Svet
"Dan uveče" o resetovanju odnosa Vašingtona i Moskve: Tramp zamišlja SAD kao firmu
Gosti "Dana uveče" razgovarali su o istorijskom razgovoru predsednika Rusije Vladimira Putina i SAD Donalda Trampa, kao i o Iranu, prisustvu Rusije na Bliskom istoku i eventualnoj ulozi koju bi mogla da ima
Vladimir Putin i Donald Tramp su, prema prvim izveštajima, razgovarali danas dva sata i 28 minuta, što je najduži telefonski razgovor koji je ruski ili sovjetski predsednik imao sa američkim predsednikom i to je već istorija, rekao je u emisiji "Dan uveče" spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović. On je istakao da se stvari odvijaju poželjnim tokom i da u svakom slučaju treba imati u vidu da je to tek početak i razrada onog što će se dešavati. Istraživač na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Nikola Marković je istakao da je današnji razgovor deo jednog šireg procesa otopljavanja odnosa i početak pregovora za sklapanje mira.
"O uslovima možemo samo da nagađamo. Ono što je dobro su gestovi dobre volje sa obe strane. Ovde je vrlo bitna pozicija Evrope. Starmer i Makron govore da je potrebno ponovo naoružati Ukrajinu, što ozbiljno ugrožava mirovni proces Moskve i Vašingtona. Potrebna je nova bezbednosna garancija za Evropu, jer se ona više ne oseća sigurno. Rusija je pokazala da je velika sila i da se mora ozbiljno računati sa njenim interesima", smatra Nikola Marković.
Borislav Korkodelović je podsetio da su čuveni američko-vijentamski pregovori trajali četiri godine i osam meseci i da bi i ovi mogli da potraju.
"Treba imati u vidu da je ono što se naziva kao novi reset u odnosima Vašingtona i Moskve, nešto što se dešava već 35 godina, ovo je 11. mogući reset. Ima resetovanja, ali i dubokih padova, kao u vreme administracije predsednika Bajdena. Treba biti uzdržano optimističan", kazao je spoljnopolitički analitičar.
Iran na nišanu
Borislav Korkodelović je rekao da Rusija može da bude jako dobar posrednik i kada su u pitanju zemlje Bliskog istoka.
"Visoko na dnevnom redu i u Rijadu 18. februara i u nekim drugim kontaktima je i to bila tema. Dmitrij Peskov je kazao da je Rusija spremna da doprinese smirivanju strasti između SAD, eventualno Izraela s jedne strane i Islamske Republike Iran s druge strane. Rusija, koja se u velikoj meri i u punoj snazi vraća na međunarodnu scenu, postaje jedan bitan faktor posredovanja, pogotovo što ona ima, za razliku od Amerike, jednu tradiciju prisustva na Bliskom istoku", objasnio je Korkodelović.
On je podsetio da oko dva miliona bivših građana Sovjetskog Saveza živi u Izraelu.
"Rusija ima i neke poluge kojima može da utiče i na raspoloženje ljudi u Izraelu, ali i na Iran. Veoma je jasan stav Rusije. Ona je apsolutno za mirni, civilni nuklearni program u Iranu, mada su oni potpuno svesni da ona zemlja koja je imala uspešan nuklearni program, ona se nikada nije do sada se usudila da napadne takvu zemlju. To jeste neki vid, surove, ali garancije", kazao je Kokrodelović.
On je istakao da je uz jermenski, jevrejski lobi u SAD najjači i podsetio da Tramp bespogovorno podržava Izrael i da ne krije namere.
Američke snage na Bliskom istoku su, po naređenju predsednika Donalda Trampa, izvele nekoliko vazdušnih napada na položaje jemenskih Huta, u kojima je poginulo najmanje 53 ljudi. Prema tvrdnjama američkih zvaničnika, u napadima su eliminisani i neki od lidera tog pokreta, za šta još nema potvrde iz Jemena.
Jemenski Huti su krajem 2023. godine, nekoliko nedelja nakon izbijanja rata u Gazi, započeli sa napadima na brodove povezane sa Izraelom koji plove kroz Crveno more. Akcije Huta podstakle su mnoge kompanije da preusmere svoje brodove koji su se do tada kretali Crvenim morem i Sueckim kanalom, što je dovelo do poremećaja u lancima snabdevanja i značajnom porastu troškova transporta robe.
Sjedinjene Države i saveznici ubrzo su lansirali operaciju "Prosperiti Gardian", koja je za cilj imala slabljenje vojnih kapaciteta Huta i nastavak nesmetanog pomorskog tranzita kroz Crveno more. Međutim, nakon više od godinu i nekoliko rundi vazdušnih udara, Huti nisu poklekli, a operacija zapadnih zemalja generalno je osenjena kao neuspešna.
Nakon što su Izrael i Hamas postigli sporazum o prekidu vatre u Gazi sredinom januara, operacije Huta u Crvenom moru uglavnom su obustavljene. To, međutim, nije sprečilo Trampovu administraciju da sprovede do sada najveći vazdušni napad na Bliskom istoku od povratka aktuelnog predsednika u Belu kuću.
Tramp je najnoviji napad iskoristio i kako bi zapretio Iranu, koji važi za glavnog sponzora jemenskih Huta. On je upozorio vlasti u Teheranu da će ih, ako ne obustavi podršku tom pokretu, smatrati odgovornim za napade na brodove u Crvenom moru.
Tramp, koji je tokom svog prvog mandata povukao SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, poslednjih nedelja je pokušao da ponovo započne pregovore sa Teheranom, ali pod sopstvenim uslovima. U pismu iranskom vrhovnom lideru Aliju Hamneju, Tramp je postavio određenu vrstu ultimatuma: ako Teheran ne prihvati pregovore, SAD bi mogle da izvrše vazdušne udare na iranska nuklearna postrojenja.
Trampovo pismo nije naišlo na pozitivan odgovor u iranskoj prestonici, a tamošnji zvaničnici su poručili da neće pristati na ucene. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručio je da Iran neće pristati na pregovore dokle god SAD budu primenjivale politiku "maksimalnog pritiska" na njegovu zemlju.
Nikola Marković je u emisiji "Dan uveče" rekao da je između onog što Tramp kaže i onoga što radi velika razlika.
"On zamišlja SAD kao firmu, koju će on da vodi. Vrlo je važno ukazati da on dolazi iz republikanske partije koja je tradicionalno uvek bliža Izraelu u odnosu na demokrate. On ima iz prošlog mandata veliki animozitet prema Iranu i bilo je za očekivanje da će uklanjanje svih pozicija Irana na Bliskom istoku da se krene sa rešavanjem tih pitanja. To se videlo u Libanu, Siriji, a postoje indicije da će se napasti irački Hezbolah u Iraku. To ukazuje na jednu rešenost američke administracije da se obračuna sa svim ostacima Irana na Bliskom istoku jer je glavna pretnja opstanku države Izrael, koju republikanci uvek finansiraju i podržavaju", kazao je Nikola Marković.
