El Fatih Abu Mohamed el Džolani, što je bilo njegovo ratno ime koje odražava poreklo njegove porodice kao i njegove ambicije (El Fatih znači "osvajač"). Islamistička pobunjenička grupa koju je vodio od 2011. godine, nekada članica Al Kaide, bila je poznata kao Nusra pre nego što se "modernizovala" i postala Hajat Tahrir el Šam (HTS), piše "Fajnenšel tajms" u obimnom članku o životnom putu El Šare.

Najveći deo protekle dve decenije Šara je radio relativno prikriven. Sirijske obaveštajne službe nisu bile sigurne koje mu je pravo ime sve do 2016. To je bila godina kada je Šara prvi put javno otkrio svoje lice. Do nedavno je dao samo jedan duži intervju koji se dotakao njegove prošlosti.

Ostatak se fokusirao gotovo isključivo na njegovu budućnost. Šara nije odgovorio na brojne zahteve FT-a za intervju, a nekolicina onih koji su uspeli da ga pitaju o njegovom poreklu, dobili su kratke ili namerno izbegavajuće odgovore.

Ahmed Šara rođen je u oktobru 1982. godine u Saudijskoj Arabiji, gde je proveo prvih sedam godina života. Poreklom iz Fika, okruga u sadašnjoj Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael, Šare su bili feudalni zemljoposednici koji su, prema porodičnom predanju, mogli da prate svoju lozu do proroka Muhameda. Šarin deda je bio poznati trgovac, koji je učestvovao u oružanoj pobuni protiv francuskih kolonijalnih snaga u južnoj Siriji.

Ahmed el Šara imenovan za predsednika Sirije, raspuštene sve vojne i bezbednosne agencije

Šarin otac, Husein, krenuo je njegovim stopama, protestujući zbog preuzimanja vlasti od strane partije Baas (čiji je vatreni pristalica bio otac donedavnog predsednika Sirije Bašara el Asada, Hafez), dok je još bio u srednjoj školi. Husein je bio zatvoren i na kraju prognan u Irak, gde je pohađao univerzitet. U vreme kada se vratio u Siriju nekoliko godina kasnije, izraelske snage su proterale porodicu iz Fika, što je primoralo Šare da žive skromnije.

Iako je bio protivnik dinastije Asad, Husein je shvatio da ako želi da ostane u Siriji mora da ublaži svoju javnu retoriku. FT navodi da je Husein Šara radio u državnoj službi u Siriji, a potom neko vreme i u Ministarstvu nafte u Saudijskoj Arabiji. 

Porodica se vratila u Damask, a kao deca državnog zvaničnika, petoro dečaka i dve devojčice Šarinih bili su "uzor discipline". Porodica nije bila naročito religiozna, ali je Ahmed bio poznat po tome što je bio pobožniji od svojih prijatelja. 

Otprilike dve nedelje pre nego što su bombe počele da padaju na Bagdad u martu 2003, tada dvadesetogodišnji Šara pridružio se sirijskim dobrovoljcima koji su iz Damaska krenuli za Irak da oružjem pomognu borbu protiv koalicije koju su predvodile SAD. U džamiju koju je prethodno posećivao u Damasku, dolazili su radikalni propovednici, ali i bivši vođa Hamasa Kaled Mešal i nekoliko drugih operativaca ove grupe. Kada su stigli u Bagdad, još uvek su bili na obuci kada je režim Sadama Huseina pao. 

Šara se nakon toga vratio u Damask, gde je bio uvučen u islamističke krugove, baš kada je iračka pobuna počela da prelazi na džihadizam. Kada se vratio u Irak 2005. godine, pridružio se selefijskoj džihadističkoj organizaciji koja se na kraju spojila sa Al Kaidom. On škrto govori o ovom delu svoje biografije i Al Kaidi, verovatno zato što je to najsporniji deo njegovog životopisa za potencijalne zapadne saveznike, konstatuje se u tekstu. 

Samo nekoliko meseci nakon povratka u Irak, zarobile su ga američke snage. Zatim je proveo skoro šest godina u nekim od najozloglašenijih zatvora u zemlji, uključujući i Abu Graib. U zatvorskom sistemu važio je za nekog ko je relativno nisko u hijerarhiji džihadista. U zatvoru je navodno uspeo da se približi visokim ličnostima Al Kaide, a uskoro će agresivno lobirati da se prošire na Siriju.

Nekoliko meseci nakon što je pušten iz zatvora, Šara i šest drugih operativaca Al Kaide prebacili su se u avgustu 2011. preko granice Iraka do Sirije. U to vreme, arapsko proleće je inspirisalo uglavnom blage proteste u Siriji. Šara je tražio podršku od Abu Bakr el Bagdadija, zloglasnog čelnika Al Kaide, da započne širenje pokreta u Siriji. Samo šestoro njih mu se pridružilo, uključujući dva Sirijca, tvrdio je Šara, a Bagdadi je davao 50.000 do 60.000 dolara mesečno tokom šest ili sedam meseci.

FT navodi da su Šara i Bagdadi imali značajne ideološke razlike, ali da je Šara znao da mu je potrebno Bagdadijevo finansiranje i operativna mreža da bi uspeo. Šarina grupa od sedam članova premestila se iz Damaska u planine Idliba i za godinu dana njegove snage su narasle na oko 5.000 ljudi. Novac od Bagdadija pomogao je da se obezbede plate i kupi drugorazredno oružje.

U januaru 2012, Šara je najavio da će se njegova grupa zvati Džabat el Nusra li-Al el Šam. Nusra je odmah stekla reputaciju najefikasnije borbene snage u grupi sirijskih pobunjeničkih grupa. Takođe je bila odgovorna za neke od najbrutalnijih napada na režimske snage. 

Vašington je ubrzo klasifikovao Nusru kao stranu terorističku organizaciju, a tvrdi se da je izvršila 600 napada u prvoj godini delovanja. Među njima je bilo najmanje 40 samoubilačkih napada, kao i napada improvizovanim eksplozivnim napravama postavljenim u gradskim centrima u kojima su ubijeni civili. Regionalne obaveštajne agencije u to vreme takođe su pripisivale Nusri desetine napada na civile.

Do razlaza sa Bagdadijem došlo je 2013. godine, posle nesuglasica oko ciljeva i načina borbe, a FT navodi da je Bagdadi bio mnogo radikalniji od Šare.

Početak kraja: Hrišćanima u Siriji preti progon

Ipak, i pripadnici Nusre sejali su strah po Idlibu. Navodno su posebno strani borci terorisali manjinske grupe hrišćana i Druza kojima više nije bilo dozvoljeno da vrše verske obrede u javnosti, otimana im je zemlja, a u nekim slučajevima, bili su primorani da pređu na islam ili bi bili ubijeni. Radnici nevladinih organizacija su maltretirani i zatočeni kao strani špijuni.

Kao rezultat terora i straha koje su sejali, Nusru su sankcionisale UN, EU i zapadne države, a Vašington je raspisao nagradu od 10 miliona dolara za Šarinu glavu. On u to vreme živi potpuno povučen, retko ko ga viđa, da bi 2016. konačno raskinuo veze s Al Kaidom i dao prvi intervju za Al džaziru, sve u pokušaju da odvoji svoju organizaciju od žiga terorizma. Rebrendiranje grupe je nastavljeno 2019. kada je ona preimenovana u Hajat Tahrir el Šam.

HTS je postala najmoćnija pobunjenička grupa u severnoj Siriji i držala je važan punkt na granici s Turskom, a imala je čak i svoju mini vladu u Idlibu.

Šara je sada počeo češće da se pojavljuje u javnosti, ublažavajući svoj "džihadistički" izgled, ostvario je i određene kontakte sa stranim, turskim zvaničnicima, sastajao se s novinarima koji nisu bili impresionirani njegovim planovima za budućnost zemlje. Pokušao je da bude blaži i prema terorisanim manjinskim zajednicama, nešto zemlje je vraćeno hrišćanima, sam Šara se sastao sa visokim sveštenstvom 2022, ali i dalje im nije dozvoljeno da otvoreno praktikuju svoju veru u Idlibu.

Nakon svrgavanja Asadovog režima prošle godine, Šara je već napravio nekoliko pogrešnih koraka, konstatuje se u tekstu. Kada se proglasio za predsednika u januaru, učinio je to obučen u vojnu uniformu pred desetinama vođa sirijskih pobunjeničkih frakcija od kojih neki nisu ni znali zašto su pozvani u prestonicu.

Te noći nije se javno obratio sirijskom narodu. Šara jedva da je to uradio otkako je preuzeo vlast, a samo je jednom javno izgovorio reč "demokratija". Do sada je pokazao malo interesovanja za proširenje vlade izvan članova HTS-a. Njegov krug zvaničnika vrlo je uzak i ograničen na saborce iz Idliba i članove porodice.