Svet
Trampova administracija objavila dokumente o ubistvu DžFK-a: Nekoliko intrigantnih detalja
Objavljuju se svi poverljivi zapisi o ubistvu bivšeg američkog predsednika, saopštio je Nacionalni arhiv
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa objavila je hiljade stranica vladinih dosijea u vezi sa ubistvom bivšeg američkog predsednika Džona F. Kenedija (DžFK) u Dalasu 22. novembra 1963. godine.
Nacionalni arhiv je u utorak postavio oko 63.000 stranica dokumenata na svoju veb stranicu u dve početne tranše, a očekuje se da će još fajlova biti objavljeno kada budu digitalizovani.
"Objavljuju se svi zapisi koji su prethodno zadržani za klasifikaciju, a koji su deo zbirke dokumenata o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija", navodi se.
Ubrzo nakon stupanja na dužnost 20. januara, Tramp je potpisao izvršnu naredbu o uklanjanju oznake tajnosti sa vladinih dokumenata u vezi sa ubistvima tokom 1960-ih Džona F. Kenedija, senatora Roberta F. Kenedija i aktiviste za građanska prava Martina Lutera Kinga mlađeg.
Ubistvo DžFK-a je dugo bilo predmet spekulacija u SAD u vezi sa navodnom ulogom odmetnutih elemenata u vladi.
Galupova anketa iz 2023. godine pokazala je da 65 odsto Amerikanaca ne veruje u nalaze zvanične istrage, koja je zaključila da je Li Harvi Osvald, bivši američki marinac, sam delovao u ubistvu 35. predsednika SAD. Među ispitanicima, 20 odsto je reklo da veruje da je Osvald bio u zaveri sa američkom vladom, dok je još 16 odsto sugerisalo da je CIA bila umešana.
Tramp je u ponedeljak rekao novinarima da "ljudi čekaju decenijama" na objavljivanje dosijea o ubistvu JFK-a. Približno 80.000 stranica ranije poverljivih dokumenata biće dostupno javnosti, dodao je on.
"U kampanji sam rekao da ću to uraditi i ja sam čovek od reči", insistirao je predsednik.
Među objavljenim dokumentima su kucani izveštaji i rukom pisane beleške, uključujući detalje o agentu CIA koji je tvrdio da je duboka država odgovorna, da je Li Harvi Osvald "loš strelac" i da je Tajna služba upozorena da će Kenedi biti ubijen u avgustu, tri meseca pre ubistva.
Mnogo buke ni oko čega?
Objavljivanje dokumenata izazvalo je kritike kako liberala koji su tvrdili da je to samo ponavljanje slične akcije Džozefa Bajdena pre mnogo godina, tako i Trampovih pristalica koji su ljuti što stranice i dalje sadrže ispravke i zatamnjene delove i ostavljaju pitanja, što je navelo stručnjake da opišu fajlove kao "neprobojne".
Stručnjaci su upozorili da ne očekuju da će objavljivanje dokumenata nešto promeniti.
U grupi objavljenih dokumenata nisu uključene napomene iz kojih agencija dokumenti potiču, kako su međusobno povezani ili da li su za istragu bili verodostojniji od drugih.
Ipak, oni koji su kopali po hiljadama stranica otkrili su neke intrigantne detalje.
Jedan dokument bio je članak objavljen u levo orijentisanom časopisu "Ramparts" iz juna 1967. o obaveštajnom agentu, doušniku CIA i bivšem kapetanu američke vojske Džonu Garetu Anderhilu Mlađem.
"Dan nakon atentata, Geri Anderhil je u žurbi napustio Vašington. Kasno uveče se pojavio u kući prijatelja u Nju Džersiju. Bio je veoma uznemiren", počinje odlomak.
"Mala klika unutar CIA bila je odgovorna za atentat, poverio se, plašio se za svoj život i rekao da će verovatno morati da napusti zemlju. Manje od šest meseci kasnije Anderhil je pronađen ubijen u svom stanu u Vašingtonu. Mrtvozornik je zaključio da je u pitanju samoubistvo", dodaje se.
U članku se navodi da je bio u "intimnim odnosima sa brojnim visokim zvaničnicima CIA".
Još jedan dokument koji je u utorak uveče obišao svet fokusirao se na Kenedijevog ubicu Li Harvija Osvalda.
U jednom redu u dokumentu stajalo je da je KGB pažljivo pratio Osvalda dok je bio u SSSR-u. Ali dosijei su ukazivali na to da je Osvald bio loš strelac kada je pokušao da gađa mete u SSSR-u.
Još jedan objavljen detalj je pismo koje je 1978. godine britanskoj ambasadi poslao čovek po imenu Sergij Čornonoh.
Tvrdio je da je bio zatočen u Londonu 18. jula 1963. i ispitivan i da je vlastima rekao da Osvald planira da ubije predsednika.
On je dodao da je upozorio američkog vicekonzula Toma Blekšira na planove Osvalda.
Istraživači su procenili da je broj fajlova koji su još uvek nisu objavljeni, bilo u celini ili delimično, oko 3.000 do 3.500. Prošlog meseca FBI je saopštio da je otkrio oko 2.400 novih zapisa u vezi sa atentatom.
