Hokej diplomatija: Mogu li Putin i Tramp da ožive tradiciju Hladnog rata?

Kada je Vladimir Putin, strastveni ljubitelj hokeja, predložio Donaldu Trampu (koji je nedavno žestoko navijao za američki tim na Turniru četiri nacije) da Rusija i SAD organizuju seriju prijateljskih hokejaških utakmica, dvojica lidera su se verovatno oslanjala na prethodne primere sportske diplomatije.

Ideja možda izgleda ambiciozno s obzirom na trenutnu geopolitičku klimu, ali istorija je pokazala da sport može da otvori vrata tamo gde tradicionalna diplomatija ne uspeva. Dopisnik "Komersanta" Aleksej Dospekov izdvojio je dva primera iz podjednako napete ere - 1970-ih.

Od ping-ponga do Niksona u Pekingu

Početkom 1970-ih, odnosi između SAD i Kine praktično nisu postojali. Dve zemlje su bili ideološki protivnici bez diplomatskih veza, a bilo kakav kontakt između njihovih građana bio je nezamisliv. Ipak, jedna, slučajna interakcija u autobusu u Nagoji u Japanu, promenila je sve.

Kako je hokej postao jedna od tema dva predsednika (FOTO)

Na Svetskom prvenstvu u stonom tenisu 1971, američki igrač Glen Kauan propustio je autobus svog tima i slučajno je ušao u autobus kineskih igrača.

Kineski sportisti su dobili striktno uputstvo da ne stupaju u kontakt sa Amerikancima, ali je jedan od njih, Žuang Zedong prekršio protokol i poklonio Kauanu planine Huangšan rađenu na svili.

Taj trenutak su uhvatili fotografi i brzo je dospeo na naslovne strane. Kauan, sada nesvesni ambasador, izrazio je želju da poseti Kinu - mesto koje je u to vreme bilo potpuno zabranjeno za Amerikance. Njegov kineski kolega se u međuvremenu vratio kući sa jednostavnom porukom: Amerikanci nisu bili neprijatelj.

Rezultat? Ubrzo nakon toga, američki i kineski stonoteniserski timovi su razmenili posete, prekinuvši višedecenijsko ćutanje dve zemlje. Samo godinu dana kasnije, 1972. godine, predsednik Ričard Nikson postao je prvi američki lider koji je posetio Kinu. Sastao se sa Mao Cedungom u jednom od najznačajnijih diplomatskih prodora Hladnog rata.

Epizoda je postala poznata kao ping-pong diplomatija, simbol kako sport može da razreši čak i najjača neprijateljstva.

Samit serija 1972: Hokej u susretu sa Hladnim ratom

Dok je Glen Kauen ulazio u pogrešan autobus, još jedan neviđeni sportski događaj se uobličavao: hokejaški obračun između SSSR-a i Kanade.

U to vreme, najbolji timovi dve zemlje se nikada nisu sreli. Kanadske NHL zvezde, koje su dominirale svetskim hokejom, gledale su sa visine na sovjetske igrače, odbacujući ih kao puke amatere koji su osvajali međunarodne titule protiv slabije konkurencije.

U međuvremenu, Sovjetski Savez sa svojim legendama - Valerijem Harlamovim, Aleksandrom Jakuševom, Vladislavom Tretjakom - bio je željan da se dokaže protiv takozvane sportske elite.

Samit serija 1972. bila je mnogo više od igre. Bilo je to hladnoratovsko bojno polje na ledu, nadmetanje između dve suparničke supersile koje su obe bile odlučne da potvrde svoju nadmoć.

Serija je bila podeljena na četiri utakmice u Kanadi, četiri u Moskvi i pobeda Kanađana se očekivala.

Međutim, Sovjeti su zapanjili svoje protivnike šokantnom pobedom u prvoj utakmici, ostavljajući kanadske navijače i igrače u neverici. Bitka se intenzivirala kako je serija odmicala, a kulminirala je uzbudljivom završnicom, gde je gol Pola Hendersona u poslednjem minutu obezbedio pobedu Kanadi.

Ali izvan rezultata, dogodilo se nešto izuzetno: poštovanje. Kanadski igrači, koji su u početku prezirali svoje sovjetske kolege, razvili su strahopoštovanje prema njihovoj veštini i disciplini. Sovjetska publika, nakon što je svedočila briljantnosti NHL zvezda poput Fila Espozita i Hendersona, zatekla je sebe kako navija za pojedine kanadske igrače uprkos njihovom hladnoratovskom rivalstvu. Poruka je bila jasna - ovi sportisti nisu bili neprijatelji, već ravnopravni protivnici, svaki je gurao drugog ka novim visinama.

U godinama koje su usledile, sovjetski i kanadski timovi su nastavili da se takmiče, postavljajući temelje decenijama dugoj međukulturalnoj razmeni u hokeju. Geopolitička tenzija je ostala, ali sport je izgradio most gde vlade nisu uspele.

Može li hokej igrati ulogu u današnjoj politici?

Hokej diplomatija sada možda neće biti takav novitet kao 1970-ih. NHL je ​​odavno prihvatio ruske zvezde, a igrači poput Aleksandra Ovečkina postali su poznata imena u Severnoj Americi. Ovečkin, Putinov bliski prijatelj, poznat je u SAD (čak je i rado viđen gost u Beloj kući) gde juri da obori rekord Vejna Greckog koji je postigao najviše golova.

"Za razliku od ranije, kada se sovjetski i zapadni igrači uopšte nisu poznavali, današnje NHL i KHL zvezde već dele svlačionice, prijateljstva i rivalstva", navodi dopisnik "Komersanta".

Dodaje da bi ipak, u eri u kojoj su političke tenzije između Rusije i SAD ponovo eskalirale, serija prijateljskih utakmica mogla da posluži kao preko potreban podsetnik na zajednički jezik.

"Ostaje da se vidi da li će se ideja Putina i Trampa ostvariti. Ali ako nas je istorija nečemu naučila, to je da jednostavna igra ponekad može promeniti tok svetske politike", zaključuje Aleksej Dospekov.