Ruski i američki predsednici, Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali su telefonom. Najbitnija tema bila je definitivno rasplet situacije u Ukrajini.
Putin je predložio američkom kolegi da prestane da šalje vojnu pomoć Ukrajini, očekuje se uskoro ublažavanje pa i postepeno ukidanja sankcija RF, pričalo se o ekonomskoj saradnji ali i o situaciji na Bliskom Istoku koja ne miruje, a u kojoj Rusija i SAD podržavaju suprotne strane.
I dok Rusija i Amerika pokušavaju da postignu dogovore na raznim poljima, u Evropi posle razgovora vlada panika: Kaja Kalas upire prstom u Moskvu i nastavlja da je osuđuje dok se nemački ministar odbrane ruga Trampu poručujući da je pasivan i da će u jednom trenutku morati da reaguje da ne bi patili prestiž i snaga SAD.
O tome šta je ovaj razgovor pokazao, čemu je doprineo, kada možemo očekivati rasplet situacije u Ukrajini i pod kojim uslovima, šta će biti sa Bliskim Istokom i da li će tu Rusija i Amerika uspeti da se usaglase, u emisiji "Dan uveče" govorili su Igor Ivanović, publicista i Nebojša Malić, novinar.
Prema Malićevom mišljenju, Trampu se žuri više nego Putinu, jer kako objašnjava, što duže bude u situaciji da podržava Ukrajinu, to više postaje njegov rat.
"Posle recimo avgusta, to će po inerciji, postati njegov rat, biće mu daleko teže da kaže da je to nasledio od Bajdena. Mislim da je Tramp pod pritiskom štoperice koju je sam nacrtao, mislim da ne ide brzinom kojom želi. Čak imam utisak, da je ova hokejaška inicijativa došla iz Amerike, po principu nađite neku ličnu stvar i predložite to kao gest dobre volje. To je klasična tehnika pregovaranja. Više je to stara škola Stejt departmenta da bi se razbio led. Šta će od svega da bude, Rusi su s pravom skeptični, biće potrebno dosta napora iz Vašingtona da bi se pokazalo da im se nešto može verovati", navodi Malić.
Ivanović smatra da je teža politička situacija Amerike nego Rusije.
"Rusija može negde taktički da promeni brod, ali ne strateški. Tramp mnogo pojednostavljuje stvari i to ga može koštati. Svestan je da se mir mora postizati postepeno, ali sa agendom ruskih interesa. Tramp mora da napravi krupnu distinkciju u odnosu na politiku EU. Ovakav raspored snaga Americi više ne odgovara, preskup je, a i gubi lidersku ulogu", objašnjava Ivanović.
Komentarišući to što je Tramp predložio Vladimiru Zelenskom da SAD preuzmu ukrajinske elektrane, Malić ističe da je Trampova noćna mora nuklearni rat.
"Ukrajinski zvaničnici su izjavili da mogu za mesec dana da naprave atomsku bombu. Rusi su tu skeptični. Mislim da je ideja da se na neki način Amerikanci ustoliče kao neki akcionari 'deoničkog društva Ukrajina', ali da drže mogućnost da bi neka frakcija u Ukrajini pomislila da bi mogli da dobiju nuklearno naoružanje. Trampova noćna mora je nuklearni rat. Ideja je da se ne dozvoli širenje nuklearnog naoružanja, to se krije iza priče o nuklearnim elektranama", smatra Malić.
Na pitanje li će Zelenski prihvatiti inicijative koje dolaze sa relacije Putin-Tramp ili prihvatiti ratnohuškačke retorike, Ivanović smatra da ukoliko Amerika bude imala čvrst stav da je Ukrajina odbila mirovnu inicijativu i da želi da nastavi rat, u tom slučaju bi SAD povukle radikalan potez, ograničenja oružja i drugih sredstava.
Ivanović smatra da ovaj dogovor na relaciji Putin-Tramp nije samo o prekidu vatre u Ukrajini, nego o novoj podeli sveta.
Ben Sven, istraživački novinar iz Amerike, objašnjava da se na nivou dva lidera (Putina i Trampa) vode mnogo ozbiljniji razgovori, da njih dvojica mnogo dublje razgovaraju kako da se normalizuju odnosi između SAD i Rusije.
"Čini mi se da su preduzete taktičke mere jer SAD više ne žele da vide krvoproliće, jer znamo da Ukrajinci i tokom ovih razgovora o primirju targetiraju infrastrukturu, to je do sada bila ukrajinska taktika, gađanje raketama iz daljine, važno što SAD kažu da žele da se okonča sukob i to što Rusi kažu da se više ne ciljaju energetska postrojenja. Mislim da će Evropa morati da radi ono što im Tramp kaže, NATO će raditi na kraju ono što SAD budu želele", ističe Sven.